Incidenti su postali uobičajeni u poslednje dve nedelje na graničnom prelazu Kastanies – Pazarkule, na severu turske granice s Grčkom duge 200 kilometara.
Na drugom mestu velika grupa migranata navodno je prešla iz Turske u Grčku preko mora. Čamci sa 75 ljudi pristali su na grčkom ostrvu Lezbosu u petak, prenosi grčka državna televizija ERT.
Al-DŽazira tvrdi „kako je vrlo malo migranata uspelo preći morskim putem otkad je turski predsednik Erdogan 7. marta naredio Obalskoj straži da zaustavi migrante na moru“, rekavši „kako je zabrinut za njihovu sigurnost“.
U Atini je portparol vlade Stelios Petsas ponovio optužbe da Turska koristi migrante kao pritisak da Evropska unija popusti pred njegovim ucenama.
Podsetimo, migranti su požurili u pograničnu zonu nadajući se da će preći u Evropu nakon što je Turska 29. februara saopštila da je granica otvorena i da ih više neće zaustavljati.
Grčka je odgovorila odlučno i poručila kako neće dopustiti da bilo ko ilegalno uđe iz Turske.
Evropska unija se približila stavovima Viktora Orbana iz 2015 i ovaj je put rekla da će granice ostati zatvorene, kako je dogovoreno s Ankarom još 2016. Gotovo svi evropski čelnici su podržali Atinu. Prema tom sporazumu je EU obećala je tri, a onda još tri milijarde dolara Turskoj da primi sirijske izbeglica i zadrži migrante koji žele ići u evropske zemlje. Turski ministar spoljnjih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je prošle nedelje „kako njegova zemlja želi da se sporazum revidira, jer EU nije ispunila obećanja, a Ankara se više nositi s novim izbeglicama iz poslednje zone sukoba u Siriji“.
No, ovaj trik Čavušoglua nije pao na plodno tlo, jer je EU odlučila verovati ruskom ministarstvu odbrane i podacima o interno raseljenim osobama u Idlibu koje daju ruske službe koje sprovode vazdušna izviđanja terena, a oni se uvelike razlikuju od turskih „milion Sirijaca koji su krenuli prema Turskoj“.
Erdogan se danas treba sastati s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, a ta će tema dominirati razgovorima.
U međuvremenu je evropska granična služba Fronteks poslala je još 100 agenata na grčku granicu, kao pomoć u zaštiti EU od masovnog priliva migranata.
Slanje sigurnosnog osoblja iz 22 zemlje EU deo je šire pomoći koju je Atina zatražila zbog hitne intervencije na granici. Fronteks je već poslao 500 svojih ljudi u Grčku, kao i 11 brodova i drugu opremu. U ovom timu su i hrvatski policajci. Generalni direktor Fronteksa Fabris Leđeri istakao je da je zaštita slobode, sigurnosti i pravde u EU zadatak svih njenih članica i da prisustvo čuvara iz raznih evropskih zemalja u Grčkoj upravo to dokazuje.
Predviđeno vreme trajanja hitnih intervencija Fronteksa na grčkoj granici je dva meseca, ali bi moglo biti produženo, ako to bude neophodno, zaključuje Al DŽazira.
Makron zatvara EU pre sastanka sa Erdoganom
Međutim, sinoć dolazi do glasne izjave francuskog predsednika Makrona, koji se nije osvrnuo na situaciju u Grčkoj, već na krizu s epidemijom koronavirusa, zbog koje je najavio zatvaranje spoljnjih granica Evropske unije najmanje na 30 dana.
„Evropska unija će zatvoriti svoje granice na 30 dana u borbi protiv pandemije koronavirusa. Sva putovanja između neevropskih zemalja i EU takođe će biti obustavljena na 30 dana“, rekao je sinoć u vanrednom obraćanju francuski predsednik Emanuel Makron, koji je uveo i nove mere koje ograničavaju kretanje i izlazak iz domova Francuzima.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen izjavila je u ponedeljak da će EU u sprečavanju širenja koronavirusa uvesti „privremenu zabranu ulaska“.
Ankara je protiv Grčke pokrenula „Operaciju 1453“, godina pada Konstantinopolja
Uprkos borbi protiv epidemije, Grčka se i dalje bori protiv najezde na svojim granicama. Grčki list NJu Post piše kako budne oči Ankare nadziru nebo iznad turske granice, što je potvrdio i turski dnevni list Hurijet koji piše o novoj operaciji turskih dronova koji nisu zauzeti na sirijskom ili libijskom frontu..
U Turskoj je poslednjih dana u toku i drugi posao, izazov usmeren na pritisak grčke granice, prenosi grčki list.
Turski vojni dronovi lete u području Evrosa i prate kretanje grčkih vlasti i Fronteksa kako bi se sprečile deportacije imigranata.
Prema listu Ta Nea, operacija čak ima kodno ime “1453”, godinu pada Konstantinopolja, što je simbolična poruka da je Ankara na svim nivoima pooštrila igru.
Turski dronovi žele prikupiti informacije o svim kretanjima koja se događaju na grčko-turskoj granici. Informacije se prenose u operativni centar pod nadzorom turskih trupa radi koordiniranja njihovih daljnjih koraka.
Pokretanje nove “operacije” u kontekstu krize koju je Turska stvorila u Evrosu, iskorištavanjem migranata s ciljem nastavka ucenjivanja Ankare EU i zastoja na granici, najavio je na svom Tviteru je Selsuk Bajraktar, tehnički direktor vojne firme „Bajkar“ i zet turskog predsednika Erdogana.
“Dron Bajraktar TB2 počeo je patrolirati grčkom granicom. Od istoka do zapada, od severa do juga nebo je slobodno“, napisao je Selsuk Bajraktar, čiji su dronovi poznatiji po visokoj ceni i napadima na sirijsku i libijsku vojsku, kao i njihovim brojnim obaranjima na obe fronte.
Budno „oko” na nebu gleda preko turske granice, piše turski dnevni list Harijet, opisujući „novi pothvat bespilotnih letelica protiv tvrdog stava Grčke prema ‘izbeglicama’ koji pokušavaju ući u Evropu”.
“Bajraktar TB2 patrolira preko grčke granice pod kodnim nazivom „1453”, nastavlja se u izveštaju, naglašavajući kako dronovi imaju za cilj identifikovati mesta intervencije grčkih i evropskih snaga i odmah obavestiti turske vojne i policijske snage koje nastavljaju pratiti situaciju i da to pokušaju sprečiti.
Vredi napomenuti da je Erdogan u više navrata optuživao Grčku za “nehumano postupanje” s izbeglicama i imigrantima, dodajući ulje na vatru s lažnim vestima, piše grčki list.
Više puta je Grčku pozvao da otvori svoje granice i omogući tim ljudima da pređu u Evropu. U tom je kontekstu turski ministae spoljnjih poslova Sulejman Soilu najavio prebacivanje 1000 posebno obučenih policajaca na granicu Evrosa, kako bi se sprečio povrat migranata na tursku teritoriju.
Soilou je u svojim ranijim izjavama čak upozorio Atenu da je ono što se sada događa na Evrosu “samo početak”, jer Grčka, kako vreme bude prolazilo, neće moći “očuvati” svoje granice.
Ova bi izjava mogla značiti da će se Turska migrantima koristiti na „neodređeno vreme“, ne dopuštajući im povratak nazad u Tursku sve dok evropski čelnici ne pristanu na „kompromis“ s Turskom.
EU zavisi o Rusiji i sporazumu Erdogana s Moskovom
Rat između Erdogana i Evropske unije na grčkoj granici se nastavlja, gde je turski predsednik, po svemu sudeći, poslao svoje snage kako bi se probila blokada grčke policije i propustili migranti da prođu u EU. Ali ko su ti migranti? Samo sirijske izbeglice? Možda, ali vrlo mali broj.
Blizak odnos između terorista i Turske u Siriji, pod pogledom učesnika na Zapadu, otvara brojna pitanja na tu temu.
Međutim, problem što ne znamo ko će se zajedno s „izbeglicama“ probiti u neku zemlju, iako to nije ništa novo. Zbog toga je to ključni deo zahteva za zatvaranje granica, ali ti zahtevi do danas nisu pali na plodno tlo. Sada je Makron uspeo ispasti „politički i korektan“ i zatvoriti granice, ali je to propisao vanrednoj situaciji koronavirusom.
Dakle, u čemu je stvar? Zašto je Hrvatska na zahtev Frontksa na grčko-tursku kopnenu granicu odlučila poslati policajce, vozila i opremu? Po čemu se Turska, koja daje makaze migrantima da proseku bodljikavu žicu, razlikuje od komandanata nevladinih udruženja koji napadaju italijansku obalu? Žosep Borel, visoki predstavnik za spoljnju politiku i sigurnost Brisela pominje razlog.
“Migranti dolaze na evropske granice nakon što im je neko rekao da su otvorene“, rekao je Borel.
Ali trenutno ne govorimo o ljudima koji beže iz afričkih zemalja, čije smo resurse oteli mi Evropljani. Ne govorimo o nevladinim udruženjima i centrima koji marširaju na prijem kod evropskih vođa kao heroji kako bi dobili sredstva zahvaljujući logici kapitalističkog profita po kojoj su izbeglice i migranti postali roba. Ne govorimo o dobroj fasadi koja skriva potrebu za jeftinom radnom snagom koja se lako može ucenjivati, a samim tim su ucenama izloženi i evropski radnici.
To je drugačija stvar od nove trgovine robovima koju trenutno pratimo na Sredozemlju. U jednom slučaju situaciju kontrolišemo mi, koji smo odgovorni za funkcionisanje naših sastava, a na drugoj strani se sukobljavaju grčka policija i turski agenti, koji razmenjuju napade suzavcem, dok Turci migrante drže u pozadini, naoružane kamenjem i alatima, spremnim za proboj.
Šta Erdogan želi? Novu ekonomsku pomoć u zbrinjavanju sirijskih izbeglica koje je sam stvorio? Ne, ovo je samo izgovor, i to vrlo loš. On bi volio finansirati svoje akcije u Siriji. Akcije, ponavljamo, koordinirane s teroristima prisutnim u arapskoj zemlji.
Vlada Ankare više nije u mogućnosti obuzdati sirijski napredak, do te mere da je bila prisiljena potpisati primirje s Rusijom, saveznikom Asada. U međuvremenu, Evropa se pravi da je posmatrač ovog rata putem opunomoćenika. Čak ne sprovodi ni akcije koje bi joj omogućile da postane akter u Siriji, zato što ne priznaje Asada.
Evropa mora postaviti pitanje šta se događa u Grčkoj, a sada joj ostaje da se nada da će sporazumi sklopljeni s ruskim predsednikom podstaknuti Erdogana da popusti pre nego što Evropa popusti pred ucenama, na manje ili više vidljiv način.
Naime, treba napomenuti da je sam Borel na sastanku Veća evropskih ministara spoljnjih poslova u Zagrebu priznao da se ispituje mogućnost davanja novih sredstava za brigu o migrantima nevladinim udruženjima koje su angažovane u Turskoj. To bi mogao biti način da se prikrije kapitulacija pred novom ucenom Erdogana, koji je već 2016. godine uspeo dobiti oko šest milijardi eura, iako i dalje pokopava evropsku sigurnost u Libiji, ratujući protiv Evrope i na tom frontu.
Sada su se neki kampovi ispraznili. Ostaje pitanje hoće li ih autobusi, koje je vlada Ankare osigurala za migrantima, voziti samo do granice ili će ih vraćati natrag, možda u znak dobre volje, usprkos mogućoj promeni stava Evropske unije? Ovde je mnogo pitanja na koje nema odgovora, ali se neki nameću sami po sebi. Na primer, Makron i Angela Merkel se danas mogu sastati s Erdoganom i izraziti žaljenje što ne mogu otvoriti granice „zbog mogućeg kolapsa sastava zbog pandemije koronavirusa“, bez obzira na to možemo li govoriti o pandemiji ili žarištima epidemije kao što je slučaj u Italiji. U svakom slučaju, grčka granica je bojno polje koje se ne sme ispustiti iz vida. Posebno u zemljama regije, koje će se prve naći na udaru.
Direktor nemačkog Instituta „Robert Koh“ - Lotar Viler – izjavio je da pandemija koronavirusa KOVID-19 može trajati i dve godine. Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: logicno. com
