Otkrivena je tokom jednog od ranjavanja. Tokom službe bila je ranjena devet puta. Za herojstvo dobila je odlikovanja od Francuske, Rusije i Britanije.
Ostalo je zabeleženo da je ova velika heroina i strasni rodoljub jednom prilikom izjavila da su Srbi narod koji nikada neće propasti, jer ih pesma svuda prati.
- Mi smo pevali kada nam je bilo najteže. Zapevali smo kada su nas francuske lađe prebacivale iz Albanije na Krf, a bili smo živi leševi. Francuski mornari i oficiri plakali su slušajući nas, i govorili su: "Kakav divan narod!" Pevali smo kada smo umirali na ostrvu Krfu i Vidu, pevali smo kada smo ginuli na Solunskom frontu. Kada bismo u rovovima zapevali, Bugari bi prestali da pucaju.
Između dva svetska rata su je poštovali širom Evrope. Pozivali su je na proslave jubileja, obilaske ratišta, polaganje cveća na grobove palih, a na susrete s ratnim drugovima je odlazila u šumadijskoj narodnoj nošnji, ukrašenoj dobijenim odlikovanjima.
Nakon rata, vlast joj je 1945. dodelila penziju. Starost je provela u svojoj kući na Voždovcu, u društvu unuka i u redovnim susretima sa vojnim veteranima. 1972. godine, Skupština grada Beograda dodelila joj je jednosoban stan u naselju Braće Jerković, na 4. spratu u zgradi bez lifta. Godinu dana kasnije, nakon tri moždana udara, umrla je štrikajući u tom stanu 5. oktobra 1973. godine.
Sahranjena je na Novom groblju, u Beogradu. NJeni posmrtni ostaci preneti su iz porodične grobnice u Aleju velikana, 40 godina nakon smrti, 10. novembra 2013. godine. Milunka Savić je najodlikovanija žena Prvog svetskog rata.
Ko stoji iza svih epidemija i pandemija i zašto pročitajte OVDE.
Izvor: Opanak.rs
