O tome kada će se dogoditi kulminacija epidemije korona virusa u Srbiji govorili su u više navrata naši epidemiolozi, ali i državni zvaničnici i za sada postoje dva, uslovno rečeno "termina" kada će se situacija uozbiljiti kod nas.

Prva opcija : Oko katoličkog Uskrsa 12. aprila

Vrlo često u danima za nama slušali smo molbe i državnika i lekara da naši ljudi ne dolaze za predstojeće praznike u Srbiju, a predsednik je čak rekao da bi "to bio naš kraj". Upravo zato što je katolički Uskrs (12. aprila) vreme kada veliki broj ljudi dolazi iz inostranstva u našu zemlju, lekari očekuju da će epidemija tada doživeti svoj vrhunac po broju obolelih.

Kada je u pitanju širenje virusa korona u našoj zemlji, prema rečima epidemiologa i zamenice direktora Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Darije Kisić Tepavčević, pretpostavke da ćemo imati veći broj nosioca infekcije oko i nakon Uskrsa bazirane su na povećanim putovanjima i dolasku naših građana iz inostranstva u Srbiju.

- U suštini, bilo kakva predviđanja je nezahvalno dati. Ali takve pretpostavke su zasnovane zbog toga što kataločki Uskrs počinje ranije, a i u većini ovih zemalja krajem marta počinje raspust. Analogno prethodnim godinama, imaćemo veliki broj naših građana koji rade u dijaspori i čija deca tada imaju raspust, što znači da će tada doći u zemlju i da ćemo imati veći broj rezervoara infekcije i kontakata - objašnjava dr Darija Kisić Tepavčević.

Druga opcija : 10-15 dana nakon prvog slučaja u zemlji - sledeći vikend

Druga opcija je bazirana na iskustvu drugih država poput Italije i Španije koje su nešto više čekale na preduzimanje konkretnih mera (a koje su srećom kod nas već sprovedene) i tako došle do momenta kada je epidemija već uzela veliki broj života. Pošto je kod nas prvi slučaj korona virusa zabeležen 6. marta, znači da oko 20. marta, što je sad u petak, možemo očekivati veći broj zaraženih.

- Obično je druga nedelja kritična, 15. dan kada kreće da skače broj. Molim vas, dajte da slušamo naša stručna lica. Nemojte slušati mene ili predsednika, već struku. I mi smo je slušali. Važno je da ovo pobedimo zajedno - rekla je ranije premijerka Ana Brnabić.

Sa njom se složio i predsednik Aleksandar Vučić koji je istakao da ćemo se vrlo brzo suočiti sa težim oblikom epidemije na sličan način kako je to u drugim zemljama.

- Nema nikakve sumnje da u danima koji dolaze da ćemo se sa tim suočiti - rekao je Vučić dodajući da će se nada da rast takvih slučajeva neće biti kao u evropskim zemljama zbog čega će biti preduzete najteže mere.

O tome kada bi pik epidemije u našoj zemlji mogao tačno doći, ni ministar Zdravlja Zlatibor Lončar nije želeo previše da spekuliše, ali dao iskustva drugih zemalja.

- Mislim da nije dobro da bilo ko licitira kada će biti, gledajući druge zemlje krenulo je posle dve nedelje, ali svaka država je za sebe - kazao je Lončar i dodao da sa druge strane ne možemo previše ni znati koliko bi sve moglo da traje.

On je rekao da je minimum trajanja šest nedelja.

- Da se pridržavamo svega možda bismo mogli da očekujemo da bude završeno šest nedelja, ali dok god ja čujem automobile oko sebe, to nije dobro - zaključio je na tu temu ministar zdravlja.

Epidemija ima svoj tok

Kao i svaka druga i epidemija korona virusa ima svoj tok i uzlaznu putanju na koju niko ne može uticati, ali se njeni pogubni efekti u velikoj meri mogu izbeći. Državnici su pomenuli druge zemlje koje se suočavaju sa korona virusom sa velikim brojem obolelih, tako da je važno objasniti kako sve funkcioniše.

Kada se pojavio korona virus u Kini, brojevi zaraženih u SAD na primer gotovo da nisu ni postojali. Danas, dva meseca kasnije u Americi zaraženo je preko 2.000 ljudi, a dramatičnije brojke stižu i iz Italije, Španije, Francuske i mnogih drugih zemalja u Evropi i svetu.

Da to plastično objasnimo. U tekstu Vašington Posta stoji da ako se nastavi sa velikim umnožavanjem broja zaraženih na svaka tri dana ovim tokom do maja broj zaraženih bi mogao dostići i 100 miliona slučajeva u SAD-u.

Ipak, da ne bi došlo do toga tu su mere koje države sprovode. Na prvom mestu važno je sprovoditi meru "socijalnog distanciranja" izbegavanjem javnog prostora, sedenjem u kući, uopšteno ograničavanjem kretanja.

Ali uprkos svim merama, KOVID 19 će nastaviti da se širi i epidemija neće nestati tako lako.

Na primer, ako uzmemo neku bolest koja se lakše širi i od korona virusa, a znamo da se korona virus lako širi, svaka zdrava osoba u kontaktu sa zaraženom osobom će postati i sama bolesna. Sa korona virusom nije tako , jer postoji mogućnost da uprkos kontaktu ne dođe do prenošenja bolesti.

Ako se ta bolest nađe u nekom velikom gradu, nasumičnom kretnjom svaki čovek bi mogao u nekom trenutku da naleti na bolesnu osobu. Što više bolesnih osoba ima, to se epidemija brže širi i imamo sve više i više zaraženih osoba.

Socijalno distanciranje i zašto je to važno

Što je veći grad, epidemija će se duže zadržati do svog jenjavanja.

Ipak, mnogi ne shvataju koliko je značajno socijalno distanciranje. Mnogi kažu da neće da budu udaljeni od svojih prodica, da moraju da rade, da moraju da se kreću, neki ne mogu psihički da podnesu da sede u kući, ali, prema mišljenju stručnjaka: što je veći broj ljudi na ulici, epidemija se brže širi i ne samo to, nego se i sporije "gasi". To je vrlo logično, što se manje krećemo, manja je verovatnoća da "naletimo" na bolesnu osobu.

Što su restriktnije mere, to će postepeno da se smanjuje broj interakcija bolesnih i zdravih. Dok ovo pišemo korona virus se kreće po gradu, državi, po celom svetu. I za razliku od imaginarnog virusa korona virus ubija ljude. Zato, ne protivite se restriktivnim merama, ne izbegavajte i ne tražite načine. Pik epidemije će doći, važno je da smo sami dali sve od sebe da nam ne uzme živote dragih ljudi.

Pročitajte OVDE  šta kažu epidemiolozi.

Izvor: Blic