Tih dana u Institut su stigli uzorci pacijenata sa atipičnom upalom pluća, a Ši je jedina mogla da pomogne da se identifikuje uzrok. Ako se potvrde sumnje sa Instituta, novi patogen koji je još uvek nepoznat, predstavljaće ogromnu pretnju za zdravlje ljudi. Zašto? Jer je pripadao istoj porodici virusa čiji su nosioci šišmiši, a koga smo imenovali SARS 2003. godine. SARS je tada odneo oko 800 života, a bilo je oko 8.000 zaraženih.
Ostavi sve čime se baviš i odmah se posveti ovome, rekao mi je direktor instituta - priseća se Ši Žengli za scientificamerican.com.
Ši je virolog poznata pod nadimkom "šišmiš žena". Ona već 16 godina sprovodi ekspedicije na kojima lovi nepoznate viruse u pećinama sa šišmišima. Ši kaže da su joj se na samu sumnju da takav virus hara Vuhanom odsekle noge.
- Nikad mi nije padalo na pamet da bi se tako nešto desilo u Vuhanu, koji je u centralnom delu Kine. Moja saznanja govorila su da su južne, suptropske regije poput Guangdunga, Guangsia i Junana u najvećem riziku od grupe koronavirusa koji "skaču" sa životinja na ljudi. Uglavnom se prenose sa šišmiša, jer su oni pravi rezervoari virusa". Ali, mogućnost da se to desi u Vuhanu je i dalje skoro pa neverovatna. "Da li je moguće da je virus došao iz naše laboratorije?", zapitala se ona.
Dok su Ši i njen tim pokušavali da što pre otkriju poreklo misteriozne upale pluća, virus se širio poput požara. Danas imamo svetsku pandemiju u kojoj su zahvaćeni svi kontinenti osim Antarktika. Sama pandemija nekog virusa nije ništa neočekivano - virolozi i epidemiolozi već godinama unazad skreću pažnju da se broj novih infektivnih bolesti stalno povećava, naročito u razvijenim zemljama sa gustom naseljenošću, gde se mnogo ljudi i životinja meša.
Budući da je virus stabilan i da je veliki broj testiranih pacijenata imao blage simptome, naučnici sumnjaju da je patogen bio nedeljama, ili možda i mesecima, prisutan među ljudima pre nego što su se pojavili prvi simptomi epidemije.
- Možda je bilo nekih mini epidemija, ali ništa što bi privuklo pažnju. Naravno, to je jednom moralo da eksplodira. Vuhan je bio neizbežan scenario - kažu Ši i njen tim.
Glavni osumnjičeni je pijaca u Vuhanu, gde se prodaje širok asortiman divljih životinja poput šišmiševa, krokodila, jazavaca, cibetki, pangolina (ljuskavaca). Virus je mogao da pređe direktno sa šišmiša na čoveka, ali više studija ukazuje na to da je bilo i trećeg prenosnika.
Rezultat ove pandemije je za sada i to što je od 24. februara uneta zabrana na konzumiranje i prodaju divljih životinja (jedini izuzetak su divlje životinje koje se prodaju i love u svrhu naučnih istraživanja). I država i naučnici strahuju da neće svi poštovati ovu oštru meru, jer je tradicija u Kini konzumiranje divljih životinja, pa rade na smišljanju načina da ljude spreče da ih jedu i love.
Ni potpuno ukidanje konzumiranja divljih životinja neće sasvim otkloniti rizike, ali će mnogo pomoći. Ipak, Ši se seća slučaja iz 2016. godine kada su svinjari iz Guangdonga i Kingiuana prijavili da svinje masovno povraćaju, imaju dijareju i umiru. Oko 25.000 svinja tada je uginulo, ispostavilo se od svinjskog akutnog sindroma dijareje (SADS) virusa čija je genomska sruktura 98 odsto identična koronavirusu iz šišmiševa. Dakle, mnogo je načina na koje virusi mogu da dođu do ljudi, ali u svakom slučaju važno je uraditi sve da se rizik smanji.
Vreme virusa tek dolazi
Ono što do sada znamo je tek vrh ledenog brega, upozoravaju naučnici. Ekspedicije lovljenja virusa intenziviraće se, jer naučnici veruju da će iz ovih pećina tek dolaziti novi, nepoznati virusi.
- Moramo da ih nađemo pre nego što oni nađu nas - zaključuje Ši.
Ko tvrdi da su milijarderi pustili koronu, saznajte OVDE.
Izvor: Blic
