U trenutku pisanja ovog teksta na planeti ima 284.961 zaraženih, 11.839 mrtvih, dok je 93.577 zaraženih. Na ovoj interaktivnoj mapi možete videti sve razmere pandemije, ali ipak je zanimljivije ono što se ne vidi na prvi pogled, pored sve većih crvenih krugova koji predstavljaju broj zaraženih.
Mnogima je promaklo, ali u Siriji, Jemenu i Libiji, najvećim modernim ratištima, prema zvaničnim podacima nema nijednog zaraženog. Naravno, to ne znači da ih zaista nema, i postavlja se zabrinjavajuće pitanje - koliki je pravi broj slučajeva COVID-19 u tim zemljama?
Kako navodi DŽeruzalem post, u Siriji već vlada pandemija korona virusa, iako nema potvrđenih slučajeva. NJu su navodno doneli iranski vojnici tokom rotacije iz matice na front. Glavno žarište je u istočnoj provinciji Deir ez Zor, gde je, prema pisanju istog medija, nekoliko šiitskih militanata preminulo od posledica virusa. Naravno ove tvrdnje treba uzeti sa rezervom, pošto je taj izraelski medij u poslednje vreme koristio korona virus da "ponizi" svoje neprijatelje Irance koji se bore sa zarazom.
Sa druge strane, u delovima zemlje koji nisu direktno pogođeni vlasti su počele da preduzimaju preventivne mere, mada je upitno koliko će one biti efikasne ako pogledamo "eksplozivni" razvoj pandemije u drugim zemljama.
Još veća nepoznanica je Jemen, gde su Huti ponovo počeli da nanose velike žrtve saudijskim agresorima. Stanovništvo je neverovatno propatilo tokom agresije i pokušaja promene režima, a u jednom trenutku je čak 80 odsto stanovništva bilo na ivici gladi. Odmah je razumljivo da bi epidemija bila katastrofalna za tu zemlju.
Bilo kako bilo, sigurno je da u navedenim područjima već ima zaraženih novim virusom, a situaciju čini još opasnijom i to što su zdravstvo i preventivni sistemi uništeni tokom godina teških borbi. Na tim područjima se zasigurno mogu očekivati i najveće žrtve, a činjenica da veliki broj izbeglica pokušava da prodre u Evropu može potencijalno uzrokovati izbijanje novih žarišta epidemije na Starom kontinentu.
Da sukobi i epidemije idu ruku pod ruku najbolje nam pokazuje Prvi svetski rat. Tokom trajanja neprijateljstava vladale su nezapamćene epidemije tifusa, koji je između ostalog osakatio i našu vojsku. Ide se toliko daleko da se tifus ponekad navodi i kao razlog za pad Srbije 1915. godine. Samo tokom te godine je umrlo 150.000 Srba od zaraze, dok je ukupan broj preminulih tokom rata u našoj zemlji oko 650.000 ljudi.
Na kraju rata, zemlje iscrpljene svetskom klanicom je dočekala Španska groznica, koja je tokom perioda posleratnog rasula uspela da odnese ogroman broj ljudskih života. Gotovo četvrtina tadašnje svetske populacije je bila zaražena, 500.000.000 ljudi, dok se broj mrtvih kreće u razmerama od 50 do 100 miliona.
Sa druge strane, nema podataka za veće epidemije tokom Drugog svetskog rata, što ne znači da ih nije bilo. U takvim okolnostima cenzori su vredno radili na tome da sakriju sve podatke o epidemijama i bolestima da ne bi unosili dodatni nemir u narod na ivici nerava.
Mnogim Srbima na KiM zbog pandemije pomoć potrebna više nego ikada! Više o tome OVDE.
Izvor: Mediji
