Zabrinuti su i poslodavci, posebno oni iz malih i srednjih preduzeća, preduzetnici čiji se status ne razlikuje mnogo od radničkog. Jednostavno je, posao je stao, rezervi nema, olakšice ni na vidiku. Prvi na udaru postaju zaposleni.
„Danas mi se drugarica javila, ona je kuvarica u poznatom restoranu, kaže pozvali su ih na sastanak i svima dali otkaz…“, žali se jedna žena, koja je ostala bez posla.
Druga je preduzetnica, moraće da zatvori frizerski salon gde sama radi.
„Imam dete od pet godina, suprug je trenutno nezaposlen. Primorana sam da ne radim a troškovi za zakup lokala, poreze i ostalo rastu“, objašnjava ona.
„Suprug i ja radimo u istom ugostiteljskom objektu koji je 18. marta zatvoren. Imamo troje dece, kako da im obezbedim skroman ručak i čokoladu“, jedno je od pitanja.
Zašto se i mamama u privatnom sektoru ne omogući da ostanu kod kuće, pita jedna žena kojoj ovih dana ističe porodiljsko, bebu nema gde da ostavi a firma ima organizovani prevoz iz centra Beograda do koga ona teško može u ovim uslovima i da stigne.
„Majka sam šestogodišnjeg deteta, posao sam izgubila jer je gazda zatvorio objekat u kome sam radila, nisam prijavljena, nemam nikakva druga primanja, podstanar sam. Svi pričaju o povećanju penzija, o raznim merama, a niko ne kaže šta da radimo mi koji izdržavamo decu, plaćamo kiriju i ne možemo sada da nađemo drugi posao“, očajna je samohrana majka.
Sezonski radnik kod privatnika na Srebrnom jezeru kaže da je za ovaj mesec obezbeđen jer je na plaćenom odmoru, ali brine ga april, maj…
“Gubim priliku da radim čak i za minimalac, a druge prihode nemam. Da li će nam neko pružiti neku priliku ili ću umreti, svejedno da li od korone ili od gladi“, kaže on.
U bezizlaznoj situaciji je i radnica koja je jedina u firmi dobila aneks ugovora kojim joj nije omogućeno da radi od kuće, iako je to moguće. Ona je majka dvoje dece, od devet i 13 godina, suprug joj je u francuskom karantinu a ona brine i o svojim i njegovim bolesnim roditeljima.
Rešenja za sada nema, ne najavljuju se nikakve posebne olakšice za privatnike kao da se računa kako će se oni već nekako snaći. Izostala je i javna, državna podrška zaposlenima u tom sektoru, najava da će ih nekako zaštititi. A priče, pojedinačne sudbine, lične drame – za sada su vidljive samo u mejlovima.
“Najgore od svega je što iz ove situacije možemo da izađemo podeljeni na privatni i javni sektor, a upravo se to dešava”, kaže profesor Zoran Stoiljković, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“ i dodaje kako mu se čini da posebno o malom biznisu niko ne razmišlja iako bi država mogla da pruži neke kompenzacije, oslobađanja i da preuzme deo rizika u meri koju budžet može da izdrži.
“Mi smo na mišiće iznudili ovu sednicu Socijalno ekonomskog saveta, i otvorili vrata da tu komunikacija stane, jer bi u suprotnom u vanrednom stanju mogli samo da posmatramo a da se posle pitamo čemu sindikati služe ako ne mogu ništa da urade. Pratićemo posebno ova pitanja oko otkazivanja ugovora o radu i tražiti da država kroz uredbe i posebne odluke reguliše te stvari koje izazivaju haos. Pokrenuli smo priču o moratorijumu na radna prava i zarade dok traje vanredno stanje i vidim da je to posredno kao poruku i vlast primila. Ali sada smo u problemu da će kako-tako biti zaštićeni ljudi u javnom sektoru, a apeli ne funkcionišu kada je pitanju privatni. A tu imate strašne primere poput ona 102 radnika koje je Vojvođanska banka otpustila sa rokom koji je kraći nego zakonski a ti ljudi sada, kad šalteri ne rade, ne mogu ni da ostvare prava preko službe zapošljavanja”, kaže Stoiljković.
Dodaje da problema ima i u turističkim agencijama, hotelima gde su sezonski ugovori, i da oni jednostavno pošalju radnike na neplaćeno odsustvo, ali je problem i to što vlast nema nikakav uticaj na korporativni kapital, što se vidi na primeru Jure.
Kratkoročni potezi
- Naš prvi apel da se obezbedi zaštitna oprema zaposlenima verujem da će već naredne nedelje da bude rešen jer ste imali situaciju da su iz odeljenja za kućnu negu Gerontološkog centra u Beogradu bez ikakve zaštite i opreme slali ljude na adrese starijih. Sledeći problem je saobraćaj, vidimo da se ide na ograničenje kretanja, ali ako se sve zaustavi, dobar deo ljudi nema automobile da bi otišao na posao ili ne može da podnese taj trošak, pa je to opet udar na privredu. Treća oblast koja se sada otvara je privatni sektor gde država ne odlučuje o potezima firmi, ali može da ih pritisne, relaksira, da investira u neku proizvodnju koja je sada važna. Moralo bi da se razmišlja i o rebalansu budžeta, da se ne priča više o suficitu. Umesto toga, prave se neki kratkoročni potezi, poput poruke da se ne plaćaju računi, čime ostavljate neke ljude bez prihoda – kaže Zoran Stoiljković.
Pročitajte OVDE koliko je do sada u Srbiji ljudi zaraženo virusom korona.
Izvor: Danas
