Šta se dogodilo u 11:12?
Život! Dogodio se život. Iako čvrsto verujem da ljudi sami stvaraju okolnosti, postoje okolnosti na koje ljudi, ma koliko želeli, ne mogu da utiču. Takve okolnosti stvaraju ljude. Dogodio se život i dogodili su se ljudi. Pametniji, mudriji… Nažalost, ne mogu da kažem i srećniji.
Kako izgleda život bez ljubavi?
Zar je to život? Mislim da je život bez ljubavi ravan smrti ali ne bih znala tačan odgovor. Spadam u one optimistične ludake koji u svemu vide ljubav.
Šta je bio Strelin najveći „greh“?
Vera da je svaki zagrljaj dom, svaka lepa reč dobra namera a život ljubavni roman kakve je kao tinejdžerka čitala. Strelin najveći „greh“ je zlo drugih ljudi koje se prelomilo na njoj. Usamljenost, ranjiv ego, bes, nagomilana i sputana bol koja vodi buntu i inatu… To je svakako Strelu odvelo putem pakla ali ne mogu da kažem da su to njeni gresi. Sve nabrojano je samo proizvod slomljenog srca jednog detata koje nije imalo nekoga ko bi ga podigao kada padne, već je samo naučilio kako da ustane krvavih kolena i odranih laktova.
Šta kao autor najviše zameraš Streli, a šta misliš da bi ona zamerila tebi?
Toliko sam je zavolela da mi je teško da joj bilo šta zamerim. Ako baš moram, zameram joj srljanje. Srljanje po svaku cenu, udaranje glavom o zid. Isto to bi i ona meni zamerila jer činjenica je da obe, u nekom trenutku, razbijemo ili glavu ili zid. Češće glavu. Slične smo Strela i ja po borbenosti i težnji za istinom ali ono što nas razlikuje je količina ludosti. Strela ide do kraja, po svaku cenu. Tamara je naučila da racionalizuje pojedine situacije i proceni ishode. Tamara je ipak naučila da zakoči, da neki zid zaobiđe ili preskoči.
Kakve sekunde priželjkuješ da ti se dogode, a koje rane želiš da zacele?
Verujem da mi pisci mnogo toga naučimo dok stvaramo. Najpre o samoj temi, potom i o sebi. Roman 11:12 me je naučio da ne priželjkujem sekunde. Priželjkujem vreme koje stoji, satove kojima kazaljke ne rade. A rane… NJih puštam životu. Vredniji je od svake rane i život zaista, leči sve.
Šta je to što povezuje Strelu i Marinu, što na prvi pogled ne primećujemo?
Lične nevolje zbog kojih su postale snažne žene. Nemogućnost da žive u neznanju. Nemoguđnost da svedoče nepravdi. Potreba za istinom veća od njih samih. Čitaoci me često pitaju zašto je priča ispričana iz dva ugla, iz ugla Marine i Strele. Moja ideja je bila da roman ima dve naizgled različite heroine koje će pored priče o borbi za istinu i pravdu, između redova ispričati i priču o prijateljstvu, empatiji i ženskoj solidarnosti.
Izvor:Pravda
