Posebno značajna je izjava stiže od ruskog ministra finansija Antona Siljanova, koji je rekao da će uz ove cene ruska zarada od nafte biti manja za skoro 40 milijardi dolara od predviđene. To sugeriše da su pri izradi planova za ovaj sukob u Moskvi razradili scenario za predviđene gubitke, a proračunski manjak će se pokriti iz Fonda nacionalnog bogatstva, koji se proteklih godina punio viškom zarade od nafte i sada je težak oko 125 milijardi dolara.
Ruski predsednik Vladimir Putin verovatno neće popustiti onome što smatra “saudijskom ucenom”, kazali su za Blumberg izvori upoznati sa stavovima Moskve o ovom pitanju.
Koalicija OPEK+, koju čine zemlje članice grupe OPEK i ostali veliki proizvođači nafte, govorili su o sporazumu o smanjenju proizvodnje, ali optužuju Rusiju da ga je naglo raskinula početkom ovog meseca, nakon što je, kao odgovor na smanjenu potražnju, odbila podržati veliko dodatno smanjenje ponude. Saudijska Arabija nije dobro primila odbijanje njenog predloga i napravila je zaokret u svojoj naftnoj politici, rekavši da će pumpati po volji i preplaviti tržište nafte rekordno velikim količinama sirovina u narednim mesecima.
Trenutno je situacija takva da se barel Brenta prodaje za oko 30 dolara. Naime, cena Brenta se prošle nedelje kretala od 32 dolar da bi na kraju prodaje pala na 27,8 dolara za barel.
Ali za sada još uvek nismo dotakli dno, jer Rusija i dalje crpi količine prema ugovoru koji ističe u sledeći utorak, 31. marta, a onda i ona povećava proizvodnju. Za sada smo u fazi najave, dok se ruski naftni sektor okrenuo većem rafiniranju, a manjem izvozu sirove nafte. Kada 1. aprila počne da crpi i prodaje veće količine, to će dovesti do daljeg pada cena, što znači da je to unapred pripremljen plan Moskve, a ne odluke koje se donose ad hok.
Članice OPEK-a, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), već preplavljuju ionako prekomerno opskrbljeno tržište naftom, želeći dobiti tržišni udeo Rusije, dok ruske naftne kompanije planiraju povećati proizvodnju od 1. aprila.
Podsetimo i da je bila netačna tvrdnja da Putin planira da održi razgovore s prestolonaslednikom ili saudijskim kraljem, što je u prošli ponedeljak izjavio PR Kremlja Dmitrij Peskov.
“Putin je poznat po tome što ne podnosi pritisak”, rekao je za Blumberg Aleksandar Dinkin, direktor Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose u Moskvi. Ovaj je institut državni istraživački centar koji savetuje rusku vladu o temama međunarodnih i ekonomskih odnosa.
Tačno je da i Rusija i Saudijska Arabija trpe zbog rata s cenama nafte, jer je 30 dolara nafte niže od fiskalne reference proračuna u obe države. Naime, Saudijska Arabija je za 2020. usvojila proračun s referentnom cenom od 80 dolara za barel, a Rusija je računala na srednju cenu od 44 dolara.
SAD su takođe u velikim problemima, jer nekada obećavajući sektor uglja ne može izdržati ovaj pritisak, a čak i naftne kompanije u Teksasu i NJu Meksiku od lokalne vlade traže dozvolu da smanje proizvodnju, jer ih cena oko 30 dolara za barel tera u poslovanje s gubicima.
Rusija je prošle nedelje priznala da će njeni prihodi od nafte i gasa biti niži za 39,5 milijardi američkih dolara, odnosno za 3000 milijardi rubalja, te da će ruski proračun ove godine biti u planiranom deficitu.
Ni Saudijska Arabija ni Rusija trenutno ne odustaju od rata s cenama nafte. Onaj koji prvi trepne očima i pokaže znake popuštanja verovatno će biti onaj čije će finansije imati veće štete, piše portal Oil Prajs, koji dodaje kako će srednjoročno ova situacija u Americi dovesti do gašenja 200. 000 radnih mesta, zbog čega Tramp na sve načine pokušava podstaknuti Rijad na postizanje kompromisa s Moskvom.
Pročitajte OVDE na koga se to obrušio Pompeo.
Izvor: Blumberg/Oil Prajs/logicno. com
