U cilju izbegavanja onoga s čim se danas suočavaju Italija ili Španija, važno je, ističe on, sveobuhvatno i rigorozno sprovođenje usvojenih preventivnih mera.

- Tome svako od nas zaista može da doprinese. Nikada ne smemo smetnuti s uma da sada, štiteći sebe, štitimo i druge, naročito one osobe koje su posebno osetljive - starije osobe, one sa hroničnim bolestima, sa poremećajima imunog sistema, za koje je rizik da dođe do težih posledica u slučaju da se zaraze znatan.

Imamo trend rasta zaraženih koronom (Kovidom 19) u Srbiji, broj je svakog dana sve veći. Koliko je situacija zabrinjavajuća?

- Svakako da situacija zavređuje da je shvatimo krajnje ozbiljno i da učinimo sve što je u našoj moći da ublažimo i ograničimo epidemiju, i samim tim sačuvamo ljudske živote.

Loše vesti stižu iz sveta. Sad je već izvesno da će posledice pandemije biti katastrofalne, hiljade je već umrlo. Kako objašnjavate (kako nauka objašnjava) zašto su pojedine zemlje prošle mnogo gore od drugih? Italija i Španija, recimo.

- U igri je čitav niz činilaca. Konkretno, u slučaju Italije steklo se više nepovoljnih uslova: relativno kasno otkrivanje unošenja virusa u zemlju i sledstveno značajno širenje zaraze koje je nastupilo pre pooštravanja protivepidemijskih mera; struktura stanovništva koja obuhvata veliki udeo starijih osoba; rani prodor virusa u bolnice sa posledičnim eksplozivnim širenjem, kako među pacijentima tako i među zdravstvenim kadrom, uz pojačano opterećenje zdravstvenog sistema; nedovoljno rigorozno sprovođenje protivepidemijskih mera u (veoma bitnom) inicijalnom periodu.

Dosta se priča o uslovima u kojima lekari rade. Je l’ možete da nam kažete iz prve ruke?

- Suzbijanje ovakve pandemije nikada i nigde nije lako. Čak su i zdravstveni sistemi koji raspolažu daleko većim resursima od naših pod velikim pritiskom. S druge strane, duboko verujem da ne oskudevamo u požrtvovanju i da razboritošću i dobrom organizacijom možemo učiniti mnogo, čak i u veoma teškim okolnostima. Sada je trenutak da svi mobilišemo sve svoje snage, ne samo lekari, već društvo u celini - jer da ponovim: od svih nas zavisi kakav će biti ishod.

Kakvi su uslovi za zbrinjavanje zaraženih i da li je naš zdravstveni sistem u mogućnosti da tretira eventualni skok broja zaraženih?

- Raspolažemo dovoljnim resursima za borbu protiv epidemije i bez svake sumnje ćemo biti u stanju da se izborimo sa prvim udarom. Šta će se dešavati kasnije, zavisi od niza činilaca, ali na prvom mestu od toga da li ćemo uspeti da "spljoštimo krivu", odnosno da predupredimo ubrzan, eksponencijalni rast broja obolelih, koji nijedan sistem ne bi mogao u potpunosti da apsorbuje. Takođe je važno da sačuvamo bolnice i da sprečimo znatnije obolevanje zdravstvenih radnika, kao i pripadnika svih drugih profesija od neposrednog značaja za funkcionisanje zdravstvenog i društvenog sistema. Činimo sve napore u tom smislu.

Više puta su i državni zvaničnici i lekari govorili da ne smemo dozvoliti da korona uđe u bolnice... Zašto je to važno i da li uspevamo u tome?

- Izgleda da sam na ovo pitanje već odgovorio, odgovarajući na prethodno, ali nije naodmet da ponovim: važno je jer samo tako možemo da sačuvamo ljudske živote. Da li uspevamo? U ovom trenutku nedvosmisleno - da. Ali kritičan period je pred nama i uskoro ćemo znati da li smo uspeli da izbegnemo one nepovoljnije scenarije. Lično verujem da ćemo ih izbeći, ali - nema opuštanja ni za mrvicu.

Šta svako od nas može da uradi, na prvom mestu za sebe, a onda i za druge, da se zaštiti?

- Svaki put kada izbegnemo da se zarazimo virusom, to znači da ga nikome nećemo ni preneti. Zato je ključno da se svi čvrsto pridržavamo donetih mera i preporuka. Na prvom mestu su socijalno distanciranje, izbegavanje kontakata, što bolja higijena, pre svega ruku, kao i lična zaštitna sredstva prema situaciji.

Šta ćemo sa ljudima i profesijama koje podrazumevaju svakodnevni odlazak na posao? Kako da se zaštitimo na putu od kuće do radnog mesta?

- Neophodno je svesti kretanje na apsolutni minimum i pritom dosledno i usredsređeno primenjivati mere zaštite.

Da li je važno u ovim danima jačati imuni sistem? Kako to možemo da radimo? Kako da se hranimo, koje navike da menjamo...?

- Jačanje imunog sistema ne igra praktično nikakvu ulogu u borbi protiv korone, s obzirom na to da ne postoji vakcina - po definiciji jedino sredstvo koje može da izazove specifičan imunitet. Ipak, sve uobičajene preporuke vezane za zdravu ishranu i zdrave navike valja sprovoditi u delo jer očekujemo iscrpljujuću, rovovsku borbu koja će svakako potrajati određeno vreme, pa je u tom smislu važno da se trudimo da sačuvamo i svoje opšte zdravlje i blagostanje - kako fizičko, tako i psihičko.

Da li očekujete efekte mera koje su do sada uvedene, poput zabrane izlaska iz kuće za starije od 65, zabrana izlaska za sve od 17 do pet časova, zatvaranje aerodroma...?

- Apsolutno. Štaviše, kada se dosegne određen, kritični nivo smanjenja prenošenja zaraze, učinak postaje kvalitativno, a ne samo kvantitativno drugačiji (to je ona spljoštena kriva). Ali za učinak nije dovoljno to što su mere uvedene... one moraju biti i rigorozno sprovedene. Sprovedimo ih svi zajedno.

Vi radite s decom. Kako njih da zaštitimo?

- Tako što ćemo, pre svega, ograničiti kontakte. Na svu sreću, pokazalo se da deca po pravilu imaju blažu kliničku sliku Kovida 19 i da nisu u velikoj opasnosti. Ipak, ne prepuštajmo ništa slučaju.

Koliko bi sve ovo moglo da potraje?

- U ovom trenutku je to nemoguće predvideti. Zato predlažem da se svi, koliko možemo, pripremimo i za mogućnost da prilično dugo potraje. U ovom trenutku epidemiolozima nije u žiži toliko skraćivanje epidemije koliko sprečavanje ljudskih žrtava, ma koliko ona potrajala.

Aplauz zaslužuju svi koji se bore

Pre nekoliko dana pokrenuta je akcija tapšanja lekarima i medicinskom osoblju u osam uveče u znak zahvalnosti i podrške za sve što radite za nas u veoma teškim uslovima. Kako vi to komentarišete?

- Reč je o dragocenoj manifestaciji preko potrebne solidarnosti. Uz zdravstvene radnike, gromoglasne aplauze zaslužuju svi koji se u ovom trenutku svim silama bore da ublaže posledice pandemije, svako na svoj način i prema svom zaduženju.

Pročitajte OVDE šta se dogodilo u Srbiji pre 21 godinu.

Izvor: Blic