Naime, Arnoove pretke iz 19. veka zadesila je velika nedaća iz koje su se izvukli upravo humanošću drugih ljudi. Porodica Gujon, na čijem je čelu bila Alin Gujon, živela je u istočnoj Francuskoj i bila ugledna, imućna stočarska porodica. Živeli su na velikom imanju. Jedne noći 1886 godine izbio je požar. Vatra je u trenu odnela sve što je porodica Gujon godinama sticala. Odjednom, našli su se na ulici, nisu imali šta da jedu i gde da spavaju. Gradonačelnik je izdao potvrdu da su žrtve požara i dao im dozvolu da mogu da prose i organizuju donatorske događaje. Tako su imućni ljudi počeli da skupljaju pomoć za porodicu Gujon koja je ostala bez svega. I uspeli su da se oporave.
Dva veka kasnije, potomak Alin Gujon, oživljava svu dobrotu ljudi koji su pomogli njegovim precima i prepoznaje svu strahotu onih koji odjednom ostali bez svega.
Interesovanje Arnoa Gujona za Srbiju javilo se još kada je bio dečak.
Arnou i njegovom bratu i sestri, otac i deda pričali su svako veče o istoriji, grčkoj mitologiji, vrlo slikovito. U takvim večerima na red su dolazile priče i o ljudima koji pripadaju srpskom narodu. Kada je počelo bombardovanje Srbije u porodici Gujon se sve više pričalo o Srbiji. Arnoov otac je pripadao onima koji su nisu razlikovali informisanje od propagande. Nije branio Srbe po svaku cenu, ali je tačno znao šta je laž, a šta ne. Učio je svoju decu da nije tačno sve što čuju o Srbiji. Učio ih je da primeru Srbije da, iako su u manjini, ne znači da nisu sa ispravne strane.
U Arnoovoj školi je organizovana debata koja je pravdala bombardovanje nacionalne televizije i pogibiju radnika. Arno, tada 13-godišnjak, jedini se javio za reč i suprostavio se svom profesoru pred svima. Tada je bio dečak kome je Kralj Petar Prvi postao uzor, jer je voleo Francusku i žrtvovao se za nju.
Šest godina kasnije, 2004. Arno se u medijima ponovo susreo sa strašnim pogromom Srba na Kosovu. Tada mu se rodila ideja da proba da im pomogne, da makar jedan dan u životima ljudi sa Kosova učini malo podnošljivijim, da im odnese neku pomoć, da znaju da neko misli na njih.
Zamolio je dve godine starijeg brata za pomoć. Podršku su dobili od roditelja i sestre, pa su svi zajedno krenuli da skupljaju – stare igračke, polovnu garderobu, sve što je iko imao da im da. Majka i sestra su pravile kolače, prodavali ih ispred crkve i skupljali novac. Trebalo je oformiti humanitarnu organizaciju. Oko toga nisu znali ništa, pa su uzeli statut jednog fudbalskog udruženja i preuredili ga u statut humanitarne organizacije kojoj su dali ime „Solidarnost za Kosovo“.
Arno, sa bratom i dva drugara, kreće put Kosova i Metohije, na put dug nekoliko hiljada kilometara. Spavali su u vrećama, napolju, na minus deset, jer je bila Nova godina kada su krenuli. Ništa im nije bilo teško, jer su znali tačno šta žele. Prvi susret sa Srbima na Kosovu ostao mu je u večnom sećanju.
Ostalo je istorija. Do sada je pomoć koju je Arno obezbedio za Srbe na Kosovu vredna 3,5 miliona evra. Humanitarna organizacija „Solidarnost za Kosovo“ do sada je odvezla 14 konvoja sa odećom, obućom, hranom i opremom za narodne kuhinje. Izgradili su farmu alpskih koza i farmu za tov junadi i krave muzare, mlekaru, fabriku za pasterizaciju voća i povrća, postavljali plastenike, bušili bunare, renovirali 27 škola, porodilišta, manastirske konake, poklonili ambulantna kola, klavire za decu, obezbedili video nadzor za srpske svetinje, učinili da neka deca prvi put vide more.
Već 13 godina Arno pokušava da putem svoje organizacije poruči da Srbi nisu monstrumi, da nisu zli, da nisu zveri. Arno kaže da se za istinu treba boriti čak i kad si u manjini, zbog čega je odlučio da bude na strani Srba, kada su svi bili protiv njih. Kada znate da ste u pravu, čekate da istina izađe na videlo, i samo treba biti strpljiv.
Celu priču možete pogledati u sledećem videu:
Nakon pandemije da se ispita delovanje Vučića i Vlade tokom krize! Više o tome OVDE!
Izvor: Kurir/Prva
