Milioni Indijaca zavise od dnevnih zarada koje sada ne mogu ostvarivati. Oni koji su dovoljno srećni da rade na poslovima zbog kojih smeju izlaziti iz kuće suočavaju se s teškim problemima - javni prevoz ne radi - kako doći do posla?
Britanski BBC razgovarao je s jednim od njih, zidarom Goutamom Lal Minaom, koji živi u jednom od sela na severu Radžastana, a radi u susednom Gudžaratu. Prema njegovim rečima, trenutno preživljava samo na vodi i krekerima.
Dnevno je pre krize zarađivao svega 400 rupija, odnosno samo malo više od pet dolara. Većinu svoje zarade šalje kući, porodici To je sada prošlost, a muškarac se morao peške zaputiti kući. Danima je hodao u sandalama kako bi se vratio kući.
"Hodam danju i noću. Koja mi je druga opcija? Nemam gotovo ništa novca, nemam hrane", ispričao je Goutamo.
U tome nije sam. Širom Indije milioni radnika napuštaju gradove i vraćaju se domovima u ruralne krajeve. Radi se o "radnicima migrantima", u velikom broju neprijavljenih koji su kičmeni stub ekonomije velikih indijskih gradova - kuvaju, grade zgrade, voze rikše, dostavljaju robu, proizvode automobile, šišaju kosu, dostavljaju novine... Više od sto miliona njih, izbeglih od siromaštva u svojim selima, žive u krajnje neadekvatnim uslovima, a od prošlog nedelje doslovno su postali izbeglice.
Stotine ljudi sa ruksacima, među kojima su žene i deca, napuštaju velike gradove i vraćaju se u domove. NJihova radna mesta više ne postoje, a propale su i brojne kompanije koje su im omogućavale poslove. BBC tvrdi da ovo podseća na golemu izbegličku krizu 1947. kada je oko petnaest miliona ljudi izbeglo prema istoku i zapadu Pakistana. I ove 2020. stotine se izbeglica na svom putu suočava s glađu i umorom, a mediji donose naslove poput "Indija se vraća kući".
Potpuni karantin u Indiji pretvara se tako u pravu humanitarnu katastofu.
Među izbeglicama je i 90-godišnja žena Kajodi, koja je do krize prodavala igračke na ulici. Kako bi se vratila u svoj rodni Radžastan, iz Delhija je morala pešačiti više od stotinu kilometara. Reporteri BBC sreli su je kako jede krekere i puši ručno motanu cigaretu, naslonjena na starački štap.
"Da mogu, kupila bih kartu za autobus. Ali ne mogu, nema javnog prevoza tokom opšteg karantina", ispričala je starica.
Reporteri su na putu zatekli i petogodišnje dete koje pešači na ruti od gotovo 700 kilometara uz svog oca, građevinskog radnika. Putuju prema svom domu u središnjoj Indiji.
"Kada sunce zađe, stanemo i odmaramo", rekao je on.
Sreli su i porodicu sa dvoipogodišnjom devojčicom.
"Morali smo otići, nisam imala novca za hranu", rekla je majka.
Među izbeglicama je i 26-godišnji Rajneš, zaposleni u auto-industriji, koji do svog sela mora pešačiti oko 250 kilometara. Putovanje će mu trajati najmanje četiri dana, izračunao je.
Neki ne mogu izdržati takve napore. Prošle nedelje 39-godišnjak je preminuo od iscrpljenosti na 300 kilometara dugom putu od Delhija prema Mađa Pradešu, 62-godišnjak je kolabirao i umro nedaleko od Gudžarata, a četvoro migranata pregazio je kamion na putu u mrklom mraku.
India migrant workers leaving in mass for the #coronavirus pandemic.
— j3j3????☮️ (@Foff28356374) March 30, 2020
Workers being sprayed with disinfectant https://t.co/f5VrBbd2d1
Službene vlasti pozivaju radnike da ne napuštaju gradove, pogotovo kako se u velikim grupama ne bi zarazili novim koronavirusom, no ne nude rešenje za preživljavanje tih ljudi.
"Želeti ići kući normalno je u vreme krize. Indija šalje avione za neke od njih, no nemoguće je organizovati prevoz za toliko ljudi, neki će naprosto morati da pešače", rekao je Šekar Tumpa, urednik lokalnih novina "Print".
BBC podseća na kugu, koja je u Indiji izbila 1994. godine, kada je polovina velikih gradova napušteno. Situacija po mnogo čemu podseća na ta crna vremena, a ne nazire joj se kraj. Kao i uvek, napominju analitičari, najugroženiji će biti - siromašni.
Pročitajte OVDE kako Belorusija odbija blokadu.
Izvor: B92
