Na jedrima pobede u Južnoj Karolini, nakon „super utorka“, DŽozef Bajden vratio se u trku za predsedničkog kandidata Demokratske stranke. Bajden je od četrnaest saveznih država u kojima su američki građani imali prilike da izaberu čoveka koji će se 3. novembra na predsedničkim izborima suprotstaviti Donaldu Trampu osigurao pobedu u osam država - Masačusetsu, Minesoti, Arkanzasu, Oklahomi, Alabami, Tenesiju, Virdžiniji i Severnoj Karolini.
NJegov glavni rival Berni Sanders trijumfovao je u četiri države – Kaliforniji, koja daje najveći broj delegata na Nacionalnoj konvenciji, kao i u Vermontu, Koloradu i Juti. U dve države, Teksasu i Mejnu, pobednik se još ne zna, jer su Bajden i Sanders po dobijenim glasovima isuviše blizu, tako da pobednici još nisu proglašeni.
„Nekoliko faktora doprinelo je ovakvom rezultatu. Jedan je grupisanje establišmenta oko Bajdena. Tu pre svega mislim na podršku kandidata koji su odustali od trke, Pita Butidžidža i Ejmi Klobučar. Oni su podržali Bajdena i očigledno je to doprinelo porastu njegovog rezultata. Takođe, tu je i podrška lidera crnačke zajednice, koji su takođe delovi tog istog establišmenta“, objašnjava novinar Nikola Vrzić.
On naglašava još jedan važan faktor – Elizabet Voren, takođe u trci za demokratskog predsedničkog kandidata, pripada istom, progresivističkom krilu Demokratske stranke, kome pripada i Sanders. Vorenova, senatorka iz države Masačusets, izgubila je od Bajdena upravo u državi koju zastupa u Senatu.
„Iako nema nikakvu realnu šansu da izbori nominaciju, ona ostaje u trci i time oduzima glasove Sandersu. Brojne su tvrdnje u američkoj javnosti da je ona još jedan prikriveni kandidat establišmenta čija je svrha da Sandersu oduzme što više glasova“, kaže Vrzić.
„Super utorak“ pokazuje da se ponavlja situacija iz 2016, kada je Sanders bio glavni protivkandidat Hilari Klinton. Ono što Vrzić naglašava kao veoma važno, jeste kako će Sandersovi glasači doživeti ono što se događa.
„Koliko mogu da vidim, među njima sve više vlada uverenje da establišment ponovo oduzima pobedu Sandersu, što bi na izborima 3. novembra moglo da dovede do toga da mnogi ostanu kod kuće. To će umanjiti šanse bilo koga ko postane kandidat Demokratske partije“, naglašava Vrzić.
Establišment Demokratske stranke tesno je povezan sa dubokom državom. Zapravo, on i čini veliki deo duboke države. Stoga bi se moglo zaključiti da je Bajdenov povratak na velika vrata u predsedničku trku zapravo uspeh, ne samo establišmenta Demokratske stranke, već i duboke države.
Duboka država, prema Vrzićevim rečima, svakako radi u Bajdenovu korist, međutim, hoće li duboka država uspeti da nametne Bajdena za predsednika SAD pitanje je na koje je prerano davati odgovor.
„Postoji mnogo nepoznatih, daleko je da sada prognoziramo rezultat izbora. Mislim da, kako sada stvari stoje, sa ovakvim stanjem američke ekonomije, mislim da ko god da bude kandidat Demokrata, a pogotovo ako to bude Bajden, sve ide Trampu na ruku“, smatra sagovornik.
Bajdenov rezultat tokom „super utorka“ pre je rezultat sinhronizovanog povlačenja drugih establišmentskih kandidata i ostalih već spomenutih faktora, nego što je rezultat same Bajdenove kampanje, dodaje on. Vrzić citira reči Obrada Kesića, političkog analitičara koji živi u Vašingtonu da, sa svakim novim pojavljivanjem u javnosti, Bajden gubi podršku, umesto da je zadobija.
„Podaci da je Bajden ostvario dobar rezultat u državama u kojima praktično nije ni započeo kampanju govori nam da oni nisu proizvod same Bajdenove harizme, koja i ne postoji, već rezultat svih ovih drugih faktora koji su sada dobili na značaju, ali pitanje je kako će to nadalje izgledati", kaže Vrzić.
Bez harizme, neinspirativan, bez nove energije, Bajden se ni po čemu ne razlikuje od Hilari Klinton. Osim ako se nešto značajno ne promeni, Vrzić, kako kaže, ne vidi mogućnost da duboka država kroz Bajdena pobedi Trampa.
Pročitajte OVDE kakav je to stravičan udarac zadala Amerika i kome.
Izvor: rs. sputniknews.com
