Naime, koordinator podgoričkog Odbora CP Zoran Mugoša je tom prilikom u veoma pretećem tonu prokomentarisao srpsku trobojku sa ocilima, istaknutu na Crkvi Svetog Nikole u Kotoru, navodeći da je „niko od njih“ svih ovih godina „prstom nije takao“, i postavljajući pitanje, očigledno upućeno svim vernicima SPC i Srbima u Crnoj Gori, da li misle da to nije moglo biti učinjeno. U izlivu montenegrinskog ludila, Mugoša je zatim optužio učesnike veličanstvenih i nadasve mirnih i dostojanstvenih litija i molebana koji se nedeljama održavaju širom Crne Gore za nekakvo širenje mržnje i paljenje zastava, da bi nakon toga pozvao Srbe u Crnoj Gori da se okanu, kako je rekao, „bolesnih nauma i sluganstva interesima svoje maćehe“, misleći na Srbiju, i da se umesto toga vrate „majci Crnoj Gori“.
Nakon Mugoše, izlagao je koordinator budvanskog Odbora CP Vido Gluščević, koji je, u još većem nastupu šovinizma i mržnje prema svemu što ima predznak „srpski“, otišao i dalje, poručujući SPC, koja je stolećima prisutna u Crnoj Gori i nerazdvojivo je uzidana u same temelje crnogorske državnosti, da mora otići iz Crne Gore (!), te da su je „oni“, misleći na šaku jada sledbenika CP, za koju je umislio da je mnogo brojnija i značajnija, „dosta dugo tolerisali“, završavajući svoje obraćanje čuvenom parolom „No pasaran“ („Neće proći“), nastalom u Španskom građanskom ratu. Na taj način, on se nadovezao na intelektualnu mizeriju crnogorskih nacionalista, koji su pobedu opcije za nezavisnost na krajnje problematičnom referendumu 2006. godine proslavljali drevnom crnogorskom parolom „E viva Montenegro“.
Ako imamo u vidu saznanja da CP nije ništa drugo do jedna od filijala Demokratske partije socijalista (DPS) višedecenijskog crnogorskog diktatora Mila Đukanovića, nameće se zaključak da stavovi izrečeni na opskurnom skupu u Kotoru suštinski predstavljaju stavove vrha DPS, koji iz razumljivih razloga nisu mogli da budu formulisani i izrečeni na način kako su to učinili predstavnici pomenute fantomske organizacije. Stoga, i više je nego očigledno na koji način Đukanović i njegova kamarila zamišljaju „multietničku“ Crnu Goru – kao svoju privatnu prćiju iz koje je proteran svako ko osporava njihove pozicije i legitimitet, bila to čitava verska zajednica (SPC) ili čak i čitav narod (srpski).
Uzimajući sve to u obzir, građani Crne Gore bi trebalo da u još većem broju uzmu učešće u mirnim šetnjama, litijama i molebanima, kako bi pokazali i dokazali da je Crna Gora njihovo vlasništvo, ma kojoj veri ili naciji pripadali, a ne lična svojina Đukanovića i njegovih satrapa, uključujući raznorazne ostrašćene huškače i zagovornike nasilja prema svima koji ne misle kao oni.
Deportacija i zabrana ulaska za srpske monahe i sveštenike. Više o tome OVDE!
Izvor: nacionalist.rs
