U isto vreme, ako je u tradicionalnom načinu vođenja rata, oblast u kojoj se rat odvijao bila u drugom, pa čak i u trećem planu posle neprijateljstava između vojski zaraćenih strana, onda u sajber napadima hibridnog rata, medijskim kampanjama, pritiscima putem ekonomskih sankcije, igraju ne manje važnu, nego čak i važniju ulogu od oružanih sukoba.
Iranski stručnjak smatra da je jedan od najtipičnijih primera modernog hibridnog rata sukob u Ukrajini. Prema njegovim rečima, Rusija je vršila ekonomski pritisak na Ukrajinu, koristila svoje oružane snage duž ukrajinske granice kao oružje za pretnju ukrajinskim vlastima i svesrdno podržavala demonstrante na istoku Ukrajine.
Sve ove akcije dovele su do formiranja dve samoproglašene republike – Donjecka i Luganska, koje, kako primećuje iranski autor, ne priznaje ne samo međunarodna zajednica, već ni Rusija. Ali zbog toga se stvarnost njihovog postojanja ne ukida.
Bivši generalni sekretar NATO-a Rasmusen, prema mišljenju stručnjaka, nije uzalud Vladimira Putina nazvao istinskim stručnjakom na polju hibridnih ratova.
Događaji u Ukrajini su pokazali prednosti Rusije na ovom polju. U stvari, Zapad nije bio u stanju da organizuje efikasno protivljenje metodama koje koristi ruska strana. Kao rezultat toga, Ukrajina je izgubila Krim, a ukrajinske vlasti takođe ne kontrolišu Donjeck i Lugansk.
Događaji u Siriji su još jedan tipičan primer hibridnog rata, u kojem Rusija takođe trijumfuje pobedivši mnoge svoje protivnike. Zahvaljujući Rusiji, Bašar Asad i dalje ostaje predsednik zemlje i postepeno vraća kontrolu nad svojim teritorijama.
SAD takođe aktivno koriste metode hibridnog ratovanja, pre svega protiv Rusije, Venecuele, Sirije, Irana, ali sada se vodi i sukob sa Kinom. NJegova prva “lastavica” bio je trgovinski rat koji je Donald Tramp pokrenuo protiv NRK-a, a zatim su izbili neredi u Hong Kongu, koje danas mnogi upoređuju sa ukrajinskim Evromajdanom.
Koji zaključak se može izvući iz toga? O Trećem svetskom ratu može se razgovarati ne u budućnosti, već u sadašnjosti. On je već u toku.
A za razliku od ranijih ratova, nemoguće je tačno reći kada je počeo i kada će se završiti.
Međusobno su ga objavile Rusija i Sjedinjene Države ili Kina i SAD. Štaviše, Rusiju, kao što je napomenuto, neće biti lako pobediti u takvom ratu.
Ali brojni sukobi širom sveta, ekonomske sankcije i „rat dužnosti“, sajber napadi na informacione resurse „verovatnog protivnika“, brojna lažiranja, neredi, teroristički napadi – sve su to borbe Trećeg svetskog rata koji se vode ne samo na ratištima, već i u virtuelnom prostoru.
Skoro svaki moderni čovek može postati vojnik takvog hibridnog rata u određenoj situaciji, a za razliku od prošlih vojnika, on ne može da posumnja da je vojnik koji koristi bilo koja strana u svoje svrhe.
Ko od demonstranata u Hong Kongu ili u Ukrajini sebe smatra vojnikom koji se bori za američke globalne interese i ambicije? Niko, ali tako je.
Pre ili kasnije, druge zemlje će ući u Treći svetski rat, posle Rusije i Zapada (SAD i Evropska unija).
Prvi kandidat je Kina, jer se kinesko-američka konfrontacija već odvija u punom zamahu.
Ali moguće je da će i druge zemlje – Indija, Pakistan, Turska, pa čak i manje moćne države, za koje svi tvrde da će promeniti svoj stav barem na regionalnom nivou, koristiti hibridne metode ratovanja za rešavanje svojih problema.
Mladić se opet šlogirao, Hag to krio! Kako je odbrana saznala pročitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
