Ni Moskva ni Ankara nisu zainteresovane za otvoreni vojni sukob, ali Turska u rukavu ima „adut“ – moreuz Crnog mora koji kontroliše, a koji je Rusija potreban kao vazduh, sve dok su njene trupe prisutne u Siriji.
Šta će se dogoditi ako Turska za Rusiju zaista zatvori Bosfor i Dardanele, koji spajaju Crno i Sredozemno more?
Za sada se samo govori o “mogućnostima blokiranja moreuza za prolazak ratnih brodova kao odgovor na pogoršanje situacije u Idlibu”.
Takvo pravo Turska može da primeni na temelju članova 20. i 21. konvencije iz Montrea, potpisane 1936. godine o regulisanju moreuza, koji Ankari pružaju takvu priliku ukoliko Turska smatra da je „ugrožena neposrednom vojnom opasnošću“.
Naravno, danas nema vojne opasnosti za Tursku. Turska vojska je u Siriji i napada sirijsku vojsku, ali turskoj teritoriji, nezavisnosti i bezbednosti niko i ništa ne preti.
Ipak, predsednik Erdogan možda može da primeni sličan argument iz arsenala političke demagogije. Na kraju krajeva, upravo prisustvo Rusije i akcije ruskih vazduhoplovnih snaga sprečavaju Tursku da sprovede svoju najvažniju vojnu operaciju u Siriji.
Erdogan je prilično sposoban da izda naredbu da se blokiraju moreuzi za brodove ruske mornarice, a tehnički to nije teško – Bosforski moreuz se vidi sa istambulske obale.
Šta bi se dogodilo u tom slučaju? Kratki odgovor je da za Rusiju to ne predstavlja ništa dobro, a još manje za sirijsku vladu. Rusija nema dovoljno „slobodne granice“ da nastavi da podržava Bašara el-Asada u Siriji.
“Zatvaranje crnomorskih prolaza je veoma ozbiljna stvar, u suštini je to ratno stanje između Turske i Rusije, što ćemo, naravno, pokušati da izbegnemo”, kaže Admiral Vladimir Komoedov, bivši komandant Crnomorske flote (1998-2002).
“Ali, prisetimo se da je Istok izuzetno lukav. Možete očekivati bilo koji trik, uključujući zatvaranje Bosfora. U ovoj situaciji, Rusija se može spotaći na turske prepreke.”
Rusija u Siriji nema samo dve poznate baze – mornaricu u Tartusu i avijaciju u Hmejmimu, već i velika skladišta i zalihe oružja i municije.
Podrška sirijskoj vojsci iz vazduha i sa kopna zahteva svakodnevnu konzumaciju hrane (osoblje treba da jede tri puta dnevno), kao i stotine hiljada granata, raketa, municiju.
A kad je predsednik Vladimir Putin u martu 2016. godine objavio da je u prvih šest meseci operacije u Siriji iz ruskog budžeta potrošeno 33 milijarde rubalja (u proseku 156 miliona rubalja dnevno), bilo je jasno da su većinu tih sredstava „pojeli” troškovi municije, goriva, rezervnih delova kao i njihova isporuka.
Danas ima nekoliko glavnih ruta za snabdevanje ruskog oružja i potrebne vojne opreme u Siriju.
Glavni su pomorski tranzit kroz Crno more – Bosfor i Dardaneli – dalje kroz Sredozemno more do luke Tartus.
Duža ruta je severna, od Barencovog mora (Murmansk, Severomorsk), zaobilazeći Norvešku, Veliku Britaniju, Atlantski okean, Gibraltarski moreuz i zatim ponovo Sredozemno more.
Osim toga, „vazdušni koridor“ – preko Crnog mora i teritorije Turske, još uvek se može leteti nebom kroz vazdušni prostor ove zemlje. Duga staza je kroz Iran i Irak.
Najekonomičniji i najefikasniji u pogledu masovne isporuke oružja i municije je, naravno, upravo pomorski put kroz moreuz Crnog mora.
Zapravo, upravo ovim rutama se, do Sirije, obavljaju sve glavne isporuke, takozvani Sirijski ekspres.
Ako se ovaj “Sirijski ekspres” prekine, ruske baze u Siriji će odmah biti izložene “gladovanju”.
A ako Bašar el-Asad ne bude mogao da ih snabdeva gorivom i hranom, onda mogu nastati veliki problemi sa municijom i vojnim osobljem.
Pročitajte OVDE kako su džihadisti prošli kada su pokušali da upotrebe hemijsko oružje.
Izvor: web-tribune. com
