Ankara je otvorila vrata migrantima prošle nedelje nakon što je u napadu sirijske režimske vojske u Idlibu na severozapadu Sirije ubijeno 34 turska vojnika.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan pokrenuo je krajem prošle godine vojnu ofanzivu na severu ratom razorene zemlje, s ciljem stvaranja takozvane bezbedne zone za smeštaj 3,6 miliona sirijskih izbeglica u Turskoj.

Drugi cilj je bio izbacivanje pripadnika Sirijskih demokratskih snaga (SDF), koje smatra proširenjem Kurdistanske radničke partije (PKK). Turska smatra da je PKK - koja je 1980-ih pokrenula oružanu borbu protiv turske vlade u pokušaju da formira nezavisnu kurdsku državu unutar Turske - teroristička organizacija.

Zašto je smrt turskih vojnika dovela do ovakve reakcije?

Turska, koja je dogovorila sporazum sa Briselom o ograničavanju broja migranata koji mogu da uđu u EU 2016. godine, dugo je pretila da će pustiti izbeglice da krenu u Evropu.

Ali stručnjaci kažu da je smrt njenih vojnika u Idlibu bila kap koja je prelila čašu, kako je rasla zabrinutost u Turskoj. Pa, zašto je sada tako postupila?

Prvo, želi da skrene međunarodnu pažnju na krizu u Idlibu, za koju strahuje da bi mogla da pošalje novi priliv izbeglica u Tursku, izjavio je Sinan Ulgen, bivši turski diplomata i ekspert iz "Karnegi Jurop". Ali ona takođe smatra da je Brisel odustao od sporazuma iz 2016. godine i želi garancije da će EU nastaviti da finansira Tursku i ugošćavanje izbeglica na njenoj teritoriji.

Drugi eksperti kažu da Turska želi da EU izvrši pritisak i na Rusiju da prestane da podržava trupe sirijske vlade i pristane na primirje.

Šta se dešava u Idlibu?

Borbe na severozapadu Sirije raselile su više od milion ljudi za manje od tri meseca i gurnule ih bliže turskoj granici.

Turska vojska i pobunjenici koje podržava Turska sukobili su se s sirijskim vladinim snagama koje podržava Rusija, ali i sa bezbroj drugih vojnih grupa, uključujući šiitske milicije koje podržava Iran, rekao je Ulgen za "Juronjuz".

Zašto Turska želi da istakne krizu u Idlibu?

Alekandra Stiglmajer, iz Evropske inicijative za stabilnost, kaže da je Turska već dom skoro četiri miliona migranata, od kojih je 3,6 miliona iz Sirije i da je Erdogan pod domaćim pritiskom da zaustavi dolazak novih izbeglica.

- Tokom lokalnih izbora prošle godine u Turskoj, na kojima je vladajuća stranka izgubila Istanbul, glavna opoziciona stranka CHP vodila je kampanju protiv priliva sirijskih izbeglica i to je bilo uspešno. Dakle, Turska je pod pritiskom da se nosi sa Sirijcima, a jedna od ideja bila je da se neki od njih vrate u ovu sigurnu zonu - rekla je ona za "Juronjuz".

Ali, kako je rekla, radi se i o pritisku da se pokaže turskom narodu da vlasti ne dozvoljavaju da EU "koristi Tursku kao deponiju izbeglica".

Šta je sa sporazumom EU i Turske iz 2016. godine?

U martu 2016. godine, Brisel i Ankara postigli su sporazum koji je imao za cilj da kontroliše broj migranata koji kreću u Evropu preko Turske.

EU je pristala da plati Turskoj šest milijardi evra i ponudila je druge pogodnosti, poput ubrzavanja ukidanja viznih ograničenja.

Ali Stiglmajer kaže da je sa tim sporazumom sada gotovo i da Turska čeka signal da će se finansiranje nastaviti. Ona je rekla da upad Turske u Siriju prošlog oktobra i uspostavljanje nove Evropske komisije znači da je malo toga učinjeno. Takođe je deo dogovora bio i obaveza evropskih zemalja da prime prave izbeglice iz Turske, u zamenu za ilegalne migrante koji su stigli u Evropu.

- Do sada je oko 30.000 preseljeno u četiri godine. To je naravno ispod očekivanja Turske. Mislim da Turska ima četiri miliona izbeglica i, naravno, 30.000 od četiri miliona nije baš mnogo - rekla je Stiglmajer.

Koliko izbeglica preko Turske pokušava da dođe do Evrope?

Erdogan je rekao da bi milioni migranata i izbeglica uskoro mogli da krenu prema Evropi nakon otvaranja turske granice. Ali Grčka, barem na kopnenoj granici, stoji čvrsto. Grčke vlasti su zaustavile najmanje 10.000 migranata koji su pokušali da pređu.

Kako je rekla Stiglmajer, 90 odsto migranata smeštenih u Turskoj je poreklom iz Sirije i o njima se tamo dobro brinu. Zato ona sumnja da bi svi oni mogli da krenu ka Evropi, kako to tvrdi Erdogan.

Međutim, ona kaže da su migranti iz Turske osetili da postoji nova šansa da stignu do Evrope, pa da će se svakako veliki broj njih naći pred granicama sa EU.

- LJudi će se masovno gomilati na granici. I vrlo je nestabilna situacija jer su ljuti. Mislim da to zavisi od pojedinačne situacije. Sigurna sam da postoje sirijske porodice koje su započele novi život (u Turskoj), koje nekako uspevaju. To verovatno nije sjajan život, ali deca mogu da im idu u školu , dobijaju socijalnu pomoć, imaju zdravstvenu zaštitu, rade legalno ili ilegalno i tamo se snalaze, oni možda neće ići (u EU). Ali ne-sirijske izbeglice imaju daleko manje prava. A pogotovo ako su samci, oni će naravno krenuti, ​​jer su u Turskoj pod pritiskom da zarađuju i šalju novac kući - kaže ona.

Šta će se dalje dešavati?

Stručnjaci kažu da je "lopta sada na evropskom terenu".

- EU sada mora da reaguje. A ako ta reakcija bude u obliku pokazivanja više solidarnosti sa Turskom po pitanju izbeglica, onda će ljudi zaglavljeni na ničijoj zemlji (na grško-turskoj granici) krenuti nazad ka Turskoj.

Stiglmajer kaže da lideri EU moraju da sednu sa Erdoganom i da kažu da će nastaviti da podržavaju izbeglice u Turskoj.

Da li Erdogan drži EU u šaci?

Međutim, mnogi zvaničnici EU smatraju da Erdogan pokušava da „uceni” blok dozvoljavajući migrantima da masovno idu ka grčkoj granici. To su rekli diplomatski izvori za Rojters.

Pojedini izaslanici su priznali da Erdogan ima EU u šaci jer države članice bloka ne mogu da usaglase stav prema izbeglicama i - kako bi izbegle reprizu migrantske krize 2015/2016 - smatraju da će blok morati da ponudi više novca Turskoj kako bi sprečio da novi talas migranata stigne u Evropu.

- EU je na meti ucene -kazao je, prema izvorima Rojtersa, jedan diplomata na sastanku iza zatvorenih vrata u ponedeljak u Briselu.

EU se muči kako bi odgovorila dok hiljade migranata dolaze na grčku granicu iz Turske. Veze Brisela i Ankare su već zategnute zbog bezbjednosti i ljudskih prava.

- Kada spavate sa đavolom, budite se u paklu - tu se mi upravo nalazimo - rekao je jedan ambasador tokom sastanka u Briselu.

Dilemu EU pojačavaju i unutrašnji sukobi oko toga kako da se podeli teret brige o izbeglicama i migrantima koji pristižu u blok.

Jedan visoki diplomata je kazao da je EU kupovala vreme od 2016. godine, gurajući problem pod tepih tako što je plaćala da se izbeglice i migranti drže u Turskoj.

Čime se sve služe migranti da se domognu Evrope pogledajte OVDE.

Izvor: Blic