Prošlogodišnji izveštaj bio je pun loših vesti. A znamo da je većina tih loših vesti i dalje loša vest. U stvari, jedina prava dobra vest je da nema novih, većih propusta u avionskom programu vrednom 428 milijardi dolari, prema rečima Belerovog tima.
Ali loše je i dalje loše. Za početak, verzija ratnog vazduholostva F-35 ne može da pogodi ono u šta cilja.
Postoji ukupno 13 problema prve kategorije u vezi sa F-35 koja „se moraju popraviti“, a koja još uvek nisu rešena i koja stoje između programa i finalne proizvodnje.
I dok se dugačak spisak manje kritičnih problema rešava, novi se neprestano pojavljuju. „Iako kancelarija radi na otklanjanju nedostataka“, izavio je Beler, „nova otkrića se još uvek pronalaze, što je rezultiralo tek manjim smanjenjem ukupnog broja.“ I „mnoga značajna“ pitanja i dalje ostaju nerešena, primetio je.
Izveštaj ne sadrži podatke trenutnih testiranja, tako da će još više problema uskoro moći da se doda na listu.
Jedan od glavnih izvora problema F-35 je Autonomni logistički informacioni sistem (ALIS) – softver koji pokreće održavanje i logistiku za svaki F-35 avion.
Ali ALIS je imao određenih problema – uključujući činjenicu da softver nije bio kompletan kada je Lokid Martin počeo da isporučuje avione, a svaka grupa od 490 isporučenih letelica stigla je sa jednom od šest različitih verzija softvera.
Svima će biti potrebne obimne softverske nadogradnje kada bude kompletirana sedma, zajedno sa ostalih 510 ili približno koliko se očekuje da će se do tog trenutka isporučiti širom sveta.
Još uvek ima 873 specifičnih problema u ALIS-u i ostalim softverima F-35. U stvari, DOD je najavio da će na kraju zameniti ALIS.
A upravo oni su doprineli lošoj pouzdanosti flote F-35. Prema OT&E, ukupna flota aviona F-35 bila je daleko manja od 80-postotne „sposobnosti misije“ – što znači da bi se mogla koristiti u najmanje jednoj vrsti borbene misije.
Pored samo funkcionalnih softverskih problema, kancelarija OT&E takođe je saopštila da pitanja kibernetičke bezbednosti koja su identifikovana u prethodnim izveštajima o programu F-35 još uvek nisu rešena.
Iako verzije F-35 za mornaricu i mornarički korpus mogu imati više problema sa dostupnošću od relativno manje složenih vazduhoplovnih snaga F-35A, oni mogu da urade barem jednu stvar bolje: da pogode ono u šta pucaju.
F-35B i F-35C imaju spoljašnje ugrađeno oružje, dok je 25-milimetarsko oružje ratnog vazduhoplovstva ugrađeno iznutra.
Problemi sa poravnavanjem nosača oružja i činjenica da nosač povremeno pukne nakon ispaljivanja, učinili su tačnost oružja „neprihvatljivim“, prema rečima zvaničnika testiranja, i naterali vazduhoplovstvo da ograniči upotrebu oružja.
Dok je kancelarija zadužena za program F-35 radila na poboljšanjima nosača oružja za F-35A, oni još nisu testirani.
Ali ništa od ovoga zaista ne usporava nabavku F-35 – sada najskupljeg DOD programa oružja u istoriji.
S obzirom na to da je F-35 prvobitno trebalo da bude „nizak“ u „visoko-niskom miksu“ – s obzirom da je F-22 sposobniji avion – ogromna prekoračenja troškova i propusti čine da F-35 sve više liči na najskuplji avio projekat na svetu završava arstechnica. com.
Pročitajte OVDE kakvi su to otomanski snovi i Putin kao pretnja.
Izvor: Kurir/Defenseweek
