“U zamenu za pristanak Damaska, vladar UAE obećao je impresivan iznos u američkim dolarima“, objavio je jedan informativno-analitički portal sa sedištem u Londonu (MEE).
Pozivajući se na svoje “informirane izvore”, ovaj sajt tvrdi da je princ Mohamed, najbliži saveznik saudijskog imenjaka i prijatelj prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, pokušao da “odbaci” rusko-tursko primirje u Idlibu i da uveri Asada da u zamenu za velikodušnu novčanu nagradu nastaviti napade na turski kontingent na teritoriji Sirije.
Nekoliko dana pre sastanka predsednika Rusije i Turske 5. marta u Moskvi, “vladar UAE poslao je svog visokog izaslanika Ali Al-Šamsija u Damask da razgovara o sporazumu s Asadom”. Princ je ponudio predsedniku Sirije tri milijarde dolara da nastavi ofanzivu na poslednje uporište u Siriji koje drže militanti kojima je kao glavni sponzor ostala samo Ankara.
“Asad je zatražio 5 milijardi dolara, a navodno je pristao na tri milijarde dolara, a 250 miliona dolara je trebalo platiti kao predujam”, navodi portal iz Londona, koji je navodno pod kontrolom katarske vlade.
Rasprava o „sporazumu“ između UAE i Sirije održana je u apsolutnoj tajnosti, ali princ Muhamad se brinuo da će SAD sve da otkriju.
Sagovornici su „otkrili detalje koji su zabrinuli američku obaveštajnu službu“. Tako se navodi da se u „tajnim pregovorima“ Asad žalio Al-Šamsiju da je “Iran prestao da plaća, jer nema gotovine, ali da Rusi i dalje plaćaju”.
“Dogovor je zaključen, ali je za njega saznala Moskva i Vladimir Putin je odmah poslao ministra obrane Sergeja Šojgua u Damask kako bi upozorio Asada na posledice kršenja primirja u Idlibu. Poruka Šojgua bila je jasna: “Ne želimo da nastavite s tim. Rusija želi da primirje i dalje traje”, rekli su navodno izvori za MEE.
Portal dalje piše kako su do tada su UAE već platili Damasku kaparu u iznosu od 250 miliona dolara. Ova objava ukazuje na dva glavna motiva UAE i saudijskog princa Mohameda bin Salmana da s Asadom dogovore nastavak vojnih aktivnosti u Idlibu.
“Prvo, hteo je da veže turske snage za dugi i krvavi vojni sukob na severu Sirije. Drugo, želeo je da razvuče resurse turske vojske u jeri u kojoj je to potrebno da joj skrene pažnju iz Libije, gde Ankara pomaže Vladi nacionalnog sporazuma, koja se bori protiv LNA. LNA se bori pod komandom maršala Kalife Haftara i koju podržavaju UAE i nekoliko drugih zemalja”.
To bi, prema navodnom planu saudijskog prestolonaslednika, omogućilo Haftaru da preuzme kontrolu nad libijskom prestolnicom Tripoli.
Ruski vojni analitičari i politikolozi koji prate sirijski sukob pišu kako treba priznati da verzija koju je izneo portal MEE, prilično vrlo elegantno, ali je s gotovo 100 odsto obična fikcija.
Turska je 1. aprila planirala da započne vojnu operaciju u Idlibu, ali je onda tursko ministarstvo obrane saopštilo da zaustavlja kretanje trupa u područjima “operativnih zona”, odnosno u Siriji. U pripremi kampanje je na sirijsku granicu prebačeno je oko 3.000 turskih vojnika i više od 500 jedinica teške vojne opreme. Potom je izdana naredba za zaustavljanje napada pod izgovorom širenja pandemije koronavirusa.
Dakle, koronavirus je zatekao tursku vojsku doslovno u maršu na Siriju. S druge strane, pandemija je uzrokovala neočekivani zastoj na frontu u Idlibu.
Međutim, mnogi turski stručnjaci veruju da Ankara do sada nije uspela da razradi dobro sirijsku strategiju. Uvek se pokazalo da ima ruke vezane i kasni za Damaskom i Rusijom.
Erdogan se verojatno nadao da bi operacija u Idlibu ovoga puta mogla da bude pobednička i da će tako ublažiti domaću političku napetost.
Došlo je do toga da je Erdogan optužen da ne želi da uvede vanredno stanje u zemlji i da izvede trupe na ulice zato što se plaši vojnog udara. Pandemija koronavirusa menja ne samo tursku politiku u Siriji, već i njegovu uobičajenu političku dinamiku.
Pročitajte OVDE kako je Rusija našla način da špijunira NATO.
Izvor: Logicno.com/N. Babić
