Piše: Mihailo Medenica
Nažalost, dani su kada se za veru hrišćansku, pravoslavnu, svetosavnu, moramo boriti jednako kao što su prvi hrišćani to činili, ne premišljajući se kolika je cena stradanja za veru?
Svaka je mala, mizerna, nedostojna pomena jer ako u veri nećemo postradati za veru- postradali smo mnogo ranije i to u laži da verujemo.
Nismo slagali Gospoda već sebe, Gospod prašta ali kako oprostiti sebi život u bezobličju?
Krstimo se spremni da se tako lako odreknemo krsta jednako je da sednemo za trpezu dok pod njom gladna deca jecaju…
To što dani progona Boga- Hrista ne nalikuju krvavim jutrima ne znači da ne krvarimo, već da su nas ubedili kako rane nisu naše i kako je Getsimanski vrt plastenik iz kojeg nam valja uzbirati lekovite plodove.
Rekoh, sebe opominjem, iskušenja su velik a zveri kidišu s licem prijatelja i rečju “utehe” i “razuma”.
Lako je poći za “prijateljem” ne shvatajući da ne ideš za sobom, i lako je naći opravdanja u rečima “razuma” kad dušu skriješ za sutra misleći da ga bez danas može biti…
Radujemo se Vaskrsu toliko strepeći od njega.
Plaši nas pokuda da smo bezumnici jer nam duše ištu liturgiju, ispovest, pričešće, a ne čujemo da nas kude baš oni što se čitavog života ispovedaju i prišećuju mukom bližnjeg i jadom svojim.
Takvima ćemo dozvoliti da nas pokolebaju?
Ništa onda uspeli nisu što mi nismo prizvali da uspeju.
Dozvolimo li, rode moj, da svetinje ne otvore dveri za Vaskrs, da nas premetnu u nekakvu kućnu, onlajn liturgiju, liturgiju pouzećem, Tviter ispovest i instagram pričešće- ima li više ikakvog smisla zvati se hrišćninom, pravoslavcem, svetosavcem jer slaviti vaskrsenje a patološki strahovati od smrti jednako je kao da mi ćelavi propovedamo koji je šampon najbolji za bujnu i valovitu kosu!
Zaboravimo li da crkva nikada i ni na koji način nije nanela zlo rodu svom- valja nam zaboraviti i imena svoja!
To što smo danas, to su nam đedovi sauvali na ikonama, to gde će nam potomci biti sutra- zavisi hoćemo li im ostaviti ikone ili sramotu?!
Ako je već Srbija u ratu, kako vele, kad je to Srbin bez pričesti išao u boj?!
Nije Srbija zbeg već Samodreža!
Poštovati sve razrezane mere, razume se, no da dveri bogomolja budu zatvorene- to nije mera već presuda fariseja, i ne dozvolimo da se skriju iza navodnog čovekoljublja!
Neće nas, vala, oni učiti da sačuvamo bližljeg svog- vera nas je tom rođenjem naučila!
Pristanemo li na Vaskrs bez liturgije u crkvi- ni u šta nismo verovali do u Judin poljubac…
I ne brinite neverujuća braćo i sestre, nikakvo vas zlo ne vreba u nama, naprotiv, ko čuva dušu jednoga sačuvao je živote stotinu…
DŽihadisti napali Asadove snage, a onda je avijacija teroriste sravnila sa zemljom! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor:dvaujedan.wordpress. com
