Piše: Vedrana Rudan
"Trideset godina živim u Hrvatskoj. Trideset godina je Hrvatska zemlja jadnih građana, bolesno bogatih kriminalaca, korumpiranih političara i sudija, razularenih “dragovoljaca” koji nisu ratišta videli, sveštenika decoj*****a koji žive u raskošnim dvorcima. Trideset godina Hrvatska je zemlja u kojoj je sve u raspadu jer našom zemljom vladaju zločinci.
I onda je i k nama ušetala korona. Kosi i nosi sve pred sobom. Svet je na kolenima, umiru i mladi i stari i lekari i medicinske sestre. Milioni širom sveta gube posao, ostali zaključani u kućerke, barake, vile i dvorce čekaju rasplet ili smak sveta.
Do juče mi se činilo da je Hrvatska svetla tačka na Kugli. Postoje neki pošteni, časni ljudi koji brinu o nama i čine čudo. Naši štabovi, naši junaci, ukinuli su nam pravo na slobodu, ali mi im verujemo, i ja sam im verovala, jer su rekli da nas samo zatvor može spasiti od smrti. Mnogi su naši susedi i prijatelji izgubili posao, deca “uče” preko televizije. Držite socijalnu distancu, ponavlja nam Štab već nedeljama. I držimo je. Nedeljama ne puštam unuku da mi se približi i trudim se da ne zaplačem. Znam da nemamo izbora. Možemo biti i gladni i nesrećni, ali sve dok držimo distancu postoji velika šansa da ostanemo živi. Ovo kroz što prolazimo nije za*ebancija, to je borba za život!
Naučili smo lekciju, verovali Štabu, nekome moraš verovati kad ti je nož pod grlom. U nevolji ti treba prijatelj, treba ti nada, treba ti neko za koga znaš da zna o čemu govori. Štab ima znanje, mi imamo moć da ga bez pogovora slušamo. Držite socijalnu distancu! Držite socijalnu distancu!
Da, koliko nam je puta objašnjavano da držanje socijalne distance nije jedino u čemu je spas. Ima i ono drugo, jednako zvučno, ostanite kući! I ostajemo. I ostajemo. I ostajemo kući i mi koji bismo imali kuda poći i oni, ima ih sve više, koji nemaju kuda jer su dobili otkaz.
I onda nam se u svom ovom jadu i čemeru dogodi nekakva procesija na Hvaru. Ne, ne, nisam mogla verovati. Ne, nisam mogla verovati. Nisam mogla verovati! Papa već danima govori ljudima koje ne vidi, a naš jeb*** krizni štab, veći papa od Pape, poručuje da je “Za krstom” “tradicionalni događaj koji je bitan za grad Hvar i stanovnike ostrva Hvara.”
Jeb***, jeb*** i pre***eni licemeri. Obraćanje Pape svetu nije “tradicionalni događaj”, a nošenje krsta na Hvaru toliko jeste da bi se moglo dogoditi da više Hrvata i Hrvatica umre od stresa jer se nije išlo “za krstom” nego od korone.
Odvratno licemerje Hrvatske katoličke crkve koja za ja** drži Plenkovića i ministra zdravstva Beroša je gadljiva do riganja. Doduše, ne smemo baš sve prebaciti na Crkvu kad znamo da je čak i Papa odustao od tradicije da bi bio bliže ljudima koji širom sveta pate.
Ne, nije u ovoj priči bitna crkva u Hrvata. Plenković i Beroš su sa Hvara. Primitivni dvojac koji ne može pobeći od sebe ni onda kad se radi o životu i smrti.
Jadna moja Hrvatska. Korona će nestati, ovi ostaju."
Pročitajte OVDE ko to progoni Srbe u vreme korone.
Izvor: rudan. info
