Razlog je Meksiko koji je ponudio smanjenje od 100.000 barela dnevno, dok je početni zahtjev Trampa u pregovorima s meksičkim predsednikom Andresom Manuelom Lopezom Obradorom tražio smanjenje od 400.000 barela dnevno, da bi na kraju pristao na 250.000, uz obećanje da će SAD pomoći Meksiku da prebrodi krizu.
Osim toga, Tramp je potvrdio da su se Sjedinjene Države složile da smanje proizvodnju nafte u ograničenom razdoblju sporazuma, koji predviđa smanjenje proizvodnje do juna, kada se očekuju prolazak pandemije i rast ekonomskih aktivnosti u celom svetu.
Na videokonferenciji u četvrtak je grupa OPEK+ uspela da postigne načelni dogovor prema kome bi zemlje učesnice inicijative smanjile proizvodnju za 10 miliona barela dnevno, odnosno za 20 odsto. Ova grupa obuhvata „stari“ kartel OPEK i zemlje poput Rusije i drugih, koje su mu se pridružile kao „spoljni partneri“. SAD ne žele da budu deo nikakvog obvezujućeg formata, ali su pristale na sprovođenje nacrta dogovorenog u četvrtak.
Proizvodnja bi po tom nacrtu trebalo da se smanji za 10 miliona barela u maju i junu, te za 8 miliona barela od juna do kraja godine. Od januara 2021. do aprila 2022. godine smanjivala bi se za šest miliona barela dnevno, saopštila je grupa OPEK+.
Ruski plan je da se ugovorom na smanjenje obvežu i druge zemlje koje su proteklih godina postale veliki proizvođači i izvoznici, SAD na prvom mestu, potom Brazil i druge „naftne sile“. SAD pristaju na kratkoročna smanjenja uslovljena „zakonitostima tržišta“.
Ponovno vraćanje na početak pregovora je dovelo do američkih optužbi protiv Saudijske Arabije, koja, prema američkim naftašima, „vodi rat protiv američkih proizvođača nafte više od mesec dana, dok trupe Sjedinjenih Država brane kraljevstvo“. Nakon razgovora sa nizom visokih saudijskih zvaničnika, ovo je rekao republikanski senator Kevin Kramer.
“Saudijska Arabija je provela više od mesec dana ratujući protiv američkih proizvođača nafte, dok su ih naše trupe branile. Prijatelji tako ne postupaju s prijateljima. NJihovi postupci su neoprostivi i nećemo ih zaboraviti”, rekao je Kramer nakon dvosatnog razgovora grupe američkih republikanskih senatora i čelnika ministarstva energetike Saudijske Arabije, Abdela Aziza bin Salmana Al-Sauda, zamenika ministra odbrane Khalida bin Salmana Al-Sauda i ambasadora u Sjedinjenim Državama, njenog visočanstva princeze Rime bin Bandar bin Sultan bin Abdulaziz Al-Saud.
Istovremeno je, prema Krameru, u Sjedinjenim Državama ocenjeno da su saudijske vlasti “napravile prvi korak ka rešenju problema koji su stvorile”.
“Sledeći koraci Saudijske Arabije utvrdiće može li se spasiti naše strateško partnerstvo”, rekao je republikanski senator.
Senator DŽon Hoven zauzvrat je rekao da su strane razgovarale o “važnosti okončanja rata jena i osiguranja stabilnosti svetskih energetskih tržišta”.
„Sporazum između Saudijske Arabije i Rusije, čiji je cilj zaustavljanje zasićenja tržišta i smanjenje količine proizvodnje, korak je u pravom smeru. Američkim proizvođačima upravljaju uslovi na globalnom tržištu i mi ćemo raditi na vraćanju tržišne ravnoteže i osigurati da se njihove kompanije u državnom vlasništvu pridržavaju sporazuma“, rekao je Hoven.
Senator Den Salivan, koji je takođe učestvovao u razgovoru s predstavnicima Saudijske Arabije, nakon razgovora je naglasio da bi “kraljevstvo u skoroj budućnosti trebalo da preduzme stalne, konkretne akcije kako bi značajno smanjilo proizvodnju nafte”.
Podsetimo, u petak je ruski ministar energetike Aleksandar Novak rekao da su se sve zemlje grupe OPEK + složile oko sporazuma o smanjenju proizvodnje nafte. Prava revolucija, bolje rečeno stvarni cilj Moskve s podsticanjem Rijada da proglasi rat cena, bilo je pridruživanje sporazumu šest zemalja izvoznica nafte koje do sada nikada nisu bile deo OPEK-a, a sada bi trebalo da učestvuju u regulaciji tržišta nafte. To su Kanada, SAD, Norveška, Kolumbija, Brazil i Argentina. Američki predsednik potvrđuje da su se Sjedinjene Države složile da smanje proizvodnju nafte, ali bez njegovog potpisa na sporazumu, koji obuhvata gotovo dvogodišnje razdoblje, sve je dovedeno u pitanje.
U tom slučaju "tržište“ će odraditi svoj deo posla, a niske cene će polako izbacivati prvo slabije aktere, ali i američku industriju škriljca, koja ne može da posluje po ovim cenama.
Rusija, čije je odbijanje saudijskog predloga pre više od mesec dana u Beču bio razlog saudijskog ljutitog odgovora s enormnim povećanjem proizvodnje, u najcrnjem scenariju ima rezervi u naftnom Fondu nacionalnog bogatstva za dve godine „naftnog rata“. Ako cena nafte bude na nivou da se isplati crpiti, bez ekstra profite, onda bi Rusija, prema raznim procenama, mogla izdržati od 4 do čak deset godina.
Međutim, takav scenario je gotovo nemoguć, jer će nakon nekoliko meseci iz igre početi ispadati američki naftaši iz sektora škriljca, potom Alžir, Nigerija i drugi koji sebi ne mogu dozvoliti dugo razdoblje negativnih cena i „topljenje“ državnih rezervi.
Pročitajte OVDE zašto su testovi za koronu opasniji od virusa.
Izvor: logicno. com
