Dokument SRS prenosimo u celosti: Kada je reč o reformi Uprave grada Beograda, možemo govoriti o reformi u organizacionom i funkcionalnom smislu. Osnovni cilj koji reforma treba da donese jeste povećanje efikasnosti rada i povećanje efikasnosti pružanja usluga građanima.

Reforma u organizacionom smislu

Sekretarijat za finansije i Sekretarijat za javne prihode treba da se grupišu u jedan sekretarijat. Strukturalna odvojenost ova dva sekretarijata nije nužna, naročito što se u okviru Sekretarijata za javne prihode nalaze odeljenja za gradske opštine koja „na terenu“ obavljaju poslove.

Sekretarijat za poslove legalizacije objekata treba da postane unutrašnja organizaciona jedinica Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove. Ovo logički sledi iz predloga Srpske radikalne stranke „Legalizujmo Beograd“, koji predviđa da se značajne nadležnosti u ovoj sferi vraćaju gradskim opštinama, pa neophodnost Sekretarijata za poslove legalizacije objekata postaje upitna.

Sekretarijat za saobraćaj obavlja poslove, između ostalih, koji se odnose na javni linijski prevoz, uključujući i pojedine segmente regulisanja auto-taksi prevoza. Stoga, Sekretarijat za javni prevoz treba reformisati u unutrašnju organizacionu jedinicu Sekretarijata za saobraćaj. Nijedna nadležnost dosadašnjeg Sekretarijata za javni prevoz ne bi bila oduzeta, ali je bolje da se celokupan proces i nadležnosti iz jedne oblasti nalaze u jednom sekretarijatu.

Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima predstavlja skup logički nepovezanih poslova. Potrebno je odvojiti dva skupa poslova – odbrana i vanredne situacije sa jedne strane; komunikacija i koordinacija odnosa sa građanima sa druge strane.

Umesto dosadašnjih suvišnih sekretarijata, bilo bi korisno da se uvede novi – Sekretarijat za strateško planiranje i razvoj – koji bi bio intersektorski, koordinisao i podsticao razvoj Beograda, koordinisao i učestvovao u izradi strategije razvoja, akcionih planova, pratio njihovo sprovođenje, učestvovao u pripremi i sprovođenju razvojnih projekata, partnerskih projekata, sarađivao sa naučnim institucijama u vezi sa koncepcijom razvoja Beograda i dr. Javno-komunalna preduzeća, iako formalno van Uprave, važan su deo kvaliteta života u Beogradu. Zasebna javno-komunalna preduzeća se nalaze u Barajevu, Grockoj, Mladenovcu, Lazarevcu, Obrenovcu i Sopotu, dakle u bivšim prigradskim opštinama, što je apsolutno opravdano. Međutim, neophodno je izvršiti dodatnu dekoncentraciju javno-komunalnih preduzeća, ne u smislu da svaka gradska opština ima svoje, budući da je takvo rešenje nefunkcionalno, već da se poslovi grupišu prema teritorijalnoj i problemskoj bliskosti, budući da su komunalni problemi u Beogradu raznovrsni usled postojanja urbanog i ruralnog dela grada. Primera radi, kao celina se mogu grupisati Savski venac, Stari grad i Vračar; urbani deo Palilule i Zvezdare; Novi Beograd i urbani deo Zemuna; leva obala Dunava bi bila zasebna celina, kao i podavalska naselja, ruralni delovi Zemuna i sl.

Reforma u funkcionalnom smislu

Na relaciji grad Beograd – gradske opštine je velika centralizacija poslova i finansija, i ta centralizacija se odvija u kontinuitetu. Ovim sistemom je došlo do velike finansijske, funkcionalne i operativne zavisnosti gradskih opština od grada Beograda. Ovakvo stanje velikog smanjivanja nadležnosti gradskih opština je neracionalno i u funkcionalnom smislu neopravdano. Poslove treba decentralizovati i gradskim opštinama treba, sistemom supsidijariteta, prepustiti da rade sve poslove koje mogu, jer su njihovi kapaciteti objektivno veliki. Takođe, gradske opštine potpuno zavise od davanja grada Beograda koji im dodeljuje sredstva po nejasnim kriterijumima, gde suštinski dominira politička linija. Gradske opštine nemaju finansijsku autonomiju koja je preduslov dobro organizovane lokalne samouprave. Imajući u vidu da je pitanje finansijske autonomije jedno od najkrupnijih pitanja u analizi statusa lokalne vlasti, ovakvo stanje je neodrživo. Opštine moraju dobiti potpunu finansijsku autonomiju, dobiti značajne izvorne prihode, pravo da utvrđuju stope poreza i sl. U skladu sa navedenim, pojedine nadležnosti treba decentralizovati, tj. preneti ili vratiti, parcijalno ili u celosti, na nivo gradskih opština, kao što su legalizacija objekata, određeni porezi, poslovni prostor. 

Naravno, da bi pojedini ili svi predlozi reformi mogli da se sprovedu, neophodne su promene pravnih akata različite snage. Dodatni problem predstavlja činjenica da gradske opštine de iure nisu jedinice lokalne samouprave, mada de facto one to jesu, pa bi trebalo ozbiljno da se razmisli o tome da se i pozitivno-pravno gradske opštine prepoznaju kao jedinice lokalne samouprave. Kako je Šešelj nakon TV duela ocenio Boška Obradovića kao svog protivnika pogledajte OVDE. Izvor: Pravda