- Ovde se ne radi o tome da li su ove zemlje spremne da uđu u EU nego da li su ispunile uslove za početak pregovora. Neke zemlje članice smatraju da tih uslova nema. Ja mislim da je to istorijska greška - kaže odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
Međutim, zbog direktnog veta francuskog predsednika Emanuela Makrona su sva ubeđivanja bila uzaludna.
- Poruka koju su Albanija i Severna Makedonija, ali i Srbija, Crna Gora, BiH i Kosovo dobili jeste da nisu dobrodošli – šta god da urade - ocenjuje u razgovoru za DW Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost.
Početak kraja širenja EU?
Nakon završetka sastanka lidera EU, put Balkana poslate su reči žaljenja, razumevanja i podrške. O nastaloj atmosferi govori i jedno novinarsko pitanje sa završne konferencije za medije: „Da li smo svedoci početka kraja širenja Evrope i koje će biti posledice toga?“
I dok je odlazeći predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, vidno uznemiren negativnim ishodom diskusije o proširenju, objašnjavao da je u pitanju samo „kratkoročna kriza, a ne i kraj proširenja“, odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je odgovorio:
- Ako je ovo kraj proširenja, moraćemo da se suočimo sa oštrim kritikama jer smo ohrabrivali te zemlje, pomagali im, posećivali ih i davali javna obećanja. Ako želimo da nas poštuju, moramo da održimo obećanja - rekao je Junker.
Verodostojnost EU je na Zapadnom Balkanu na „istorijskom minimumu“, kaže Aleksandra Štiglmajer:
- Ovo je apsolutno najniža tačka na kojoj smo se našli u poslednjih 20 godina kada je u pitanju politika proširenja - objašnjava ona za Dojče vele.
Poznavaoci evropskih politika i balkanskih prilika podsećaju i na staro pravilo da i „od lošeg može gore“.
- Proširenje nije mrtvo, ali će zahtevati više vremena i biti više frustracija nego što smo očekivali - kaže za DW Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu.
Nedavno je premijer Hrvatske Andrej Plenković izračunao da je Hrvatska, uz duže i teže pristupne razgovore od drugih zemlja članica, u EU ušla posle 2.096 dana pregovora. Za to vreme je Srbija otvorila tek polovinu od 35 pregovaračkih poglavlja.
U najboljem slučaju, Albaniji i Severnoj Makedoniji biće potrebno deset godina da pređu taj put.
Niste vi, mi smo
Biber smatra da je proširenje od „najuspešnije politike EU“ postalo „kolateralna šteta“ sukobljenih vizija budućnosti Unije.
- Blokada Francuske govori da se ovde manje radi konkretno o zemljama kandidatima, a više o dubokoj skepsi prema proširenju.
- Francuska je pokazala spremnost da drži ostatak EU, ali i zemlje van Unije, za taoce svoje političke agende. To nije novina, ali na ovako radikalan način svakako nije dobar signal za budućnost proširenja - ocenjuje Biber.
Profesor iz Graca se pita „zašto bi sada Srbija ili Kosovo pristali na komplikovanu normalizaciju odnosa, zašto dalje reforme u regionu?“
- To ne znači da se reforme neće nastaviti, ali biće mnogo teže. Biće i lakše za one koji traže prijatelje na drugim stranama i vode se izgovorom 'šta nam EU nudi?' - objašnjava Biber.
Aleksandra Štiglmajer kaže da je važno da zemlje Zapadnog Balkan shvate da sve što rade u oblasti reformi rade zbog svog boljitka, a ne samo zbog puta u EU.
- To je bio slučaj sa rešavanjem imena Severne Makedonije, a isto je i sa sporom Srbije i Kosova -dodaje profesor Biber.
Iza ovog samita ostalo je obećanje da će se o proširenju ponovo temeljno razgovarati na samitu EU-Zapadni Balkan koji će u prvoj polovini iduće godine biti u Hrvatskoj jer ta zemlja tada predsedava Evropskim savetom.
DŽonson tražio olaganje bregzita! Više o tome OVDE.
Izvor: Dojče Vele
