On trenutno vodi, kako je sam rekao "rat" sa koronom, ali se istovremeno bori ne samo da sačuva fotelju, već i da ostvari svoju viziju o Evropskoj uniji.
Otkad je prvi slučaj korona virusa otkriven u Francuskoj 24. januara, Makron i njegov tim bili su u stalnoj trci s vremenom, bili u zaostatku i pravili greške na svakom koraku, morali su da donesu kritične odluke sa nepotpunim odacima o virusu koji ni vodeći svetski naučnici još ne razumeju potpuno.
Navodi se da Makron pokušava da žonglira sa tri različite uloge - komandanta, komunikatora i glavnog multilateraliste. Ulozi su posebno veliki za 42-godišnjaka, koji nikada nije bio izabran na nekoj funkciji pre nego što je postao francuski predsednik pre manje od tri godine.
Kao i drugi nacionalni lideri, i Makron se bori da spasi živote i spreči ekonomsku depresiju. Ali on se takođe bori za opstanak svoje političke vizije, izgrađene na evropskim integracijama i međunarodnoj saradnji. NJegovu viziju je dovela u pitanje duboka podela unutar EU.
U francuskom jedinstvenom centralizovanom predsedničkom sistemu, Makron je onaj od koga sve zavisi. Tri puta se od početka krize obratio naciji privukavši rekordnu televizijsku publiku od 35 miliona svojim prvim govorom.
U svom najsnažnijem obraćanju, on je francuskom narodu više puta rekao da je „u ratu“. Ponovo im se se obratio u ponedeljak uveče, kako bi govorio o sledećoj fazi borbe.
- Kada ćemo moći da se vratimo normalnom životu? Voleo bih da mogu da vam odgovorim. Ali da budem iskren, moram vam ponizno reći da nemamo definitivne odgovore - rekao je on, prenosi AFP.
Makron je najavio tada da će mere zaključavanja morati da se nastave. On je rekao da će se škole i prodavnice postepeno ponovo otvarati nakon 11. maja. Ali restorani, hoteli, kafići i bioskopi morali bi duže da ostanu zatvoreni, dodao je. Međunarodni dolasci iz neevropskih zemalja ostaće zabranjeni do daljnjeg.
Predsednik Francuske je zatražio od najosteljivijih grupa građana da ostanu izolovani.
Makron je ocenio da je manjina Francuza bila izložena novom korna virusu i da je nacija još daleko od kolektivnog imuniteta.
- Najbolji put za izlazak iz ove epidemije je vakcina. To je nasigurniji način, iako ćemo do njegove realizacije sačekati još nekoliko meseci - rekao je Makron.
On je još jednom pozvao na više solidarnosti u Evropi i ukazao da niko sam ne može da pobedi u ovoj borbi.
Iako je Makron preuzeo ulogu komandujućeg generala, on je takođe negovao i više timski pristup vođstvu nego u drugim vremenima svog predsedavanja.
U ovom "ratu" do sada Makron i njegove trupe već su pretrpeli značajne poraze. Optuženi su da podrivaju korisnost maski za lice i testove za korona virus, jer su znali da Francuska ne poseduje dovoljno količinu tih predmeta. Makron je takođe insistirao sa održavanjem prvog kruga lokalnih izbora sredinom marta, pre nego što je morao da otkaže drugi krug, jer su mere socijalnog distanciranja postale pooštrene. A njegova poznata veština komunikatora ponekad ga je napuštala, što je vodilo u konfuziju.
Ali predsednik je do sada osvojio visoku ocenu francuske javnosti za svoje vođstvo u krizi - iako je celokupno upravljanje državom u vreme pandemije izazvalo kritike. NJegov rejting se popeo na najviši nivo u dve godine, čak i pošto većina Francuza kaže da misli da je vlada sakrila informacije i da nije komunicirala jasno u vezi sa situacijom.
Ipak, uprkos skoro 9.000 smrtnih slučajeva povezanih sa korona virusom u bolnicama i gotovo 5.000 u domovima za brigu o starima, Francuska je uspela da uspori svakodnevni porast smrtnih slučajeva i uopšte zadrži i broj kritično obolelih na odeljenjima intenzivne nege na nivoima kojima bolnice mogu da upravljaju.
NJegov sistem socijalne zaštite i dobro uspostavljena šema obavljanja posla sa skraćenim radnim vremenom i koja sprečava veća otpuštanja, takođe su pomogli suzbijanju nekih ekonomskih teškoća.
Iako se bore protiv virusa, Makron i njegov tim takođe pokušavaju unapred da razmišljaju o onome što sledi.
- Prilično smo opsednuti onim što će se dešavati posle krize, uključujući i na evropskom nivou. Niko ne zna kako će izgledati dan posle. Ali nećemo se vratiti starim načinima, neće stvari biti onakve kakve su bile, to bi bilo nerealno - rekao je jedan visoki zvaničnik "Jelisejske palate" za "Politiko".
U Evropi, Makron vidi i opasnost i priliku. Opasnost je da bi i Evropska unija mogla da se sruši, posebno ako zemlje koje su najteže pogođene krizom, poput Italije i Španije, ne smatraju da im je EU učinila dovoljno da im pomogne.
- Ovo pitanje solidarnosti nije neka mala poteškoća, ono je uslov opstanka evropskog projekta nakon svega - rekao je visoki zvaničnik.
Ali Makron takođe vidi priliku za borbu za promene na evropskom nivou - od bliže ekonomske integracije do većih ovlašćenja EU u pogledu zdravstvene politike.
- Veoma je fokusiran na to da Francuzi ne odbace Evropu kao entitet koji nije bio u stanju da zaštiti njih i Evropljane - rekao je Stefane Sežurne, bivši ključni pomoćnik Makrona i sadašnji evroparlamentarac.
Kako je rekao, Francuzima je potreban dokaz da je EU korisna i da može biti korisna i nakon odgovora na krizu i prilikom ekonomskog oporavka.
Makron je izjavio da je obezbedio podršku tri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN za inicijativu svetske organizacije o proglašenju prekida vatre i neprijateljstava u celom svetu zarad efikasnije borbe protiv pandemije korona virusa, izveštava Rojters.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš apelovao je još 23. marta na sve zemlje sveta da proglase globalno primirje i upozorio da je u zemljama u kojima besni rat urušen zdravstveni sistem i da nema dovoljno zdravstvenih radnika.
Francuski predsednik Makron izjavio je da su mu predsednici Kine Si Điping, SAD Donald Tramp i premijer Velike Britanije Boris DŽonson obećali da će podržati ovu inicijativu. Makron je izjavio da se nada da će u narednim satima i ruski predsednik Vladimir Putin gotovo sigurno prihvatiti incijativu o globalnom prekidu vatre.
Na evropskoj sceni Makron i njegov tim su nastojali da igraju centralnu ulogu, pozivajući na blisku saradnju širom kontinenta nakon što su zemlje zatvorile granice, uvele zabrane izvoza i preduzele druge jednostrane mere kada je svet napala pandemija.
U vezi sa ključnim problemom evropskog ekonomskog odgovora na korona virus, Makronova vlada nastojala je da izgradi most u sve brže rastućem sporu između severa i juga, koji je ponovo otvorio duboke rane od dužničke krize evrozone.
Makron je potpisao pismo zajedno sa liderima osam drugih zemalja, uključujući Italiju i Španiju, pozivajući na zajednički ekonomski odgovor EU i sadrži specifično pozivanje na zajedničke dužničke instrumente, čemu se Nemačka, Holandija i druge protive.
Međutim, u pismo nije korišćena fraza "korona obveznice" - jer su njih odbacile severne zemlje. Na sastanku ministara finansija evrozone početkom prošle nedelje, francuski minsitar Bruno Le Mer i njegov nemački kolega Olaf Šolc koordinisali su svoje stavove.
A kada rat bude gotov, Makronov kamp nastaviće da radi na tome da utiče na EU da poveća finansijsku solidarnost, da se izdvaja više ovlašćenja za zdravstvenu politiku i dobije više novca za budžet bloka.
Francuski predsednik Emanuel Makron produžava mere protiv korona virusa u do 11. maja, rekavši da je postignut napredak, ali da bitka još nije dobijena.
Proverite sve biološke laboratorije na svetu, tu je pravi odgovor! Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
