U razgovoru koji je u potpunosti bio posvećen američkoj pomoći regionu u borbi protiv Kovida-19, Palmer je istakao da Amerika pruža značajnu pomoć Balkanu, ali i da je ta pomoć - ponekad obostrana.
Najhitnije potrebe u Srbiji, kao i u regionu i većem delu sveta su testovi, oprema za ličnu zaštitu i podrška osoblju za vanredne situacije, kaže Metju Palmer, pošto je u Srbiju, prošle nedelje stiglo 6.000 testova za koronavirus i najavljena pomoć u hrani i sanitarnim paketima. Palmer, ipak, ističe da je američka pomoć starija od toga.
"Zemlje Zapadnog Balkana su u poziciji da snažno odgovore na pretnju koronavirusa, u velikoj meri i zahvaljujući naporima koje su SAD i drugi uložili u pomoć tim zemljama da razviju svoje institucionalne kapacitete. U proteklih 20 godina smo uložili milijarde dolara pomoći u region. Biće potrebno 500 miliona dolara da se pomogne zemljama širom sveta u najhitnijim potrebama. Deo tog novca će stići u zemlje Balkana, naravno, ali će se ulivati u sisteme, čiju su izgradnju i jačanje Sjedinjene Države pomogle tokom godina", kaže specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan.
Srbiji u borbi protiv Kovida-19 pomažu i Rusija i Kina, i čini se da ta pomoć dobija veliki publicitet. Američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri je rekao da ovo nije takmičenje u popularnosti i da je svaka pomoć važna. Ipak, da li mislite da u Srbiji postoji dovoljna svest i informisanost o pomoći SAD i EU?
- Nadam se... Prvo želim da istaknem koliko se slažem sa tim što je rekao ambasador Godfri. Ovo nije takmičenje. Ako Kina i Rusija mogu da pomognu Srbiji i drugima na Zapadnom Balkanu, to je sjajno. EU pružaju sve veću pomoć. SAD pružaju pomoć direktno pojedinačnim zemljama Zapadnog Balkana, ali i kroz podršku međunarodnim institucijama. SAD su najveći pojedinačni donator relevantnim međunarodnim akterima - Ujedinjenim nacijama, Svetskoj banci, MMF-u, Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Važno je da svi shvatimo da je ovo globalni izazov. Virus ne poštuje granice, ali mi ćemo pobediti taj virus, svuda, na globalnom nivou. Sjedinjenim Državama ne vredi da ga drže pod kontrolom kod kuće, ako virus vreba u drugim zemljama, čeka da ponovo zarazi američku populaciju.
Amerika se i sama suočava sa teškom zdravstvenom krizom, guverneri pojedinih država su bili protiv slanja pomoći inostranstvu dok su i njihove države suočene sa nestašicama potrebne opreme. Kako Vašington usklađuje potrebu da pomogne stranim zemljama sa domaćim hitnim potrebama?
- SAD su velike, moćne i bogate. Uveren sam da možemo oba. Sigurno treba da nam prioritet budu potrebe naših sopstvenih građana, u smislu da budemo sigurni da zaštitna oprema koju imamo u SAD stigne do zdravstvenih radnika u prvim borbenim redovima, u NJujorku, NJu Orleansu i drugim žarištima, ali to ne znači da SAD ne mogu da pruže značajnu podršku partnerima širom sveta, uključujući Zapadni Balkan.
Da li će biti još letova kojima se evakuišu američki građani iz regiona i obrnuto, možete li nam reći nešto o tome?
- Znam da mnoge moje kolege ulažu vreme i napore da pomognu da se Amerikanci vrate kući, ali želeo bih da naglasim partnerstvo koje imamo sa zemljama zapadnog Balkana. Pomoć u suočavanju sa pretnjom virusa ide u oba smera. SAD su učinile neke stvari da pomognu zemljama Zapadnog Balkana da odgovore na Kovid-19, a Zapadni Balkan je - zauzvrat - pomogao SAD. Zemlje regiona su bile veoma velikodušne, dozvoljavajući Amerikancima da se iz njihovih zemalja vrate u SAD, često bez naplate troškova. Srbija je to uradila, Crna Gora i Albanija. Zahvalni smo zbog partnerstva i pokazivanja solidarnosti.
Solidarnost i saradnja su jedno od obeležja ove krize. Međutim, s druge strane, aktivisti za zaštitu ljudskih prava zabrinuti su da pojedini lideri koriste krizu kako bi ograničili građanska prava i slobode. U Srbiji su na snazi veoma striktne vanredne mere. Ne zaseda Parlament. Novinarima je onemogućen odlazak na konferencije za medije. U Republici Srpskoj je nedavno usvojen veoma restriktivan zakon. Sigurna sam da pratite situaciju. Imate li nekih zabrinutosti u toj sferi?
- Apsolutno. U kriznim situacijama uvek postoji rizik da bi osnovna ljudska prava i slobode mogli da budu narušeni. Važno je da vlade oprezno donose odmerene odluke do kog stepena mogu da utiču na prava i slobode svih građana kako bi se uspešno nosile sa krizom - u ovom konkretnom slučaju problemima koje je izazvao virus. Potrebno je da postupci vlasti budi odmereni. Trebalo bi da mere budu proporcionalne i da mogu da se ukinu čim se epidemija završi. Na primer: jedno od osnovnih prava američkih građana po Ustavu jeste sloboda javnih okupljanja. Teško ga je primeniti u uslovima pandemije virusa - u situacijama u kojima okupljanje veće grupe ljudi predstavlja zdravstveni rizik. Tako da je u ovom trenutku to pravo ograničeno. Ali, to je privremena mera i stvari će biti vraćene na pređašnje stanje. Nadam se u veoma kratkom vremenskom roku. Potrebno je da mi kao građani budemo svesni mera koje preduzimaju vlasti. Veoma je važno i da postoji razumevanje za ljudska i građanska prava i da su ona očuvana.
Rekli ste da virus ne poznaje granice. Kako vidite regionalnu saradnju u borbi protiv koronavirusa, pre svega - Srbije i tzv. Kosova? Kosovo je ukinulo tarife, za koje ste vi i vaše kolege, ambasadori Grenel i Kosnet rekli da opterećuju odnose. Da li vidite neki napredak ili je još rano za takve ocene?
- Mislim da je saradnja Srbije i tzv. Kosova u vezi sa pitanjem koronavirusa zaista ohrabrujuća. To je retka dobra vest u ovoj situaciji, povećana je trgovina. Postoji saradnja u zdravstvu. Tzv. Kosovo i Srbija su, verujem, obe u sistemu “zelenih koridora”. U stvari, mislim da su sve zemlje Zapadnog Balkana u Zelenim koridorima (u okviru CEFTA sporazuma), koji bi trebalo da olakša i ubrza razmenu hrane i lekova u ovoj krizi. Tako da je ohrabrujuće videti da Srbija i Kosovo nalaze zajedničke tačke i sarađuju da bi prevazišle zajednički pretnju.
Kakvu pomoć Crna Gora može da očekuje od Sjedinjenih Država?
- Ima niz stvari koje su već u toku. Američke kompanije se sve više uključuju u pružanju pomoći Crnoj Gori. Ovde treba uzeti u obzir celu sliku o tome kako Sjednjene Države odgovaraju na krizu. Vlada preduzima akciju, američke kompanije često prednjače u preduzimanju akcije, uključuju se i privatne i dobrotvorne organizacije i pojedinci, koji svi daju svoj doprinos. Znam da su u američkom kutku u Crnoj Gori i drugde na Zapadnom Balkanu 3D štampači dostupni studentskim grupama i organizacijama iz civilnog društva koje proizvode zaštitu za lice i drugu ličnu zaštitnu opremu, što doprinosi toj borbi. Očekujem da će Sjedinjene Države u budućnosti tražiti priliku da urade još više da pokažu podršku i solidarnost sa Crnom Gorom i da budu partneri crnogorskim vlastima u borbi protiv ovog virusa.
Na društvenim medijima mogu se videti pojedini kometari da NATO saveznici, uključujući i SAD, ne pomažu dovoljno Crnoj Gori u borbi protiv koronavirusa. Koji je vaš odgovor na takve komentare?
- Na to bih odgovorio sa razumevanjem. Svi bi voleli da Sjedinjene Države urade više. Svi bi voljeli da njihovi saveznici i partneri urade više. Ono što mogu da im kažem jeste da smo mi posvećeni tom partnerstvu. Mi smo posvećeni Crnoj Gori kao saveznici i preduzeli smo korake da je podržimo i sledi više podrške.
Sekretar Pompeo nedavno se zahvalio partnerima u Crnoj Gori koji su pomogli da se američki državljani vrate kući. Kako Sjedinjene Države komentarišu mere koje je Crna Gora preduzela u sprečavanju širenja virusa, od kojih su pojedine oštrije od onih koje se preduzimaju u Americi?
- Mislim da će svaka zemlja utvrditi svoje granice i naći drugačiji balans. Sjedinjene Države neće diktirati gde bi taj balans trebalo da bude. U demokratiji bi to trebalo da identifikuju zvaničnici, idealno u dijalogu sa građanima. Crna Gora ulaže velike napore da osigura da se virus ne ukoreni i širi u zemlji. I mi to razumemo.
I kakva god se ograničenja, restrikcije ili smanjenja prava smatraju neophodnim u ovom periodu krize, veoma je važno da te restrikcije budu vremenski ograničena i ciljana i da Crna Gora, kao i sve druge demokratske države, radi na tome da se vrati na ranije stanje što je pre moguće jednom kada kriza prođe i virus bude poražen. I ja sam ubeđen da ćemo poraziti virus.
Da li, pored već izdvojenih suma, region može da očekuje i neku dodatnu pomoć?
- Apsolutno.To se aktivno razmatra sada u Vašingtonu. Kada se radi o značajnijim sumama potrebno je neko vreme da se to realizuje, ali uveren sam da će SAD nastaviti da pružaju pomoć našim prijateljima, partnerima i saveznicima, da prođemo kroz sve ovo i izađemo snažniji.
Pročitajte OVDE kako je političar iz Banjaluke opleo po Aleksandru Vulinu.
Izvor: Glas Amerike
