Klinički sam bio mrtav, srce je prestalo da kuca... Doktor Miodrag Lazić nije mogao to da prihvati. Masirao mi je srce, polomio grudnu kost i nekoliko rebara, potom me razrezao naživo, golom rukom masirao mi je srce sve dok nije proradilo. Spasao mi je život! Siguran sam da bih još pre 26 godina bio mrtav da dr Laza nije bio tako nesebičan i mimo svih medicinskih pravila me vratio u život. Nikada ga neću zaboraviti!
Ovako svedoči Vaso Jeremić, nekadašnji pripadnik Ilidžanske brigade, kum i prijatelj Miodraga Lazića (65), koji je pre dva dana izgubio bitku s koronom.
Jeremić i dr Lazić upoznali su se 1992. godine u ratnoj bolnici „Žica“ u Blažuju, kod Sarajeva, na samoj liniji fronta, gde je dr Lazić došao kao dobrovoljac iz Niša. Tu se se upoznali, sprijateljili, a kasnije i okumili.
- Bio sam u komandi Ilidžanske brigade, obilazio ranjenike i u bolnici „Žica“ upoznao dr Lazića, vrlo brzo smo postali prijatelji. Odmah sam video da je to veliki rodoljub, humanista, da nesebično radi dan-noć. Spasao na stotine i stotine ranjenika - kaže Jeremić.
- Teško sam ranjen u stomak 4. septembra 1994, na 20-30 km od bolnice „Žica“. U sanitetu sam samo razmišljao da dođem živ do dr Lazića i spašće me. Usput sam dva do tri puta osetio da ću se onesvestiti i sam sebi sam prst gurao u ranu kako bi me bol probudio - zastao je, pa dodao:
- Kada sam stigao u bolnicu, poslednje čega se sećam je da sam mu rekao: „Lazo, gotov sam.“ Kasnije mi je ispričao sve. Srce je prestalo da kuca, anesteziolozi su ga obavestili da sam mrtav. On iz velikog prijateljstva nije mogao da prihvati to. A onda naživo zarezao i golim rukama masirao srce dok nije počelo ponovo da kuca...
Operacija je potom trajala tri sata, oporavak dva meseca, a doktor mu je priznao da je klinički bio mrtav tri i po minuta, ali da to nije smeo napisati u otpusnoj listi jer niko ne bi poverovao.
- Posle rata sam došao na Pale, a dr Laza se vratio u Niš. Maja 1997. dr Laza je krstio mog sina Radivoja, kasnije mu je bio i kum na crkvenom venčanju. Družili smo se, posećivali, bio je omiljen ovde. Kada je sve ovo počelo, znao sam da će on opet biti na prvoj liniji, da neće odustati i plašio sam se. Ne mogu da ga prežalim. Zahvalan sam mu na svemu do neba. Neću ga zaboraviti dok sam živ - drhtavim glasom završio je Jeremić.
Delove ratnog dnevnika doktora Lazića pročiajte OVDE.
Izvor: Kurir
