Smatra se najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Takođe, od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Na Veliki petak se u hramovima iznosi plaštanica na posebno ukrašen sto koji simboliše grob Hristov, ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
Za hrišćane ovo je dan velike žalosti, te se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući. Jedino što se radi jeste farbanje uskršnjih jaja i to po pravilu crvenom bojom koja simboliše prolivenu krv Hristovu.
Hristos je vaskrsenjem sjedinio zemaljski svet i raj, a u raj pre svih drugih primio pokajanog razbojnika, dajući svima nama nadu da naše življenje u pokajanju nije uzaludno. Ugledajući se na Hrista, na ovaj dan oprostimo onima koji su se o nas ogrešili, ako su se za to iskreno pokajali.
Ovoga dana, kao i na svako crveno slovo, strogo su zabranjeni radovi u kući. Međutim, u nekim krajevima Srbije ljudi veruju da se voće najbolje kalemi baš ovog dana jer se “primi sve što se tog dana nakalemi”.
Takođe se veruje da na Veliki petak ne treba jesti koprive, najstrože je zabranjeno piti vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista. U nekim krajevima, ljudi su ujutru donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela. U stara vremena devojčicama su roditelji pod vrbom na Veliki petak vezivali kosu, kako bi brzo rasla.
U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža.
Srbi su poslednja nacija sa dušom, više o tome OVDE.
Izvor: opanak.rs
