Piše: Tomo Lovreković
Orni da prekovremenim radom zarade i dokopaju se svoje šake obećanih zelembaća, klanjajući pred ovovekovnim Zlatnim runom, ne prezaju ni od kakve vrste svetogrđa, naprotiv: tako su novinari-agenti uposleni na CNN filijali, fabrici laži zvanoj N1 usmerili svoje otrovne strelice posthumno ka vladici Milutinu, valjda misleći da nema ko da ga brani. Artiljerijska paljba sramnih izmišljotina, bezbroj plotuna istih, danima padaju po velikodostojnicima, i živim i blagopočivšim, po verujućem narodu i po Crkvi: tako je valjda, Crkva kriva što je nastala korona, Crkva isključivo kriva za njeno širenje i Crkva isključivo kriva za svaku izgubljenu glavu. Samo Crkva i niko drugi. A, agente čudi što niko ni ne pokušava da uzvrati? Nema, gospodo, ni potrebe da se uzvraća, ni da se brani: Istina je sa nama i uz nas, jedino što nikada neće imati, a i mi smo uz Istinu.
Nismo iste lige, zato ne zalazimo u vašu kaljugu: i zato ne moramo braniti blagopočivšeg vladiku Milutina, jer je on već odbranjen svojim delima i životom tamo gde je jedino bitno i kod Onoga kod kojeg je jedino bitno, kod Onoga koji je tako prezren u vašim malim, neukim i nemoćnim očima. Opraštamo Vam, gospodo agenti, iako dobro znate šta i zašto radite. Jer je taj oprost, naročito u vreme praznika, razlika između nas i vas.
Dok vi bučno pokušavate da udarate u svojoj nemoći i promašenosti, u Valjevu su se predstavnici Crvke od Vladike Milutina oprostili i na Veliki petak ga se stili onako kako i priliči: dostojanstveno, tiho i hrišćanski. Tom prilikom, obratio se arhijerejski zamenik, protonamesnik Filip Jakovljević koji je istakao kako je živeo i služio Vladika Milutin, a sa posebnim osvrtom na dešavanja u vreme pandemije.
U tim životno teškim trenucima, kako pojedinci, tako i neki mediji, razapinjali su ga, iako on, kao Hristos na krstu, nije mogao da im odgovori. Stradao je naš Vladika, sledujući Onome Kome je čitav život svoj posvetio. Danas je dan kada treba više da ćutimo, nego da govorimo. Danas je dan kada treba više da se molimo, nego da govorimo. I danas je dan kada treba više da se skrušavamo i smirujemo, nego da govorimo i da se gordimo. Zato, nećemo govoriti, niti odgovarati na sve one neistine koje su govorili za našeg episkopa, za sveštenstvo i monaštvo naše eparhije. Nećemo odgovarati na izmišljene priče da je zaraza krenula od sveštenika. Nećemo odgovarati ni na priče da je Vladika u vreme vanrednog stanja pozivao da se služi Sveta Liturgija i da je to činio, jer to nije istina.
O Vladici Milutinu govore oni koji ga nisu poznavali. Mi koji smo ga poznavali možemo da kažemo da je on bio čovek koji je ispunjavao Hristove reči "Bogu Božje, a caru carevo." Danas nećemo ništa govoriti, ni odgovarati, već ćemo samo ćutati, jer bi to i Vladika Milutin danas činio. Ono što sa sigurnošću mogu reći jeste da danas duša našeg besmrtnog Vladike stoji na kolenima pred krstom Hristovim. Stoji na kolenima, sa obe ruke grli krst i noge Gospodnje i govori: "Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta čine!" – zaključio je, između ostalog, otac Filip, i mi smo u to sigurni. Kao što smo sigurni da je uzaludno pričati o duši onim „novinarima“ koji odavno nisu vlasnici sopstvene duše. Ali, dobro, novčanici su makar puni, zar ne?
Ko ima pravo da nama malim i poniznim uskrati pravo na oproštaj od greha? Više o tome OVDE.
Izvor: nacionalist.rs
