Piše: Boško Ćirković – Škabo
Tačno dve godine kasnije, po prijatnom septembarskom sumraku, udubno zavaljen na zadnjem sedištu jovanovog audija, jezdio sam severozapadnom Italijom. Pogled na desno je pucao na masiv Bele planine. Ne mogu da se setim o čemu sam naglašeno šaljivo trabunjao, ne bih li sebi makar umanjio strašnu komponentu strahopoštovanja prema prizoru. Znam da mi se u glavi sve vreme vrteo holivudski sled događaja prethodnih devet meseci.
Tor je izuzetno zahtevna, dugotrajna i iscrpljujuća trka. To se jasno vidi i iz brojki na papiru. Zato je broj učesnika ograničen. Tor je istovremeno i prelepa, samim tim i izuzetno popularna, trka. Zato se, i pored (posebno mereno srpskim standardima) prilično visokih startnina, učešće u trci mora izboriti u lutrijskom izvlačenju. Da bi lutrija bila pravednija, postoji pravilo po kome su svakoj od zemalja iz kojih stignu prijave garantovana dva mesta. Ukupan broj učesnika iz svake zemlje zavisi od ukupnog broja interesenata iz iste. Po tom ključu Srbiji obično sleduju tri mesta. Te godine smo sva tri, od sedam „kuglica“ iz Srbije , zaboli mi: Aca, Branko i ja. Zatim je Dalibor pisao organizatorima, predstavio se kao naš trener i desio se presedan: prihvaćena mu je prijava.
Iako sam 2016. imao dva dobro plaćena posla i možda najbolju materijalnu situaciju od kad znam za sebe, startnina, kupovina zahtevane obavezne opreme, troškovi benzina, bezobraznih italijanskih putarina, smeštaja i života van trke su delovali prilično basnoslovno. Ali gde postoji namera, nađe se i način. Pogotovu kad nisi sam u priči. A ja sam bio deo fantastične ekipe, na čijem čelu se nalazio učitelj sa žarom u srcu, sjajem u oku i vizijom mnogo obuhvatnijom od samog učešća. Branko je dobio sponzorstvo od firme koje je velikodušno podelio samnom, Dalibor je pozajmio pare koje i dan danas vraća, braća Aca i Jovan Đaković su nesebično a ćutke preuzeli najveći deo troškova organizacije putovanja i nabavka opreme za snimanje cele ekspedicije... Elem, čak je i finansijska problematika filmski rešena...
Ostao je samo onaj, kad je ultramaraton u pitanju često i najteži, deo bez kog nema ni početka snimanja, kamoli srećnog kraja: organizacija vremena tako da porodica i poslovi izdrže planiranih deset dana odsustva i režim treninga koji bi trebalo da im prethodi.
Organizaciju vremena za poseban režim treninga sam jednostavno rešio: praktično se nije ni desio. Pošto je Nigrutin pesmu „Papučar“ pisao po mom životnom iskustvu, više od pola godine nisam uspeo da iznađem adekvatan način da ženi predočim da planiramo učešće na Toru. Radio sam ko konj i trčao sat vremena ranom zorom, uz i niz jedinu uzbrdicu u kraju. Na većinu grupnih treninga na Košutnjaku nisam ni stizao. Imao sam u nogama 100 milja Istre tog aprila... Mada, kapiram da mi je na koncu ustajanje u 5 sati, uz samo par sati sna dnevno i bilo najbolja priprema za planiranih 6 dana neprekidnog planinarenja...
Tog juna je Jovica pobedio na 333km dugom ultramaratonu na Himalajima. I ja sam iskoristio momenat da saopštim kako, eto, nas četvorica iz ekipe imamo mogućnost da odemo na sličnu trku samo dosta bliže i na dosta manjim nadmorskim visinama... Svi troškovi su već pokriveni... Momenat Nadicinog oduševljenog odobravanja mog učešća je sigurno Oskara vredan kadar filma u mojoj glavi. Na sledećem zajedničkom treningu sam Daliboru saopštio celu istinu. Čovek je, naravno, riknuo od smeha. Ali me je zamanjilo i još više inspirisalo potpuno odustvo osude mog ludila i sumnje u ceo poduhvat...
No, sada se ta sumnja u meni promaljala, poput belog pokrivača na rubu vidokruga, dok sam se svojski trudio da ne podižem glavu ka vrtoglavim vrhovima. Lagano smo se približavali jednostavnom udobnom smeštaju na rubu malenog ali fensi prebudženog Kurmajera. Planiranje, dogovaranje i realizacija raspakivanja, smeštanja, obedovanja i odmora je odvlačilo pažnju sa veće i ozbiljnije teme trke. Jutro je uvek pametnije i hrabrije od večeri. Planina je najbožanstvenija ujutru. Naredni dani će nam i praktično dokazali te misli…
Ostale tekstove Boška Ćirkovića – Škaba možete čitati u rubrici STAV.
Izvor: Pravda
