Cene nafte trpi efekte pandemije korona virusa i „naftnog rata“ koji su vodile Saudijska Arabija i Rusija početkom aprila. Te su zemlje dogovorile sporazum između 9. i 12. aprila koji je trebalo da stabilizuje cene i dovede do nekih smanjenja proizvodnje. Za tržište je ipak bilo prekasno. Ukupni efekat pada cena nafte neće se znati još neko vreme. Čini se da je reč o jednoj od mnogih sekundarnih krivulja koje su proizašle iz krivulje infekcija korona virusom.
Neigurnost uzrokovana pandemijom je značila da postoji manja potražnja za naftom. Cene nafte već su u padu, a to je vrsta nesigurnosti i šoka koji uzrokuju neviđene rezultate.
Sledeći uticaj virusa i cena nafte verovatno će se pokazati u napetostima i krizama na Bliskom istoku piše “Jerusalim post”. To znači da može da dođe do sve većih pokušaja Irana da izvrši pritisak na američku mornaricu u Persijskom zalivu. To se već događalo, ali Iran signalizira da sada ima nove projektile i bespilotnu tehnologiju koju može da upotrebi protiv SAD i saveznika.
Osim ovog mogući sui drugi efekti, kao što je ekonomski kolaps država ili politički preokret. Nekoliko zemalja u regiji posebno se oslanja na trgovinu naftom. To su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Iran, Irak, Kuvajt, Alžir, Azerbejdžan, Katar, Oman i Bahrein.
U nekim od ovih država, poput Saudijske Arabije i Iraka u BDP-u dominira nafta, pa su one pokušale da smanje potrebu da se oslanjaju na naftu poslednjih godina u želji da diverzifikuju svoje ekonomije, jer su predviđale da će cene nafte pasti. Ali nisu bile dovoljno brze.
“Vizija 2030”, saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, nastojala je da diverzifikuje ekonomiju i stvori nova radna mesta nevezana za naftu. Ali Saudijska Arabija to planira da učini tek do 2030. godine, što je deset godina od danas.
Irak se oslanja na naftu i već se nalazi u velikoj ekonomskoj nevolji. U toj zemlji su šest meseci trajale demonstracije zato što vlada nije uspela da investira u osnovnu infrastrukturu tokom poslednje decenije. Uspešna iračka Kurdistanska autonomna regija takođe se oslanja na naftu i biće teško pogođena.
Druge zemlje u regionu, međutim mogu da profitiraju od niskih cena nafte. Jordan, Izrael, Egipat, Liban i druge zemlje mogu imati koristi.
Turska takođe može da bude pobednik, jer niže cene nafte za nju znače smanjenje troškova uvoza energije i smanjenje inflacije. Međutim, Turska sada ima najviše slučajeva korona virusa na Bliskom istoku, tako da iako može da profitira od nižih cena nafte, ona je sada zokupljena drugim problemima.
Dugoročna priča o padu cene nafte i pandemiji niz je retkih događaja poznatih kao “crni labudovi”. Pad cena nafte verovatno je prva od mnogih kriza i uzrokovaće da mnoge zemlje budu zabrinute zbog onoga što će da usledi.
Sa zatvorenim granicama, zabrinutošću zbog sukoba u Siriji, Libiji, Jemenu i drugde, i opadajućeg interesovanja zapadnih sila, zemlje Bliskog istoka sada zavise više same od sebe nego u prošlosti. Era rivalstava velikih sila kao što je bio Hladni rat, odavno je završena. Era vladavine SAD opada kako američke snage napuštaju region.
To znači da se će se pojačavati regionalni sukobi, ali i savezi, kao i posrednički ratovi na teritorijama poput Jemena, Libije i Sirije.
Šta je uradila sirijska vojska saznajte OVDE.
Izvor: Blic
