Kon je rekao da procentualno, gledano po broju osoba na respiratorima, imamo manji broj teško obolelih.
- Prvenstveno se misli na opadanje broja teških slučajeva, onih na respiratorima, procenat pozitivnih nalaza takođe pada iz dana u dan. Karakteristično je opadanje za Niš i okolinu, Jagodinu, Ćupriju, Aleksinac, svuda gde smo imali povišeni procenat u odnosu na ostala područja. U Vojvodini se ozbiljno smanjuje, Beograd na osam odsto, a u čitavoj Srbiji na oko 7,5%. Virus očigledno nema takav potencijal, počinje da gubi samu snagu prenošenja, a istovremeno izaziva ono što vidimo - sve blaža oboljenja, u velikom broju i bez simptoma.
Koji je to broj ljudi koji ima neke simptome virusa, testira se, ispostavi se da je negativan, šta on onda ima? Koji još virus hara u ovom momentu Srbijom?
- To su sva oboljenja slična gripu, respiratorne infekcije bilo koje, u Beogradu recimo tokom leta imamo po 5.000 slučajeva nedeljno, što je uobičajeno. Koliko je onih sa simptomima? Mogu otprilike da vam kažem, treba odvojiti one koji su ispitivani kao kontaktni, to je recimo nekoliko stotina od 3.500 primera radi, testiranih juče.
Da li smo odluku o popuštanju mera doneli u pravom trenutku? Poruka svima koji smatraju da je odluka ishitrena?
- To je isto kao što je bilo govora da su previše drastične mere uvedene, a uvedene su na vreme. Vrlo slično imamo i sada pitanja, da li su ishitrene mere relaksacija. I dalje imamo vrlo oštre mere, daleko od toga da smo mnogo popustili, ali treba da krenemo sa tim stvarima da bismo se vratili u normalniji život, koji neće biti isti. Prvo će se skinuti vanredno stanje, a onda se određene mere opuštaju... Redosled će biti poznat, iz nedelje u nedelju, ali sve u skladu sa rezultatima.
Šta bi se desilo ako se u jednom momentu drastično (jedan ili dva dana), poveća broj zaraženih, umrlih?
- Moram da jasno kažem da to ne može da se desi. Može da se desi ekscesna situacija, prodor u neki kolektiv i naglo proširenje. Nema odakle da krene ta snaga, da počne kroz populaciju. On je spušten na nivo na kom ne može da se probudi i nema epidemijski potencijal.
Kada se sve ukine, tamo posle četvrtog maja, tada bi i penzioneri išli na ulice i da se mešaju sa ostalima. Koliko je to opasno?
- Vidite, to je ono što sasvim sigurno jeste problem. Opasno je kad kažemo, rizik više desetina puta smanjen nego što je bio i to treba jasno reći. Ne znači da i dalje nećemo preporučivati izbegavanje bliskog kontakta, korišćenje maski, gde god, a posebno u zatvorenoj sredini. Pri ulasku u određene markete, treba koristiti zaštitne maske, sve će to biti na snazi dok se ne ugasi viris, ali je rizik smanjen.
Smatra se da je politika umešala prste, da li ima veze ublažavanje sa politikom ili je ovo stav struke?
- Ovo svakako da ima veze i sa politikom i sa ekonomijom i sa opštim shvatanjem da život mora da se nastavi. Ne možemo ostati zatvoreni, ne možemo da oteramo virus sa planete, možemo samo da smanjujemo njegovu aktivnost u našoj zemlji i to činimo. Ako zaustavimo život, umiraćemo od drugih stvari koje nemaju veze sa ovim virusom, upašćemo u situaciju da nemamo kapacitete u sistemu zdravstva.
Šta ćemo sa školama i vrtićima?
- Škole, to će biti posebno razmatrano, posebno u Ministarstvu prosvete. Što se tiče vrtića, ne verujem da će svi odmah slati decu, ali oni koji nemaju drugi izbor, moraće to da urade. Sa početkom svih tih poslova i vraćanja u život, moraće da se otvore vrtići, nema drugog rešenja. Za sada imamo situaciju koja će biti povoljna kada pustimo decu u škole. Puštanjem dece, određujemo se jasno i prema virusu da prolazak istog kroz dečiju populaciju je nužnost i što će se desiti sada ili kasnije, ali će morati da se desi. Najpovoljniji trenutak je onda kada je virus najslabiji, to je od sada pa nadalje. Ne mislim od današnjeg dana, za jedno dve nedelje.
Produženje policijskog časa za Prvi maj? Sledeći vikend?
- Svi izbegavamo odgovor na to pitanje do poslednjeg momenta zbog rezultata, želimo da pustimo što više... Ali rezultati su glavni. Mislim da je logično da još dve nedelje ostane zabrana kao i do sad. Čini mi se da je to jedino logično rešenje, ne znači da sam u pravu, ali će se o tome raspravljati. Najvažnije je sprečiti kontakte, a izgleda da je to najlakše kroz policijski čas.
Nikada ne biste izašli pred javnost da kukate, znali ste da nema dovoljno opreme? Zašto smatrate da nije trebalo reći da nismo potpuno spremni za borbu protiv korone, kao što niko nije na svetu?
- Zvanični podaci su govorili da svega ima. Izaći pred borbu bilo kakvu sa lošim podacima, ni u ludilu. To zna svako ko se bavio pripremanjem za borbu, a u ovom konkretnom slučaju mi jesmo imali pred sobom ogromnog neprijatelja. Tada je bilo važno saopštiti da smo ozbiljno u pripremama, u tom trenutku nakon podataka iz ustanova, imali smo da svi raspolažu sa zaštitnom opremom. To što sam lično znao jeste jer se bavim ovim poslom. Sve ovo je veliki nauk za budućnost i ne mislim da je moj potez bio loš. To što sam znao i mislio nisam trebao da kaže, i mislim da sam dobro učinio.
Epidemiolog Predrag Kon objasnio je svoj status na Fejsbuku i poruku koju je uputio najboljem teniseru sveta Novaku Đokoviću.
- Ja sam vatreni Novakov navijač, ovde sam našem velemajstoru poželeo sve najbolje, ali sam mu savetovao da o vakcinaciji ne govori. Žao mi je što nisam imao prilike da jednostavno imam uticaj na njega i da mu objasnim da je imunizacija nešto što je sačuvalo najviše života i što je sačuvalo osnovu života.
Pročitajte OVDE kakva je trenutna situacija sa koronavirusom u Srbiji.
Izvor: Informer/TV Prva
