Piše: Vera Didanović
Napokon se jasno videlo koliko je za Srbiju dobro što na zvanično najodgovornijoj funkciji ima Anu Brnabić. Ne, nažalost, zbog popularnog zaključka da su najbolji odgovor na epidemiju kovid-19 imale zemlje koje vode žene - jer, niti se Srbija može pohvalitii naročito uspešnom kontrolom krize, niti je premijerka ta koja zaista vodi zemlju, iako joj to stoji u opisu posla za koji je plaćamo.
Nešto drugo su građani dobili od Ane Brnabić i još ne znamo da li će jednoga dana umeti da joj se na tome dostojno zahvale. Premijerka je, naime, svojim delovanjem jasno pokazala da granice ne postoje, sasvim otvoreno je, nazivajući Aleksandra Vučića "šefom", priznala da u Srbiji ne postoji Ustavom zagarantovana podela vlasti. Poptuno je ogolila pravilo da nisu svi isti i da zakon ne važi jednako za sve. Zdušno je sprovodila represivne mere, da bi potom, bez trunke ličnog dostojanstva, uz priznanje da joj je "šef" to tražio, povukla tek donetu odluku, posula se pepelom i odmah nastavila dalje - brže, jače, bolje.
Pomogla nam je tako da, jasnije nego ikada, vidimo koliko je ozbiljan problem koji imamo: čak i u teškoj planetarnoj zdravstvenoj krizi čiji se kraj, kako nas upozoravaju svetski stručnjaci, još uvek ne nazire, videli smo da je, stavljajući sopstveni rejtig na prvo mesto, srpska vlast spremna da zgazi svaki zakon, svaku moralnu normu, svaku činjenicu i svaki društvenin interes. I da za sve što ne ide kako treba, što je sama zabrljala ili nije uspela da spreči, optuži - sopstvene građane.
Nakon što je sam Vučić neslavno pokušao da unese nova otkrića u oblast evolucione biologije ("čeri paradajz je genetska mešavina odvratne životinje i običnog paradajza"), čini se da bi Ana Brnabić mogla da ostvari naučni proboj, demonstrirajući pred celim svetom čudnu mutaciju kojom je fikus pretvoren u - jastreba.
Iako je svojevremeno sama priznala da nema autoritet, a nije ga ni zaslužila ("nisam izašla na izbore, nemam svoju stranku... meni je autoritet dat od nekog ko je dobio 56 odsto podrške direktno od građana") Ana Brnabić je vremenom došlo do zaključka da ima pravo da grdi i otvoreno vređa sopstvene sugrađane.
- Nemojte da budete toliko licemerni da ceo dan šetate, a onda u 20 časova izađete na terasu i aplaudirate lekarima... Najgoru stvar ćete uraditi tim lekarima za koje tapšete - poručivala je s visine dok je, istovremeno, ostajala nema na žalbe zdravstvenih (i drugih) radnika da im je bezbednost ugrožena time što im je onemogućena upotreba zaštitne opreme.
Nismo čuli da je bilo šta preduzela povodom tvrdnji zaposlenih Klinike "Laza Lazarević" i dokaza iznetih u javnosti, prema kojima je direktorka te ustanove Ivana Stašević Karličić svim lekarima strogo zabranila upotrebu rukavica "osim u slučaju manuelnog kontakta sa pacijentima", dok je one koji su se o tu bezumnu naredbu oglušili, kažnjavala umanjenjem plate.
Ali, umesto da jednostavno prizna da i Srbija, kao i ceo svet, ima problem nedostatka zaštitne opreme i prihvati svaku pomoć u otklanjanju tog problema, priredila nam je pokaznu vežbu svog sve izraženijeg "socijalnog biciklizma" (poniznost prema nadređenim i gaženje podređenih). Dok je povlačenjem spornog zaključka popravljala sliku srpske vlasti u očuma Zapada, nastavila je da optužuje novinarku koja je branila prava zdravstvenih radnika ("Zašto je Ana Lalić uhapšena? Zato što je širila lažne vesti... U svakoj normalnoj zemlji u ovakvim vanrednim stanjima se za lažne vesti privode ljudi. Zato što se stvara panika, zato što vi rušite državu, zato što rušite zdravstveni sistem").
Predsednica Kriznog štaba koji je građanima - pa i deci - poslednje večeri marta slao SMS sa pretnjom "italijanskim scenariom" nije pokazala ni mrvu stida i nelagode kad je potom, za širenje panike, optužila (nepodnobne) novinare. Naprotiv, čini se da se manje nego obično mučila s maternjim jezikom dok je "dušebrižničke tajkunske medije" optužilada da "svojim izveštavanjem zabijaju klipove u točkove napretka". I naravno da nije mislila na tajkunski Pink, na kome rado gostuje, preko čije frekvencije se, uz mnogo drugih lažnih vesti, emituje laž o leku protiv bolesti za kojim ceo svet još uvek traga.
Nikakve činjenice, nikakav osećaj odgovornosti, nikakvo kućno vaspitanje, ništa, nažalost, nije dovoljno da pobedi silu (ljubav prema vođi, puku ambiciju ili strah da će proraditi pravosuđe) koja predsednicu Vlade navodi da izgovori čak i ove huškačke rečenice upućene medijima koji rade svoj posao: "Je l ne volite svoju državu, je l treba ova epidemija da traje, šta je tačno intencija? Zato što mrzite Vučića, hoćete da uništite celu državu?"
Malo je, ipak, verovatno da će udruženo siktanje vlasti i njenih propagandista uspedi da ono mnoštvo dokaza o tome ko uništava državu i njene institucije sakrije od cele javnosti - kako od domaće, tako i svetske, koja sve češće dobija priliku da sazna kakvim su čudima izloženi građani Srbije.
Ima izvora koji tvrde da je ovoliki trud Ane Brnabić u izgradnji kulta ličnosti Aleksandra Vučić amotivisan njenom željom da dobije prekomandu na mirniji, ambasadorski zadatak. Ali, zašto bi joj "šef" dozvolio povlačenje u vremenu koje donosi sve ozbiljnije probleme. Možda bi za osobu velikih ambicija, kakva je Ana Brnabić, mudrije bilo da ima u vidu istorijsku pouku: ono što se ne desi sada, odnosno na izborima koji će, očigledno biti smandrljani odmah po proglašenju "pobede" nad koronom, može da se desi naknadno. Ponekad, nažalost, u vrlo radikalnom obliku.
Koji scenario preti Srbiji saznajte OVDE.
Izvor: NIN
