Piše: Protojerej Vladan Simić
U toj borbi, lišenoj svake etike, pa i one nazovinovinarske, ne biraju se sredstva. Ismevaju se najsvetije Tajne Crkve, pravoslavna vera i hrišćanski etos koji su duboko ukorenjeni u svakom pravoslavnom Srbinu. Princip dvostrukih aršina i unapred napisanih vesti i režiranih događaja su postali naša svakodnevica. Dok se sa jedne strane nekolicina lekara – kao da osim njih na planeti nema drugih lekara i drugačijih mišljenja – proglašava ,,strukom” i zatim joj se dodaju prerogativi vrhovne vlasti, sa druge strane Crkva Božja i verni narod se putem medija proglašavaju nazadnim društvenim faktorom koji širi zarazu, a istovremeno privilegovanim slojem društva. Sveštenici se dodatno optužuju da rade za procenat od svake sahrane, kako zalaja jedan politički cirkusant soroševskog tipa i titoistički konvertit. Ono što su mediji radili u procesu obmanjivanja javnosti u takozvanim slučajevima Markale i Račak sada je dostiglo svoj vrhunac u svakodnevnom klevetanju Srpske Pravoslavne Crkve. Najpre su je napadali jer je tobože u previše dobrim odnosima sa državom (vlastima), a sada je napadaju jer tobože ne poštuje odluke te iste države (vlasti) pošto se, gle čuda, služba Božja neprekidno vrši, hramovi su otvoreni i narod dolazi da se moli Bogu. U javnosti je sa raznih strana već dosta toga rečeno i izneto je mnoštvo argumenata koji jasno pokazuju da za ,,struku” nijedan zatvoreni prostor (mega-marketi, apoteke, prodavnice, hale proizvodnih pogona i slično) nije potencijalni uzrok širenja zaraze, osim svetih hramova. Ali, verovatno im ni sveti hramovi ne bi bili problem da nije u pitanju pravoslavna vera jer je za Pravoslavnu Crkvu centralni i suštinski događaj sjedinjenje sa Samim Hristom Gospodom kroz sveto Pričešće. E, tu za ,,struku” nastaje problem! Zato narod biva onemogućen da dolazi na Liturgiju. Ne zbog zatvorenog prostora, jer mi možemo služiti i van hramova, sa propisanim razmakom između vernika i svim ostalim preventivnim merama, ali ne možemo se odreći svetog Pričešća, koje za ,,struku” nije ništa više od ritualne upotrebe običnog hleba i vina iz jedne čaše i jednog escajga! To je istina i to se mora reći radi Istine.
Ali da ljudi iz ,,struke” i svega što ide sa njom i uz nju ne bi bili isuviše upleteni u problem sa Crkvom – jer to, na njihovu žalost, još uvek nije preporučljiv metod, a i politički je veoma klizav i riskantan teren pošto u Srbiji ima 95% vernika – tu su mediji da odrade svoj prljavi posao. Mračne duše su tu na domaćem terenu, što se vidi iz njihovog neskrivenog zadovoljstva i elana sa kojim nasrću na sve što je sveto. Sve se okreće naglavačke, pa Crkva, koja propoveda Život i pobedu Života nad smrću, biva optužena da ugrožava živote ljudi i zdravlje čitave nacije. Zato sve naslovne stranice bezmalo svih portala i štampanih medija preplavljuju ludački naslovi: Skandalozni snimak: u doba epidemije korona virusa u Novom Sadu se pričešćuju istom kašikom; Kašičica bezumlja; Bajka o pravoslavnim lizačima kašika; Kad SPC organizuje korona partije; Pa vi ližite istu kašičicu! Vladika Stefan dobio koronu; i tako dalje, i tome slično, sve sa vulgarnim podnaslovima i optuživanjem Srpske Pravoslavne Crkve za kršenje zakona, podrivanje države i činjenje akta biološkog terorizma! Ali tu, nažalost, nije kraj. Za sada je vrhunac iživljavanja medija nad Crkvom orkestrirana kampanja protiv dva episkopa i nekoliko sveštenika. Ne vodeći računa o bilo kakvom poštovanju ljudskog dostojanstva i osnovnih ljudskih prava, posebno prava na zaštitu ličnih podataka i privatnosti, i bez trunke empatije prema onima koji su, kao i toliko drugih građana Srbije, zaraženi virusom korona, medijski žreci episkope i sveštenstvo medijski razapinju i razvlače pred javnošću kao uzročnike svega lošeg što nam se dešava. Da stvar bude nemilosrdnija, sve hramove po većim gradovima Srbije neprestano opsedaju novinari-reporteri da kao hijene i lešinari ugrabe svoj plen i zarade svoje srebrnike nekom fotografijom vernog naroda i sveštenika i lažnim gromopucateljnim naslovom iznad nje. Televizija N1 (CNN) i njena sestra bliznakinja Nova, u svom udruženom zločinačkom poduhvatu protiv Srpske Pravoslavne Crkve i srpskog naroda, emitovale su u svom dnevniku prilog u kojem su se na potpuno neobjektivan, neistinit i najtendenciozniji mogući način (sve suprotno novinarskoj etici pravih novinara) obrušile na blaženopočivšeg episkopa valjevskog Milutina, sramno ga optužujući da je pozivao narod da postupa protivno merama Vlade u borbi protiv epidemije, tobože tvrdeći da virus ne može zaraziti onoga ko veruje i Bogu se moli. Svoj prljavi posao su završili konstatacijom da je episkop Milutin petnaest dana posle toga preminuo u KBC-u u Beogradu od virusa korona, dodajući, onako usput, nepotpun podatak o vremenu njegovog služenja svete Liturgije u valjevskom hramu Vaskrsenja Gospodnjeg. Naime, on je služio svetu Litirgiju 15. marta u jutarnjim časovima, a odluka o proglašenju vanrednog stanja je objavljena istoga dana u večernjim časovima. Kako je mogao pozivati na nepoštovanje merâ Vlade Srbije koje još nisu ni bile donete? Već 17. marta, vladika Milutin je doneo odluku o obustavljanju osveštavanja vaskršnjih vodica i primeni svih preventivnih mera. Ali pošto se istina ne uklapa u unapred smišljeni projekat televizije N1 i uređivačku politiku, kako već lepo reče Zoran Ćirjaković, satnika Natoslava Ćosića i njegovih internet-postrojbi na čelu sa Dinkom (Sabahudinom) Gruhonjićem, nije objavljena ni vest da je Eparhija valjevska po hospitalizaciji vladike Milutina izdala zvanično Saopštenje sa svim potrebnim informacijama i demantovala medijske napade ovog tipa. Isto tako, nijedan od medijâ nije ni pomenuo reakciju valjevskog sveštenstva na čelu sa arhijerejskim zamenikom vladike Milutina ocem Filipom Jakovljevićem koji je na Veliki Petak održao besedu i na prikladan način odgovorio na ovaj napad sa televizijskih ekrana i portala N(DH)1 iNova (NDH2) (Z. Ćirjaković). Ništa od toga se u Srbiji i u njenom medijskom mraku, koji treba da osvetle ove ,,nezavisne” televizije i ostali samoproklamovani ,,samostalni” mediji, nije moglo čuti.
Nezasitim medijskim hijenama i njihovim bogobornim gazdama ni to nije bilo dovoljno da utole žeđ i nahrane zver u sebi nego su, još agresivnije, nasrnuli na episkopa remezijanskog g. Stefana, vikara Svetejšeg Patrijarha srpskog g. Irineja, i na njegove saradnike, jer je i on pozitivan na virus korona. Zarežali su i zalajali sa skoro svih televizijskih ekrana i intrenet-portala, kao i preko štampanih medija, plazeći svoje pogane jezike na svetu Liturgiju koju je vladika Stefan služio u Hramu Svetog Save na Vračaru. Zasiktale su aspide i na verni narod koji se pričešćivao na Vaskrs i na Onoga Kojim su se pričestili i sa Kojim su se sjedinili. I danas likuju i raduju se što se episkop razboleo i hitaju da sve svoje klevete spakuju i serviraju celoj Srbiji kao tobožnji dokaz svojih laži. Raduju se ,,istinoljupci” i ,,dušebrižnici”, a čitava Srbija ćuti. Nemi su državni poverenici za informacije od javnog značaja, za zaštitu podataka o ličnosti, za ravnopravnost i za zaštitu prava pacijenata, kao i drugi nadležni organi poput zaštitnika građana. Grobna tišina zahvatila je nevladin sektor i javne ličnosti, a vladika Stefan je ostavljen da se iz bolesničke postelje brani sâm. A on ćuti, ne brani se, jer hrišćanin se ne brani kada ga lažno optužuju i ne traži milost od onih koji ga gone. NJegovo je da ćuti i trpi, a naše je da kao njegova sabraća kažemo istinu. Nigde u Srbiji se ne može pronaći vest da je vladika Stefan, kao vikar Patrijarha i nastojatelj Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru, od prvog dana epidemije u Srbiji, neumorno i sa ljubavlju bio aktivan na poslovima humanitarne pomoći onima kojima je najviše potrebna. Ne štedeći sebe, po čitav dan je, zajedno sa braćom koja dolaze u ovaj zavetni svesrpski hram, utovarao i raznosio pakete sa osnovnim životnim namirnicama, sredstvima za dezinfekciju i ličnu higijenu. Nigde u Srbiji se ne može čuti niti će nam takozvani javni servis i (ne)zavisni mediji javiti da je posećivao stare i bolesne, one koji žive sami, one koje nema ko da upita za zdravlje i da li im je šta potrebno. Niko neće objaviti ni da je vladika Stefan od početka epidemije pomagao svima, za razliku od većine ljudi u Srbiji koja sedi i čeka da sve ovo prođe. Sedeo bi možda i potpisnik ovih redaka da u odbranu na delu pokazane ljubavi vladike Stefana prema Bogu i rodu nije pošao jedan naš brat na svom Facebook profilu, čime je probudio mnoge verujuće ljude i ukazao na stradanje vladike Stefana i čitave Crkve.
I pored svakodnevnog dobrotovornog rada i pomaganja svima kojima je pomoć potrebna, vladika Stefan je nalazio vremena da svuda i na svakom mestu i javno preko televizije Hram i drugih medija, svakome preporuči da se poštuju sve mere ,,struke”, pa čak i one najteže koje se tiču dolaska vernikâ u svete hramove, zbog čega su ga neki osuđivali kao isuviše servilnog prema državi. I ne samo to! Kada je osetio prve simptome, želeći da zaštiti druge, odmah se javio lekarima i sada se bori sa ovom opakom bolešću. Pokazao je čovekoljublje. Pokazao je bogoljublje. Pokazao je lojalnost državi. Jednom rečju: bio je maksimalno odgovoran prema Bogu i prema bližnjima. A kako mu se Srbija zahvalila? Dobio je sramne naslovne stranice, mržnju, klevete, uvrede, gaženje ljudskog dostojanstva i osnovnih ljudskih prava. I ne samo to! Dobio je i gromoglasno ćutanje svih onih koji su – ako ne po savesti, onda po zakonu – dužni da odbrane njegova prava.
Kada se virusom zaraze lekari koji su na prvoj liniji odbrane, a neki, nažalost, polože i svoj život lečeći druge, ,,struka” odmah izgovara čarobne reči da su se zarazili u privatnom kontaktu van zdravstvenog sistema. Razume se da oni to ne čine zbog lekara nego zbog sebe i svoje eventualne odgovornosti. Za svaki slučaj, licemerno se ograđuju od kolega i serviraju ih medijima za dnevnu dozu linča, bez potpunih informacija i svih podataka, a neki su i pretili ljudima krivičnim prijavama u trenutku dok su se ovi borili za život i, nažalost, potom izgubili bitku. Ali kada je Crkva u pitanju i kada se zarazi episkop ili sveštenici, koji su takođe vršili svoje dužnosti, nema ,,struke” da makar kaže osnovnu istinu da je neophodno najpre ispitati stvar i da je verovatno oboleli zaražen prilikom pružanja pomoći svojim bližnjima i drugih privatnih kontakata van hrama i svete Liturgije. Ne, tada se primenjuje drugi aršin i na konferencijama za medije se pojavljuju maskote ,,struke” koje svoje izjave počinju već izlizanom poštapalicom: Nisam teolog, ali… Kao da je potrebno da naglašavaju da nisu teolozi kada se i na prvi pogled vidi da sa Crkvom nemaju nikakve dodirne tačke jer, kao što sam naveo, za njih je sveto Pričešće obična zakuska sa istim „escajgom” za sve. Ali takvi sveznajući neteolozi ne prezaju od držanja lekcije iz veronauke Patrijarhu, Svetom Sinodu i episkopima da je ljubav prema bližnjem imperativ za svakog hrišćanina, a pritom ne znaju da se ljubav i briga za bližnje najviše projavljuje u svetoj Liturgiji, bez koje Crkva ne postoji. Zbog toga neki od njih imaju drskosti i da kažu da ih je duboko pogodila molba Svetog Sinoda da se vernicima dozvoli dolazak u hramove na Vaskrs jer se struka bori za život, a narod bi trebalo sam da zaključi da, sledstveno tome, Crkva seje smrt po Srbiji. Kako bi drugačije i moglo biti za one koji ne vide razliku između Vaskrsa i, na primer, Prvog maja? Za njih je nepraznovanje ovog prvog samo izbegavanje jednog kolektivnog krkanja, kako se blagoizvolelo izraziti jedno od zaštitnih lica ,,struke”. Do Prvog maja ima još nekoliko dana, mada je već najavljena zabrana kretanja i za taj dan, ali nam ipak ostaje da vidimo kako će se stvar dalje razvijati jer smo navikli da nam ,,struka” prvo preporuči putovanje van zemlje, a kroz nekoliko dana zatvori granice, ili da dozvoli šetnju kućnih ljubimaca u vreme Liturgije, a vernicima zabrani odlazak u hramove. Ne treba se čuditi ako se dozvoli predstojeći prvomajski krkanluk u ograničenim količinama i sa određenim merama opreza, kao svojevrsni bal pod maskama, pošto ,,struka” još od mladosti rane mnogo bolje poznaje prvomajske blagodeti nego vaskršnju radost. Zato je moguće očekivati ubrzano smanjenje broja pozitivnih na Kovid-19, ali ni to ,,struka” ne može reći sa sigurnošću, pošto se u Kini praznik rada slavi drugačije nego kod nas, pa se čekaju dodatna uputstva. Sa druge strane, ako je ,,kineski virus” mutirao i prilagodio se našim prilikama i ako prati ,,istinoljubive” NATO-medije, moguće je da će i sam shvatiti da za Prvi maj treba malo da se odmori kako bi sakupio dovoljno snage da se oglasi još barem za Đurđevdan i tako Srbe spase od još jednog nezasitog konzumiranja slavskih đakonija. Sasvim je sigurno da će ,,struka”, ako sve bude po planu, za „maršalov” rođendan dozvoliti okupljanje poklonika lika i dela ,,najvećeg sina naših naroda”, ako ne baš tradicionalno na stadionu JNA, onda bar u „Kući cveća”, ali bez obavezne socijalne (!) distance jer bi to sasvim onemogućilo poklonike da razviju kozaračko kolo, što bi bila blasfemija svoje vrste.
Bilo kako bilo, našu vaskršnju radost nije nam dao svet, pa je tako svet ne može ni oduzeti, čak ni uz pomoć ,,struke”. A što se tiče medijâ, odnosno mračnih duša sa početka ovog teksta, koje kao zveri nasrću na naš narod i Crkvu, pozajmiću misao divnog arhimandrita Mihaila iz manastira Jovanja kod mog rodnog Valjeva: ,,Gledaju da nam saseku korenje, da nas satru! Ali oni greše misleći da je nama korenje u zemlji. Mi smo naopako nasađeni, nama je korenje na nebu!”
Šta je Milo Đukanović pisao o Kosovu pročitajte OVDE.
Izvor: eparhijabacka.info
