Piše: Leonid Savin, geopolitičar i politikolog

Međutim, važno je i da mnogi analitički ili, kako se obično kaže, tink-tenk centri razvijaju dugoročnu strategiju za unutrašnju i spoljnu politiku države. Ovim politikama se u velikoj meri određuje donošenje odluka, čije su posledice povezane i sa mešanjem u poslove drugih država, gde se to čini preko već postavljenih zvaničnika, kao i korišćenjem čitavog spektra raspoloživih resursa. Pre svega, naravno, govorimo o Sjedinjenim državama, odakle su takve inicijative potekle.

Ako bacimo pogled na istoriju američkih nevladinih organizacija, videćemo da je ‘Savet za spoljne odnose’ (CFR) bio jedan od pionira u stvaranju snažnog lobija koji utiče na spoljnu politiku i svetske procese. I predstavnici Bele kuće i drmači sa Vol strita su povezani sa ovom strukturom. Brukings (Brookings Institution) je bio duboko umešan u razvoj programa koji je kasnije postao poznat kao Maršalov plan za posleratnu obnovu zapadne Evrope. Američko udruženje za preduzetništvo (koje se sada zove Američki institut za preduzetništvo) je tada pomoglo je da se razvije, instalira, a potom povuče kontrola proizvodnje i cena tokom Drugog svetskog rata. Istraživački centar Kejto (Cato Institute), koji je u poslednjih nekoliko godina svrstavan među dvadeset vodećih svetskih istraživačkih centara, ‘uspešno je uveo libertarijansku perspektivu u politiku i politički diskurs Vašingtona’. Milioneri iza njega (braća Čarls i Dejvid Koh) se bave investicionim projektima u naftnoj, hemijskoj i šumarskoj industriji (Koch Industries) i, prema mišljenju ekologa, uključeni su u mnoge procese uništavanja klime i bioloških resursa.

Fondacija Heritejdž, zajedno sa Vol Strit DŽornalom, čitavom svetu preporučuje ideju globalne ekonomske slobode i predstavlja indeks te ekonomske slobode zasnovan na nekoliko faktora, te time manipuliše masovnom svešću o najvažnijim stvarima iz te oblasti. Slično se može reći i o drugom globalističkom tandemu, Američkom mirovnom fondu (American Peace Fund) i časopisu Forin Polisi (Foreign Policy).

Centar za strateške i međunarodne studije sa Univerziteta DŽordžtaun je pozat po tome da su tamo svoj rad započeli Henri Kisindžer i Zbignjev Bžežinski. I dan-danas odande američka politička elita plasira strategije i planove šta činiti sa ovom ili onom državom.

Današnja situacija je takva, da u svetu nema jasne podele na unutrašnju i spoljnu politiku. Mnogi naučni, kulturalni, društveni i politički procesi su međuzavisni, što je dobro izražano metaforom iz teorije haosa: Zamah leptirovih krila iznad Atlantika može dovesti do uragana na Pacifiku.

A, hiperpolitizacija američkih tink-tenkova, pojava njihovih ogranaka u drugim državama, kao i stvaranje globalne platforme - mreže nevladinih organizacija - koja je, zapravo, proamerička, jasan je znak raspoređivanja vašingtonskih alata širom sveta i njihovo prodiranje u različite sfere života. Politika, ekonomija, bezbednost, ekologija, biodiverzitet, kultura, narodne tradicije i porodične vrednosti – sve se to analizira, preoblikuje i ponovo pravi, u gotovo pa naučnom diskursu i u skladu sa liberalno-kapitalističkom globalističkom matricom i planovima Vašingtona.

Prema globalnoj statistici indeksa NVO iz 2012. godine, u Sjedinjenim državama je bilo 1.815 analitičkih centara od 5.329 organizacija koje su rangirane: u Vašingtonu ih je samo 393, zatim u Masačusetsu, 176 i u Kaliforniji, 170. Na drugom mestu je Kina (452 NVO), a na trećem Indija (292 NVO). Među prvih pet su i Velika Britanija (286) i Nemačka (194). Naravno da nisu sve postojeće NVO u svetu bile uključene u rangiranje, ali činjenica da Rusija nije ni među prvih pet država bi trebalo da bude zabrinjavajuća. Malo je verovatno da je u sovjetskim vremenima rukovodstvo zemlje dozvolilo tako ozbiljan zaostatak. Pored toga, nije ništa manje čudno što je prošle godine u regionalnim rangiranjima u Rusiji moskovski  Karnegi centar bio na prvom mestu; drugim rečima i prema ovom indeksu, agenti američkih interesa u Rusiji su na čelu, iako je malo verovatno da ovaj centar ima stvaran uticaj. Visoka ekonomska škola, koja je rasadnik liberalnih ideja u Rusiji, prema ovom indeksu, iz godine u godinu, redovno pada po mestu rangiranja, među nekoliko ruskih nevladinih organizacija. Ispostavlja se da u Rusiji, prema ovoj oceni, ne postoji adekvatan odgovor, a opšte uzev, nisu zastupljeni različiti intelektualci, iz različitih slojeva.

Ipak, da vidimo šta se u ovom smislu događa u Sjedinjenim državama.

Međutim, poslednjih decenija, istraživački centri – kao i veći deo naše (američke) kulture – postaju sve više politički, primećuje Vašington post. Ovo je počelo nakon pojavljivanja fondacije Heritejdž, prvog istraživačkog centra, koji se bavio pitanjima propagande.  Kada je Ronald Regan izabran za predsednika Sjedinjenih država, 1980. godine, Heritejdž je razvio sveobuhvatan konzervativni program za novu administraciju. Činilo ga je više od 2.000 preporuka. Do kraja drugog Reganovog predsedničkog mandata, administracija je prihvatila više od 60% predloga. Praktični uspeh fondacije Heritejdž doveo je do pojave imitatora i pomogao da se uđe u eru koju je politolog Donald Abelson nazvao "zastupnički tink-tenk". Novi vašingtonski tink-tenkovi (istraživački centri) su sve manje naučni, ali sve više politički i obično su neposredno povezani sa sudbinom partije ili frakcije u partiji.

Istraživači centri, kakva je ustanova Huver (Hoover Institution) ili već spomenuti Američki institut za preduzetništvo, blisko su sarađivali sa administracijom Bele kuće. Regan je 1988. godine izjavio da danas najvažniji američki naučnici napuštaju naše analitičke centre, a niko nije bio uticajniji od Američkog instituta za preduzetništvo.

Tokom devedesetih, republikanci su organizovali ažuriranje njihovih analitičkih centara, što se dogodilo zbog pobede Bila Klintona na predsedničkim izborima 1992. godine. Bivši zvaničnici Bušove administracije su napravili Projekat za republikansku budućnost i osnaživanje Amerike. Osoblje koje je radilo na ovom projektu se 1995. godine preselilo u časopis Weekly Standard, a Osnaživanje Amerike se spojilo sa organizacijom Citizens for a Sound Economy, koja je 2004. godine pretvorena u FreedomWorks.

Treba napomenuti i da su konzervativne nevladine organizacije: Benador Associates, Project for the New American Century, Committee on the Present Danger, Foundation for the Defense of Democracies, Middle East Forum i American Committee for the Peace in Chechnya (poslednja aktivno podržava separatiste u Rusiji), kao i izdanja: The Weekly Standard, Commentary, The American, The National Interest, National Review, National Post, The Public Interest, The New Republic, Christian Science Monitor i drugi.

Što se tiče njihovih demokratskih i ultra-liberalnih protivnika, oni su koristili Progressive Policy Institute, kako bi proizvodili ideje za administraciju Bila Klintona.

Zajedno sa razvojem informacionih i komunikacijskih tehnologija, ovaj trend je 2003. godine stigao na nove vrhove osnivanjem Centra za američki napredak (Center for American Progress), od sâmog početka usmerenog na politiku i razvoj poruke. U vezi sa ovim pristupom: raspodela sredstava se razlikuje, jer Centar izdvaja 40% sredstava na javno zagovaranje njegovih ideja i na komunikacije (DŽon Podesta, osnivač ovog instituta i šef osoblja u administraciji Klintonove je 2008. godine izjavio: ovo je osam puta više nego u tipičnim liberalnim političkim organizacijama). Prema pisanju Blumberga iz 2003. godine, bogati donatori kao što su DŽordž Soroš i producent Stiven Bing, izdvojili su oko 10 miliona dolara da, kako su verovali, popune intelektualni vakuum Demokratske partije i da stvore motor koji bi vodio ka razvoju odgovarajućeg programa partije za mogući povratak na vlast, koja je Centru za američki progres služila kao osnovni resurs.

U Centru je zaposleno 180 ljudi, godišnji budžet je 27 miliona dolara, od čega se polovina ulaže u promociju njihovih ideja na blogovima, na događajima, u pojedinim časopisia i u medijima.

Ali, istovremeno, među nevladinim organizacijama u Sjedinjenim državama došlo je do značajne zloupotrebe i notornih dvostrukih standarda. Ranije su, bez obzira na stvarne ciljeve, američki istraživački centri još uvek imali neku fasadu koja je bila krunisana retorikom borbe za ljudska prava, za poštovanje građanskih i drugih sloboda; sada postoji kruti pragmatizam i subjektivni pristup. To potvrđuju i reči potpredsednika za komunikacije u Centru za američki napredak, DŽenifer Palmijeri (bila je i zamenik direktora za komunikacije američke predsedničke administracije u vreme Obame): Drugi žele da budu objektivni, ali mi ne želimo.

Vredna pomena je i činjenica da je u oktobru 2011. godine, NJujork Tajms izvestio da je Centar za američki napredak pomogao i okuražio proteste pokreta Occupy Wall Street, što još jednom ukazuje na upetljanost finansijskog špekulanta DŽordža Soroša u ovaj pokret.

Sa jedne strane se omogućava prepoznavanje, utvrđivanje ciljeva i namera i povezanost sa političkim krilima pojedinih NVO u Kongresu ili Senatu, jer su i ta politička krila delovi scenarija koji se odigravaju. Sa druge strane, omogućava se pregled aktivnosti takvih centara. Endrju Rič, autor koji se bavi tink-tenkovima (istraživačkim centrima), javnom politikom i politikom stručnosti, u svom istraživanju piše da su poznate ideološke težnje mnogih, posebno novih istraživačkih centara i njihovih aktivnih napora da steknu ugled, doveli do podrivanja poverenja stručne zajednice u zvaničnike, koju su zvaničnici tradicionalno uživali.

Pod Donaldom Trampom, nivo aktivnosti analitičkih centara u Sjedinjenim držvama je, naravno, izmenjen. Poslednjih godina su se pojavile nove nevladine organizacije u Evropi i Aziji, uključujući i Rusiju. To, međutim, ne umanjuje prisustvo nekih američkih struktura u poslovima drugih država. Naprotiv, rad drugih nevladinih organizacija u drugim zemljama Sjedinjene države smatraju izazovom, pa zato Stejt department i razne političke grupe traže moguće načine za dalje infiltriranje, bilo kao ‘ideološki virus’, koga je definisao Stiven Man ili ljuljanjem jednog od središta gravitacije, koje je definisao DŽon Vorden.

Značajno je da se metode nevladinih organizacija mogu koristiti zarad istih interesa, zbog kojih su se sprovodile i vojne kampanje. Dakle, direktorat komande za specijalne operacije američke vojske izdaje praktično iste preporuke, kakve su u priručniku DŽina Šarpa za obuku u nenasilnim protestima, samo su logičnije postavljene, prema osobinama i tipologiji.

Nenasilni protesti i ubeđivanje

Formalne izjave
 
1. Javni govori
2. Pisma podrške ili kritike
3. Proglasi organizacija i institucija
4. Potpisane javne izjave
5. Izjave o osudama i namerama
6. Grupne ili masovne peticije
 
Komunikacija sa širom publikom
 
7. Slogani, karikature i simboli
8. Baneri, posteri i predstavljačke komunikacije
9. Leci, pamfleti i knjige
10. Novine i časopisi
11. Ploče, radio i televizija
12. Parole iz vazduha (avionima) i  na zemlji (oranje tla, sadnje biljaka, kamenja)

Grupne predstave

13. Izaslanici
14. Nagrade za ismevanje
15. Grupno lobiranje
16. Ograđivanje, izolacija
17. Pseudo-izbori
 
Simbolički javni nastupi 
 
18. Prikazivanje zastava i simboličkih boja
19. Odevanje u simbole
20. Molitva i obožavanje
21. Isporučivanje simboličkih objekata
22. Razobličavanje protesta
23. Uništavanje sopstvene imovine
24. Simbolička svetla
25. Prikazivanje portreta
26. Farbanje kao protest
27. Novi znaci i imena
28. Simbolički zvuci
29. Simbolički prigovori
30. Nepristojni pokreti
 
Pritisci na pojedince
 
31. Uznemiravanje zvaničnika (‘ići im za petama’)
32. Ruganje zvaničnicima
33. Bratimljenje sa vojskom
34. Držanje budnim
 
Pozorište i muzika
 
35. Šaljivi skečevi i šale
36. Pozorišne ili muzičke predstave
37. Pevanje
 
Povorke
 
38. Marševi
39. Parade
40. Verske procesije
41. Hodočašća
42. Automobilske povorke
 
U čast mrtvima
 
43. Politička žalost
44. Lažne sahrane
45. Pokazne sahrane
46. Poklonjenje na grobnicama
 
Javna okupljanja
 
47. Protestno okupljanje ili okupljanje za davanje podrške
48. Protestni mitinzi
49. Protestni mitinzi pod maskama
50. Neformalna predavanja o značajnim javnim pitanjima
 
Povlačenje i odricanje
 
51. Odlasci sa protesta ili štrajka
52. Tišina
53. Oduzimanje počasti
54. Okretanje leđa, napuštanje
 

Metode društvene nesaradnje

Ostrahizam ljudi

55. Društveni bojkot
56. Probrani društveni bojkot
57. Lizistratsko ne-delovanje
58. Ekskomunikacija
59. Zabrana
 
Nesaradnja na sportskim događajima, na carini i u institucijama
 
60. Odlaganje društvenih i sportskih aktivnosti
61. Bojkot društvenih poslova
62. Studentski štrajk
63. Društvena neposlušnost
64. Povlačenje iz društvenih institucija
 
Povlačenje iz društvenog sistema
 
65. Odbijanje napuštanja kuće
66. Potpuna lična ne-saradnja
67. ‘Odletanje’ radnika
68. Skrovišta
69. Kolektivni nestanak 
70. Emigracija iz protesta (Hidžrat)
 

Metode ekonomske nesaradnje: 1) Ekonomski bojkot

Delovanja potrošača
 
71. Potrošači u bojkotu
72. Prekid potrošnje bojkotovane robe
73. Politika štednje
74. Zadržavanje rente
75. Odbijanje iznajmljivanja
76. Nacionalni potrošački bojkot
77. Međunarodni potrošački bojkot
 
Aktivnosti radnika i proizvodnje
 
78. Radnički bojkot
79. Bojkot proizvodnje
 
Aktivnosti posrednika
 
80. Treneri i dobavljači u bojkotu
 
Aktivnosti vlasnika i uprave
 
81. Trgovački bojkot
82. Odbijanje da se iznajmi ili proda imovina
83. Zatvaranje radnih prostorija
84. Odbijanje pomoći industriji
85. ‘Generalni štrajk’ trgovaca
 
Aktivnosti upravitelja finansijskim resursima

86. Povlačenje bankovnih zaloga
87. Odbijanje plaćanja taksi, naknada i procena
88. Odbijanje plaćanja dugova ili kamata
89. Otkazivanje fondova i kredita
90. Odbijanje prihoda
91. Odbijanje državnog novca
 
Aktivnosti Vlade
 
92. Domaći embargo
93. Crna lista trgovaca
94. Embargo međunarodnih trgovaca
95. Embargo međunarodnih kupaca
96. Međunarodni embargo na trgovinu

Metode ekonomske nesaradnje: 2) Štrajk

Simbolički štrajkovi
 
97. Protestni štrajk
98. Brzopotezni štrajk (štrajk kao grom iz vedra neba)
 
Poljoprivredni štrajkovi 
 
99. Štrajk seljana
100. Štrajk radnika na poljoprivrednom imanju
 
Štrajkovi posebnih grupa
 
101. Odbijanje prisilnog rada
102. Štrajk zatvorenika
103. Štrajk zanatlija
104. Štrajk stručnjaka
 
Obični industrijski štrajkovi
 
105. Štrajk službenika
106. Industrijski štrajk
107. Štrajk podrške
 
Ograničeni štrajkovi
 
108. Delimični štrajk
109. Lančani štrajk
110. Štrajk usporavanjem i skraćivanjem radnih procesa
111. Štrajk uz propisani minimum radnih obaveza
112. Otvaranje bolovanja
113. Štrajk ostavkom
114. Ograničeni štrajk
115. Ciljani (usmereni) štrajk
 
Štrajkovi više industrija
 
116. Opšti štrajk manjeg broja radnika iz više industrija
117. Generalni štrajk
 
Kombinovanje štrajkova i prestanka ekonomskih aktivnosti
 
118. Hartal
119. Ekonomski kolaps

Metode političke nesaradnje

Odbacivanje autoriteta
 
120. Odricanje ili povlačenje lojalnosti
121. Ukidanje javne podrške
122. Knjige i govori koji podržavaju otpor
 
Građanska nesaradnja sa Vladom
 
123. Bojkot zakonodavnih tela
124. Bojkot izbora
125. Bojkot zapošljavanja u vladi i bojkot položaja u Vladi
126. Bojkot Vladinih odseka, agencija i drugih tela
127. Povlačenje iz vladinih  obrazovnih institucija
128. Bojkot organizacija koje imaju podršku Vlade
129. Odbijanje pomoći organima reda
130. Uklanjanje ličnih znakova i oznaka na pojedinim mestima
131. Odbijanje prihvatanja imenovanih zvaničnika
132. Odbijanje raspuštanja postojećih institucija
 
Alternative građanskoj poslušnosti 
 
133. Povlačenje i slaba poslušnost
134. Neposlušnost u odsustvu direktnog nadzora
135. Narodna neposlušnost
136. Prerušena neposlušnost
137. Odbijanje okupljanja ili održavanja sastanka 
138. Sedenje
139. Nesaradnja u regrutovanju i deportovanju
140. Skrivanje, beg i lažni identiteti
141. Građansko nepoštovanje ‘nezakonitih’ zakona.
 
Aktivnosti Vladinog osoblja
 
142. Birano odbijanje pomoći od strane vladinih saradnika
143. Blokiranje linija komandi i informisanja
144. Zastoji i opstrukcije
145. Opšta ne-saradnja administracije
146. Sudska nesaradnja
147. Namerna neučinkovitost i birana ne-saradnja organa reda 
148. Pobuna
 
Domaće Vladine aktivnosti
 
149. Para-zakonski trikovi i odlaganja
150. Odbijanje saradnje sa malim vladinim agencijama
 
Međunarodne Vladine aktivnosti
 
151. Promene u diplomatskim i drugim predstavništvima
152. Odlaganje ili otkazivanje diplomatskih događaja
153. Uskraćivanje diplomatskog priznanja
154. Prekid diplomatskih veza
155. Povlačenje iz međunarodnih organizacija
156. Istupanje iz članstva u međunarodnim telima
157. Izbacivanje iz međunarodnih organizacija

Metode nenasilnih intervencija

Psihološke intervencije 

158. Samo-predaja osnovnim elementima (samospaljivanje, utapanje, itd.)
159. Post
a) Post zbog moralnog pritiska
b) Štrajk glađu
c) Štrajk glađu u duhu ‘satjagraha’
160. Obrnuto suđenje  (optuženi koriste sud, kako bi sudili sudijama) 
161. Nenasilno psihološko iznurivanje protivnika
 
Fizičke intervencije
 
162. Sedenje
163. Stajanje
164. Nenapuštanje javnog prevoza
165. Korišćenje izdvojenih plaža u slučaju rasne segregacije
166. Hodanje do mesta koje je razlog za protest
167. Molitve u segregiranim crkvama
168. Nenasilni marš sa zahtevom za promenu vlasništva nad imovinom
169. Nenasilni vazdušni naleti iznad zone koju kontroliše protivnik
170. Nenasilni upad u zabranjenu zonu (prelazak linije)
171. Nenasilna prepreka sopstvenim telom, nasilju ili drugim dejstvima protivnika (psihološki uticaj)
172. Nenasilno ometanje sopstvrnim telom (fizički uticaj)
173. Nenasilna okupacija
 
Društvene intervencije
 
174. Stvaranje novih društvenih matrica
175. Preopterećenje objekata
176. Blokada puteva
177. Beskrajni govori
178. Gerilsko pozorište
179. Alternativne društvene institucije
180. Alternativni sistem komunikacija
 
Ekonomske intervencije
 
181. Obrnuti štrajk
182. Nenapuštanje radnog mesta – štrajk nakon radnog vremena
183. Nenasilno zaposedanje poseda
184. Odbijanje sprovođenja blokade
185. Politički motivisano štampanje falsifikovanog novca
186. Preventivna masovna kupovina strateške robe
187. Zaposedanje imovine
188. Istovarivanje i postavljanje đubreta
189. Pokroviteljstvo nad odabranim firmama i institucijama
190. Alternativna tržišta
191. Alternativni transportni sistemi
192. Alternativne ekonomske institucije
 
Političke intervencije
 
193. Preopterećivanje administrativnih sistema
194. Razobličavanje tajnih agenata
195. Zahtevi za hapšenjima
196. Građansko nepoštovanje ‘neutralnih’ zakona
197. Rad bez saradnje
198. Dvojni suverenitet i paralelna vlada

Kako su nas zbog Beograda na vodi napravili “kompletnim idiotima” saznajte OVDE.

Izvor: geopolitika.ru