Piše: Mark Vendepit, Global Research
Moguće je nekoliko scenarija, jedan optimističniji od drugog, ali ceo sistem može i propasti. U svakom slučaju, moraće se donositi teške odluke.
Prema glavnom ekonomisti Financiial Times „ovo je najveća kriza sa kojom se svet suočio od Drugog svetskog rata i najveća ekonomska katastrofa od depresije 1930-ih“.
Kolaps cena na naftnom tržištu pokazuje da globalna ekonomija ulazi u veoma teško vreme i da se oporavak neće dogoditi skoro.
Potražnja za naftom je dobar pokazatelj ekonomske aktivnosti. Globalno gledano, ta potražnja je pala za čak trećinu.
MMF je upravo objavio izveštaj o toj ekonomskoj oluji. U najoptimističnijem slučaju, ove godine će globalna ekonomija biti 6,3 procenata manja nego što se očekivalo pre koronavirusa. Sledeće godine bi rast bio za 2,4 posto veći.
U tom scenariju, procenjeno je da će zbog krize biti izgubljeno 3.400 milijardi dolara. To je jednako BDP-u svih zemalja Južne Amerike i jednom i po puta BDP Afrike.
Izgleda grozno, i jeste, ali taj iznos je samo jedna sedmina ili manje od onoga što se procenjuje da je „parkirano“ u poreskim rajevima.
U slučaju da „karantini“ potraju duže od juna, i ako se nova „zaključavanja“ dogode 2021. - MMF procenjuje da će gubitak upola veći (-8 odsto ili 6.800 milijardi dolara gubitka).
U manje povoljnom - ali realnijem – scenariju: državna potrošnja u bogatim zemljama povećaće se za 10 procentnih poena BDP-a, a dug će se povećati za 20 procentnih poena.
I sve to pod pretpostavkom da će celokupni sistem preživeti.
U drugom izveštaju MMF upozorava: „Ova kriza predstavlja veoma ozbiljnu pretnju stabilnosti globalnog finansijskog sistema. Nakon izbijanja Covid-19, finansijski uslovi su se zaoštrili neviđenom brzinom, ogolivši neke 'pukotine' na globalnim finansijskim tržištima “.
Ukupni svetski dug danas je dostigao rekordnih 253.000 milijardi dolara. To je 322 odsto svetskog BDP-a. To je tempirana bomba.
Ali, ono što danas još više zabrinjava su rizični segmenti kreditnog tržišta. To znači: bezvredne obveznice, pozajmljeni krediti i korištenje privatnog kredita.
Nakon krize 2008. godine, centralne banke su ubacile mnogo novca na finansijska tržišta (tzv. „kvantitativno olakšanje“ ili KE).
To je, zajedno sa ekstremno niskim kamatnim stopama, dovelo do ogromnog finansijskog balona i do stvaranja današnjih mnogih zombi-kompanija i banaka.
Prema MMF-u, vrednost tog smeća porasla je na neverovatnih 9.000 milijardi dolara. A ako se to počne urušavati i nadoknađivati gubitak ostalih hiljadu milijardi dolara kao rezultat Covid-19, kriza 2008. će biti slaba za poređenje.
MMF ne kaže bez razloga: «Ova kriza je kao nijedna druga".
Dakle, postoje tri scenarija: optimistični (koji se zapravo svodi na veliku depresiju), manje optimističan i pravi pad.
Pri svakom od tih scenarija, potrebna je ogromna količina novca za zaustavljanje krize i oporavak.
Ključno je pitanje: odakle taj novac može doći? Ko će platiti račun?
Nema mnogo izbora. Ili radno stanovništvo ili neverovatno veliki bogataši. Prvo će dovesti do ogromnog osiromašenja, sa svim mogućim političkim posledicama, i uroniće ekonomiju još dublje u krizu zbog daljeg pada kupovne moći.
Glavni urednik Financial Times Rana Foruhar fokusira se na to ovako:
„Ako želimo da kapitalizam i liberalna demokratija prežive Covid-19, ne možemo sebi dozvoliti da ponovimo grešku socijalizacije gubitaka i da privatizujmo pristup dobiti od pre desetak godina“.
Drugim rečima, Covid-19 je temeljno poremetio ravnotežu snaga. Finansijske i ekonomske elite su u defanzivi.
Ekonomski model u kojem profit ima prednost nad dobrobiti ljudi i zdravljem više nije održiv.
Došlo je vreme za fundamentalne društvene promene u korist ljudi koji drže naše društvo na nogama tokom korona-krize.
Uvođenje poreza na koronu biće od suštinskog značaja, ali samo za početak. Biće potrebno mnogo više od toga.
U svakom slučaju, ovo su uzbudljiva vremena. Spremimo se.
Pročitajte OVDE šta je to razobličio američki lekar.
Izvor: fakti. org
