Najnovije

POGLEDAO JE U VEŠALA I SPUSTIO POGLED! Koje su bile poslednje reči Sadama Huseina, kako je uhvaćen, sve o prvoj supruzi

Na današnji dan 1937. godine rođen Sadam Husein. 

Sadam Husein (Foto: Jutjub)

Bio je predsednik Iraka od 1979. do njegovog zbacivanja s vlasti i hapšenja nakon invazije Iraka 2003. Dana 5. novembra 2006. je osuđen na smrt vešanjem.

Vešanje Sadama Huseina izvršeno je 30. decembra 2006. godine u 6 časova ujutro (po iračkom vremenu).

Tog 13. decembra 2003. godine u operaciji "Crvena Zora" uhvaćen je dugogodišnji predsednik Iraka Sadam Husein.

Kada je uhvaćen, istražitelji su uvideli kako je nekada ponosni diktator potpuno izgubljen i kako nema pojma šta se događa u Iraku. Godinama pre nego su ga uhvatile američke snage, Sadam nije znao šta radi vlada u Iraku, a on je bio potpuno okupiran pisanjem knjige, otkrio je DŽon Nikson, bivši analitičar CIA-e. On je prvi ispitivao Sadama posle hapšenja što je kasnije opisao i u jednoj knjizi.

"On uopšte nije vodio državu. Prilikom hapšenja stalno se žalio na modrice i posekotine, nije čak ni imao nikakav plan kako da odbrani Irak", otkriva Nikson, koji je osim ispitivanja diktatora bio zadužen da prepozna Sadama pre nego što Amerika objavi vest da je uhapšen.

Sadama je identifikovao prema jednoj staroj rani od metka i dve plemenske tetovaže. I posle hapšenja, Sadam je ostao arogantan, a prema Niksonovim rečima, vrlo verovatno nije bio svestan da je gotov.

Usledila su opsežna ispitivanja nazvana "Pustinjski pauk", a sve je nadzirao FBI koji je tada u svojim rukama imao najpoznatijeg zatvorenika na svetu. U međuvremenu je počelo i suđenje u oktobru 2005, gde je Sadam odbacio optužbe da je ratni zločinac.

Između ostalog, posrnuli diktator je rekao kako nikad nije imao hemijsko oružje, jer da ga je imao, upotrebio bi ga na SAD-u, kao i to da su SAD iskoristio 11. septembar kako bi neopravdano napale Irak.

Naposletku je, 5. novembra 2006, Sadam proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen je na smrt vešanjem. On je preko svojih advokata sudu i javnosti tada poručio "spreman sam da umrem časno i bez straha".

Specijalac Stiv Hačinson bio je jedan od zaduženih za čuvanje Sadama do izvršenja kazne. O tom zadatku nije smeo da govori ni svojoj porodici, on i njegove kolege nisu smeli da koriste mobilne telefone, vode dnevnik, i sva njihova komunikacija sa spoljnim svetom je bila pod strogim nadzorom.

Jednog dana je nadzirao Sadama dok je u njegovom društvu bio njegov bivši poručnik, koji mu je služio kao prevodilac za Amerikance. Iako je bio osuđen, Amerikanci su mu davali kubanske cigare i omogućavali neke slobode.

"Jedne večeri sam čuo kako Sadam i njegov prevodilac mumlaju i pevuše neku molitvu. Kad me je Sadam primetio, rekao je nešto svom poručniku. On se tada okrenuo prema meni i pitao me odakle sam. To je zanimalo Huseina. Rekao sam da sam Amerikanac. A pre toga - pitao me, valjda zbunjen mojom tamnom bojom kože. Rekao sam kako sam delom Indijanac. Tada je stavio jedan prst iza svoje glave da glumi pero a ruku ispred usta pa je počeo da imitira indijanski vojni poklič. Ja sam počeo da se smejem", priseća se Hačinson.

Nekoliko nedelja kasnije, na Božić, Sadam je čekao odgovor na svoju žalbu na presudu. Te večeri je upalio sveću i objasnio čuvaru kako to čini za svoju ženu. Budući da nikad pre nije želeo da govori o svojim ženama, već bi odmah okrenuo razgovor na svoju decu, to je začudilo čuvare, naročito kad je počeo da im priča da je to njihova tradicija i da joj piše pesmu. Sutradan je njegova žalba odbijena.

U istražitelja Niksona je gledao pogledom punim mržnje, a Nikson je počeo da mu postavlja pitanja: "Kada ste poslednji put videli svoje sinove?", na šta mu je Sadam odgovorio pitanjima: "Ko ste vi? Jeste li vi vojni obaveštajci? Odgovorite mi! Recite ko ste!", piše Express.hr

Na ispitivanju je tvrdio da nije planirao ubistvo predsednika Buša starijeg, a onda je izgovorio reči koje danas s onim što se događa u Iraku zvuče prilično jezivo: "Nećete uspeti. Videćete da nije lako upravljati Irakom!".

To njegovo upozorenje odnosilo se na težinu vladanja podeljenom zemljom koja ni danas, 12 godina nakon njegove smrti, nije pronašla mir i danas svakodnevno uzima žrtve.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, Muvafak Al Rubai, nadgledao je vešanje i otkrio nekoliko detalja.

"Da li je bio zločinac? Jeste. Ubica? Jeste. Krvnik? Jeste. Ali je ostao snažan do kraja", tvrdi Rubai.

On se seća kako je Sadam ušao sam kod njega u prostoriju zatvora gde je pogubljenje izvršeno pre 12 godina, a nosio je sako i belu košulju, ponašao se normalno i opušteno, ne pokazavši ni trunku straha.

"Naravno, neki ljudi su tražili od mene da kažem kako se onesvestio ili da je bio drogiran", napominje Rubai i ističe: "Nisam od njega čuo ni reč o pokajanju, nije se pomolio Bogu za milost, niti je tražio oproštaj, kao što bi, svakako, učinio neko ko će umreti za koji minut".

Rubai je, kaže, potom odveo Sadama, koji je imao lisice na rukama i držao Kuran, kod sudije koji mu je pročitao optužnicu, a Sadam je ponovio: “Smrt Americi! Smrt Izraelu! Živela Palestina! Smrt persijskim sveštenicima”!

Nakon toga, Rubai je odveo Sadama u prostoriju sa vešalima.

"Zastao je, pogledao u vešala, zatim u mene, pa spustio pogled... i rekao:

'Doktore, ovo je za muškarce'", prepričava Rubai. Kada je došao trenutak da se popne na vešala, noge su mu bile još vezane, pa su Rubai i ostali morali da ga odvuku do stepenica.

Neposredno pre vešanja, svedoci su mu dobacili podrugljivo: "Živeo Muhamed Bakr al Sadr!" i "Moktada, Moktada!", što se odnosilo na Sadamovog protivnika koji je ubijen za vreme njegove vladavine i na njegovog rođaka, koji je došao na čelo moćne policije posle 2003.

Sadam je odgovorio: "Zar su to muškarci?" i, pre nego što je povučena poluga, počeo je da recituje stihove iz Kurana, koje nije uspeo da izgovori do kraja:

"Potvrđujem da nema drugog Boga osim Alaha, a Muhamed...", i to su bile njegove poslednje reči.

O prvoj ženi

Malo toga se zna o prvoj ženi nekadašnjeg iračkog lidera Sadama Huseina, Sadžidi Talfi.

Oko nje su kružile mnoge glasine, pa je teško utvrditi šta je istina, a šta ne.

Za početak, zna se da su taj brak ugovorili njihovi roditelji. Tada Sadam i Sadžida nisu imali ni deset godina.

Osim toga, Sadžidin otac je bio Sadamov ujak po majci, tako da nisu bili samo supružnici, već i bliski rođaci. Venčali su se 1963. godine i imali su petoro dece. Sadžida je pre udaje radila kao učiteljica, ali je svakako dosta napredovala na društvenoj lestvici pogotovo kada je postala prva dama.

Nosila je dizajnersku garderobu, skupoceni nakit i volela je da farba izrazito crnu kosu u plavu boju. Jedna žena koja imala prilike da je upozna kazala je da je Sadžida želela da ima svetliju boju kože, tako da je nosila toliko pudera "kao da je neko prosuo brašno na njeno lice".

Navodno, trgovci u Bagdadu su strepeli od njenih poseta prodavnicama jer nikada nije htela da plati ceo iznos. Priče koje su kružile kažu da je bila nemilosrdna baš kao njen muž.

Iako se Sadam Husein u javnosti predstavljao kao uzoran muž i otac, brojne ljubavnice su se smenjivale. Jedna od njih, Samira Šabandar, na kraju mu je postala i žena.

Iako su oboje bili u braku, to ih nije sprečilo da se viđaju, a posle nekog vremena Samirin muž se povukao. Međutim, Sadžida nije tako lako prihvatila da je zamenjena drugom ženom.

Jedan Sadžidin brat (a samim tim i Sadamov rođak), javno je negodovao zbog ove afere, ali je ubrzo ućutkan jer poginuo u čudnoj helikopterskoj nesreći.

Godinama kasnije, Sadamov telohranitelj je priznao da mu naređeno da pod letelicu podmetne eksploziv.

Mnogi članovi porodice Husein bili su prinuđeni da napuste Irak tokom Zalivskog rata. Sadžida je svoj luksuzni život napustila 2003. godine, pred sam početak invazije, međutim, ne zna se tačno gde je boravila. Pretpostavlja se da je otišla u Katar.

2004. godine, unajmila je tim od oko 20 advokata da brane njenog muža od optužbi za ratne zločine, ali je sledeće godine taj tim raspušten. Ubrzo se zajedno sa ćerkom Ragad našla na lsiti najtraženijih ljudi u Iraku jer su finansirale sunitske pobunjenike.

Navodno, tražila je azil u Velikoj Britaniji sa dve ćerke. Iako prijave nisu nikada zvanično primljene, britanska vlada je navela da "nije u obavezi da daje azil ljudima koji su učestvovali u kršenju ljudskih prava".

O jahti na koju nije kročio

Kraljevski krevet u luksuznoj jahti Sadama Huseina je pripremljen, svilene zavese oko njega su razmaknute, a u zlatom ukrašenom susednom kupatilu berberska stolica čeka svog vlasnika.

Bivši irački lider, međutim, nikada se nije ukrcao u 82 metra dugačku jahtu "Povetarac Basre" izgrađenu 1981, a u njenoj udobnosti sada će uživati lučki kapetani koji usmeravaju pošiljke u luku u najvećem južnom gradu Basri, kao i iz nje.

Kao i u slučaju ostalih blaga koja je za sobom ostavio Sadam, zbačen 2003. za vreme američke invazije u Iraku i obešen tri godine kasnije zbog zločina protiv čovečnosti, vlade koje su ga nasledile pokušavaju da iskoriste jahtu u praktične svrhe.

Od kako je vraćena Iraku 2010. posle sudskog spora i tridesetogodišnje odiseje u inostranstvu, jahta je uglavnom usidrena u Basri.

Poseduje predsednički apartman koji se sastoji od Sadamovih privatnih prostorija, trpezarija i spavaćih soba, kao i 17 manjih gostinjskih soba, 18 kabina za posadu i kliniku. Luksuzno opremljeno i dekorisano plovilo je bilo stavljeno na prodaju za 30 miliona dolara.

Vlada, međutim, nije uspela da nađe kupca, i poslednje dve godine "Povjetarac Basre" je bio na raspolaganju Univerzitetu u Basri čiji istraživači su ga koristili za putovanja kako bi proučavali pomorski život.

"Predsednička jahta je u veoma dobrom stanju. Dva motora i agregat su funkcionalni", rekao je njen kapetan Abdul Zahra Abdul Mahdi Saleh.

"Potrebno joj je samo povremeno održavanje", dodao je on.

Vlasti su, međutim, sada odlučile da je usidre na duži period kako bi služila kao hotel i rekreacija za lučke kapetane, od kojih mnogi žive u dalekim gradovima.

"Luki je potreban ovaj brod kao stanica za odmor pomorskih pilota", rekao je portparol luke Anmar al Safi.

Napravljena u jednom danskom brodogradilištu dok je Irak još bio u ratu sa Iranom, jahta je prosleđena Saudijskoj Arabiji, tadašnjem Sadamovom savezniku, kako bi je zaštitili od vazdušnih napada na Basru, rekli su zvaničnici.

Saudijska Arabija, čiji su odnosi sa Sadamom narušeni napada Iraka na Kuvajt 1990., predala je zatim jahtu Jordanu. Kretanje broda kasnije postaje nejasno, sve dok ga Irak nije pronašao u Nici u Francuskoj, gde ga je sud zaplenio i poslao kući, prenose Vijesti.me.

Muzej u Basri nije odustao od nade da će ubediti lučke vlasti da im dozvole da usidre brod pored izložbenih sala u jednoj od Sadamovih bivših palata sa pogledom na Šat al Arab.

"Buduće generacije mogu da vide kako je Sadam živeo“, rekao je DŽavad Abdul Kadim, zamenik direktora muzeja.

Pročitajte OVDE  šta se dešava u Siriji.

Izvor: Kurir

Bonus video

Dejan Lučić - Vučićevo ponižavanje narod neće trpeti, sledi haos?!

Knjigu “Smak Sveta” Dragoša Kalajića možete poručiti na linku OVDE.

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA