100 evra ili vaučeri?
– Ideja je da se potroši isključivo za domaće proizvode i domaće usluge. Na primer, deo novca za kartu Er Srbije, aranžman za letovanje u Srbiji, deo za plaćanje struje, telefona.Od tih 100 evra, praktično 80 ide građanima, a državi se vraća u kasu 20 kroz PDV. Dakle 80 u potrošnju (oko 400 miliona evra) – rekao je za Telegraf Biznis Andreja Brkić, predsednik Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije (UPS).
Drugi predlog je da se napravi e – novčanik, da ne bi odlazio novac u sivu zonu, jer je pretpostavka da se 19 miliona ne bi vratilo u kasu, nestalo bi, jednostavno, objašnjava on.
– Država je svesno to uradila, delom bi trebalo da se stimulišu preduzeća, kroz deo da se vrati u kasu, kako bi se i ona napunila. Dakle, da deo ode kao stimulacija domaćih firmi, drugo, da izbegnemo vaučerom da ode bilo šta u sivu zonu i treće, da se vrati PDV u kasu – dodaje Brkić.
Karta Er Srbije i roba made in Serbia
Kako je navela Unija, moglo bi se predvideti da se ovim vaučerima plati deo avio karte, ali samo za domaćeg avio prevoznika, kupe svi prehrambeni artikli i alkoholna pića, odeća, obuća, hemija, aparati za domaćinstvo, zaštitna sredstva, đubriva za poljoprivredu, građevinski materijali, ali sve to proizvedeno u Srbiji, te da se mogu platiti komunalne usluge, studentski domovi, prevoz u domaćem saobraćaju, ugostiteljske usluge u domaćim objektima i drugo.
Iz Unije poslodavaca Srbije podsećaju na izuzetnodobro iskustvo sa vaučerima kojima su se plaćale turističke usluge u zemlji.
Na ovaj način bismo direktno u srpsku privredu upumpali znatan iznos novca, odnosno naš bi novac i završio na računima naših, domaćih firmi koje su i punile budžet, naravnouz obezbeđen povrat 20% PDV-a u državnu kasu, predlaže Unija.
Platite dug
Unija poslodavaca zamolila je Krizni štab za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti Covid 19 po privredu da pozovu javni sektor da izmiri dospele obaveze privredi.
U Uniji poslodavca Srbije navodi se da im se ovih dana u velikom broju obraćaju preduzeća navodeći da imjavni sektor ne izmiruje dospele novčane obaveze iz komercijalnih transakcija.
– Privrednici navode da su svoje ugovorne obaveze-isporuku dobara, odnosno pružanje usluga uz naknadu izvršili u svemu u skladu sa ugovorom i u roku, ali da ni posle više upućenih poziva za plaćanje, obaveze od strane dužnika iz javnog sektora nisu izvršene u skladu sa Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama – navodi se u saopštenju.
Oni smatraju da Vlada Srbije adekvatnim tumačenjem ili jasnim saopštenje pozove javni sektor da, kao i svi ostali privredni subjekti, pokaže odgovornost koja se, pogotovo u ovom vanrednom stanju, od njih očekuje.
Da podestimo, Vlada republike Srbije je donela paket mera gde je koju je Siniša Mali detaljno izneo.
Siniša Mali, ministar finansija izjavio je da će Vlada Srbije će izaći sa novim merama pomoći privatnom sektoru, ako kriza izazvana pandemijom koronavirusa u Srbiji bude trajala duže od tri meseca.
On je na TV Prva rekao da je država pripremila paket ekonomskih mera pomoći vredan 5,1 milijardu evra, što je polovina godišnjeg budžeta uzimajući u obzir da će kriza trajati tri meseca.
„Naše javne finansije su stabilne, ekonomija je jaka i država želi da najveći teret krize preuzme na sebe”, rekao je Mali i precizirao da će između 60 i 65 odsto tih sredstava biti obezbeđeno iz budžeta i domaćeg tržišta hartija od vrednosti, a ostatak će Srbija obezbediti na međunarodnom finansijskom tržištu.
Objasnio je da je država pripremila paket mera za pomoć jer novca ima i budžet je stabilan, što je, kako kaže, obezbedilo sprovođenje teških reformi koje je počeo 2014. Aleksandar Vučić u vreme kada je bio premijer.
„Imao sam relativno lak posao da pripremim paket mera”, naveo je ministar finansija, javlja Tanjug.
Kaže da je obim programa pomoći koji je Srbija namenila za ekonomske mere pomoći privatnom sektoru retko koja zemlja ima budući da iznosi 11 odsto BDP.
„Retka smo zemlja koja može to da izdrži. Program mera ima dva cilja, da sačuvamo radna mesta i pomognemo onima koji su najviše pogođeni, a to je privatni sektor, preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća. Želimo da masovnim programom pomoći pomognemo privedi da sa što manje problema i što bezbolnije prođe krizu”, kaže Mali.
Posle predstavljanja mera na posao se vratilo više hiljada radnika
Cilj programa mera je, kako je napomenuo, da posle krize ostanu netaknuti proizvodni kapaciteti, da se ne zatvaraju fabrike i da ljudi ne ostanu bez posla, kao i da u što kraćem periodu preduzeća dođu do nivoa proizvodnje koji su imali do samo pre mesec dana. Naveo je i da je predsedica MMF rekla da se nikada u istoriji nije desilo da je stala ekonomija.
„To je izazov za sve zemlje pa i Srbiju. Srbija krizu dočekuje jaka i stabilna”, rekao je Mali.
Od predstavljanja mera hiljade ljudi vraćeno na posao
Ministar finansija Siniša Mali preneo je za Prvu televiziju da su posle predstavljanja mera za pomoć srpskoj ekonomiji zbog epidemije korone vratili na posao više hiljada radnika.
Uveren je da je to zato što je pogođena suština problema, naročito drugom merom koja predviđa da država pokrije minimalac za svakog zaposlenog, a poslodavac ostalo. Istakao je da ta mera podrazumeva da će država svakom radniku isplatiti oko 750 evra, odnosno nešto više od 90.000 dinara na ime minimalca za tri meseca i tako, uveren je ministar, sprečiti otpuštanje radnika, prenosi Tanjug.
Mali objašnjava i da, osim ovog, poslodavac nema obavezu da plaća kredite i finansijske lizinge, nema potrebe da plaća poreze i doprinose za zarade i akontaciju za porez na dobit za 2020.
Jedini uslov da to dobije, ističe Mali, jeste da nije otpustio više od 10 odsto radnika, što će se proveravati kroz poresku prijavu.
Sto evra nekoliko nedelja posle vanrednog stanja
Punoletnim građanima Srbije država će isplatiti obećanih 100 evra nekoliko nedelja posle vanrednog stanja, kaže Mali.
Prema njegovim rečima, ta mera doneta je kako bi pokrenula potrošnju i tražnju, a to će, dodaje, podstaći i fabrike da pokrenu proizvodnju.
“Naša želja je bila da nađemo jedan mehanizam koji se odnosi na sve građane, da ne pravimo diskriminaciju, jer je svako od nas, manje ili više, u ovoj krizi oštećen ili pogođen”, rekao je Mali za Tv Prva.
Ističe da ova mera daje jednu dozu optimizma građanima, a osim toga, kaže, ekonomska logika je da će taj novac završiti u prodavnicama.
“Bitno je da postoji tražnja, da se kupuju roba i namirnice, a onda će i fabrike da krenu u proizvodnju”, objasnio je Mali.
Koga je Vučić doveo na mesto direktroa kao uslugu Šešelju saznajte OVDE!
Izvor: Telegraf
