Odgovor na ovo pitanje, prema mišljenju poverenika za zaštitu podataka o ličnosti Milana Marinovića zavisi od okolnosti koje su prethodile tim telefonskim pozivima.
“Broj telefona svakako predstavlja podatak o ličnosti koji je zaštićen zakonom. Međutim, ključno je pitanje kako su osobe koje su te brojeve prosledili do njih došli. Ukoliko su pacijenti izričito dozvolili da se njihov broj prosledi nadležnim organima kako bi sa njima predsednik stupio u kontakt, onda ne možemo da kažemo da je zakon prekršen. Takođe, u hipotetičkom scenariju, broj pacijenata mogli su da daju i članovi njegove ili njene najuže porodice”, kaže Marinović.
Ipak, kako dodaje, ukoliko ne postoji izričit pristanak pacijenata onda bi moglo da se iznese pretpostavka da su povređene odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Upitan da li će kancelarija Poverenika izvršiti nadzor kako bi se ustanovilo da li je u konkretnom slučaju prekršen zakon, Marinović naglašava da je kancelarija za vreme trajanja epidemije suspendovala sve aktivnosti koje bi mogli da doprinesu širenju zaraze.
“Mi smo već javno objavili da se, za vreme trajanja vanrednog stanja, sve obuke i redovne, unapred zakazane kontrole, odlažu do okončanja vanrednog stanja. Isto važi i za slučajeve koji dođu do nas tokom trajanja vanrednog stanja. Da bismo efektno proverili da li je u ovom slučaju povređen zakon, naši službenici bi morali da odu u kovid bolnice, što bi u datim okolnostima predstavljao rizik po širenje zaraze. Nakon okončanja vanrednog stanja ćemo razmotriti u kojim sve slučajevima treba sprovesti nadzor”, kaže Marinović.
Pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pored zakona, štiti i Ustav Srbije koji navodi da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni.
Prema mišljenju Bojane Selaković, programske direktorke Građanskih inicijativa, prosleđivanje brojeva telefona pacijenata koji su zaraženi virusom korona, svakako spada u povredu prava koje garantuje Ustav.
“Moj utisak je da se trenutno uopšte ne vodi računa o zaštiti ljudskih prava. To što nešto deluje da služi svrsi ohrabrenja u daljoj borbi protiv bolesti, nikako ne može da bude izgovor za nepoštovanje ljudskih prava. Problem je što se ta lestvica poštovanja prava konstantno spušta, a jednom kada se spusti, jako teško se vraća nazad”, navodi Selaković.
Podsetimo, slučaj sa pozivanjem pacijenata nije prvi put da se predsednik Vučić našao na meti kritike zbog odnosa prema osobama koje se nalaze na lečenju.
U februaru prošle godine predsednik Srbije je na svojim profilima na društvenim mrežama objavio fotografiju sa dečakom koji se lečio na Odeljenju onkologije u Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić“. Većina kritika odnosila se na to što je Vučiću dozvoljeno da uđe u sobu dečaka, iako su u tom trenutku bile zabranjene posete zbog epidemije gripa, kao i činjenice da na fotografiji ne nosi zaštitnu masku.
Očinska figura i izlivi patetike
Draško Karađinović, iz organizacije „Doktori protiv korupcije“ naglašava da se nacija trenutno nalazi u stanju kolektivne psihoze i da se u tim okolnostima traži vođa, očinska figura koja će da brine o svemu i za svakoga.
“Predsednik Vučić na toj činjenici kreira emocionalni narativ koji odgovara zahtevima većine, pa odatle izlivi patetike, zabrinutosti, ljutnje, dramatičnosti“, kaže Karađinović, uz opasku da su, s obzirom na strukturnu nesređenost našeg zdravstva, dosadašnji rezultati u suzbijanju epidemije kovid-19 pozitivni.
Pročitajte OVDE zašto Aleksandar Vučić mora u karantin.
Izvor: Danas
