Država Srbija je u pravom momentu reagovala i povlačila poteze kako bi zaštitila stanovništvo od korone, međutim, našu zemlju nije moglo zaobići nešto što je pogodilo ceo svet.

Za razliku od Šveđana ili Engleza, mi se nismo odlučili da u startu prirodno stvaramo kolektivni imunitet, što se ispostavilo kao dobro jer se radi o novom virusu, ocenjuju stručnjaci.

- Ako preko 60 odsto stanovništva stekne antitela, onda ćemo imati kolektivni imunitet i to je veoma važan podatak koji može da nas dovede dotle da mi kao zemlja budemo mirni. Na to su išli Šveđani, međutim ne uspeva im, oni imaju jak zdravstveni sistem, imaju taj socijalno-medicinski deo vrlo dobro rešen, ali kod njih to ipak nije uspelo. Englezi su tako krenuli, pa su doživeli veliki udar, i onda su i oni počeli da uvode mere restrikcije i ograničenja kretanja, sve mere koje smo mi još odavno uveli - objašnjava epidemiolog Branislav Tiodorović.

Dva pristupa

Da ćemo steći kolektivni imunitet, nije isključeno jer, kako je objasnio dr Tiodorović, sigurno je da će se razboleti oko 60-70 odsto populacije u Srbiji, ali da je pitanje samo u kom intervalu.

- Važno je samo da se oboleli pravilno zbrinu, od zaraženih, 80 odsto njih nema simptome ili ima veoma blage, dok 20 odsto će imati od srednje do teške kliničke slike - kaže Tiodorović.

Neke od zemalja koje su pokušale da stvore prirodni imunitet su Velika Britanija, Švedska i još neke, što je rezultiralo velikim brojem zaraženih ali i umrlih. Primera radi, Velika Britanija u ovom trenutku ima 51.608 obolelih, 5.373 umrla, dok je izlečeno svega 135. Švedska ima 7.693 zaražena, umrlo je 591, a izlečeno je svega 205 ljudi. Naši podaci su drugačiji, imamo 2.447 zaraženih, 61 umrli, a izlečili smo 118, što u poređenju sa drugim zemljama ne izgleda toliko loše.

Imunolog dr Tatjana Rađenović Petković objašnjava da se kolektivni imunitet stiče vakcinacijom i da je to ono što smo postigli kod malih boginja. Ona smatra da je dobar potez države što nismo od starta krenuli da stvaramo prirodni imunitet.

- Kada je dobar deo populacije imunizovan na određenu bolest, praktično je i onaj neimunizovani deo stanovništva zaštićen time tako što je nemoguća transmisija virusa, jer većina ljudi na taj način ima antitela. U ovom slučaju radi se o novom nepoznatom virusu za koji još uvek ne znamo kakav imuni odgovor stvara, kako će se menjati u budućnosti, kako će mutirati, tako da je vrlo nezahvalno davati prognoze o kolektivnom imunitetu. S druge strane, prirodni put nosi veliki rizik od ozbiljnih kliničkih slika i posledica, a vakcinacija je ispravan put kojim bi se omogućio imunitet velikog dela populacije, odnosno onemogućilo širenje virusa. Koncept koji su primenjivali u nekim zemljama stvaranje prirodnog imuniteta, pokazao se lošim i svi su odustali. Dobro je da mi nismo ni pokušavali tako nešto, mere izolacije su se pokazale kao jedine ispravne koje daju rezultate - kaže dr Rađenović Petković iz Centra za medicinsku i kliničku biohemiju Kliničkog centra u Nišu.

Koliko se virus zadržava u telu

Virus korona, Kovid-19, još uvek je u fazi proučavanja, pa se sa preciznošću ne može reći koliko se dugo virus zadržava u telu, a kasnije i koliko se izlučuje nakon što se osoba zarazi. Ono što se zna jeste da će nakon okončanja pandemije naučnici iz oblasti medicine dati najpreciznije podatke o novom virusu kada se sakupe sva iskustva iz prethodnog perioda.

Virus ima sličnosti sa gripom, pojavljuju se slični simptomi, ali proces bolesti se razvija brže, dok oporavak traje znatno duže nego kod običnog virusa.

- Virus se još uvek proučava, ima puno pitanja, najviše tamo odakle je i krenuo, iz Kine, Japana, Južne Koreje. Postoje neke pretpostavke na osnovu kojih mi trenutno imamo saznanja, a to je da bi neko bio izlečen, on mora da ima mirnu kliničku sliku, da ima potpuno mirne biohemijske nalaze, kao i dva negativna testa na Covid-19 u razmaku od 48 časova. To je stav Svetske zdravstvene organizacije. Međutim, može se dogoditi da kod nekoga ostane virus i takve ljude nazivamo virusonošama. To nije mnogo zabeleženo i moram da naglasim da to nije naučno potpuno potvrđeno, da se posle kliničkog ozdravljenja desi da imunološki ta osoba ima virus i da se on adaptirao na organizam. To je više u nekim okvirima pretpostavke, a o samom virusu će sve biti poznato tek nakon što se urade sva potrebna istraživanja i ispitivanja - objašnjava dr Tiodorović.

Virus opstaje samo ako se nalazi u organizmu i prenosi se sa jedne osobe na drugu. On ne lebdi u vazduhu, ali se prenosi kapljičnim putem, ili ako ste imali fizički kontakt sa zaraženom osobom, a nakon toga ste dotakli usta, oči ili nos. Dužina oporavka je od 14 do 28 dana. Ono što je za nas važno u ovom trenutku je da budemo disciplinovani, da sprečimo širenje infekcije i održavamo distancu. Za nas kao stanovništvo važno je da nakon epidemije steknemo kolektivni imunitet da bismo virus na jesen, ako se pojavi, dočekali spremni.

O virusu se svakog dana saznaje nešto novo

O Kovidu 19 svakoga dana saznajemo nešto novo, objašnjavaju naši lekari, ono što se do sada zna jeste da ovaj virus može i te kako biti opasan za one čiji organizam ne daje dobar imuni odgovor.

- Kada su u organizmu već stvorena antitela, ona eliminišu antigene, a to su virusi. To automatski znači da je mala verovatnoća da se u izlučevinama, sekretima nalazi virus, zbog čega je i potrebno da znamo da je test dva puta potvrdio da je neko negativan na virus. Mnogo se o virusu ne zna, svi u svetu lutaju, traže odgovore, slušaju tuđa iskustva i ona sada pristižu sa svih strana. Mnogo je dilema, nedoumica, pojavljuju se svakakve vesti, biće vremena da se o ovom virusu više zna kada se obrade podaci, a mi se upoznamo sa njima - objašnjava za "Blic" dr Steva Stanišić, infektolog na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra u Nišu.

Bankrotirala jedna od najvećih gasnih kompanija u SAD. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic