Ovako prof. dr Milomir Stepić, stručnjak za geopolitiku, vidi prividnu pauzu koja je nastupila kada je reč o rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Osvrćući se na postavljanje Miroslava Lajčaka za evropskog posrednika za KiM, što je prošlo pomalo nezapaženo i u senci borbe sa epidemijom, Stepić kaže da smo njega već upoznali kao efikasnog specijalca za "meko razdruživanje" u slučaju Crne Gore.
- Ne treba ga doživljavati kao posrednika iz Slovačke, koja nije priznala nezavisnost Kosova, već kao izdanak globalističke elite koji račune podnosi onima koji su ga postavili. Figure su tako raspoređene da navodni sporazum u svakoj varijanti znači srpski gubitak KiM. Ali zašto pristati na takvu šahovsku partiju?
Pitanje podele teritorije KiM stalno se vraća na dnevni red. Da li bi to moglo da bude trajno rešenje kosovskog problema?
- Nije KiM “tera nulius” pa da se prekraja kao prazan list papira. Osim što bi se radilo o kršenju Ustava, eventualna podela sigurno ne bi ništa rešila, a najmanje bi donela dugoročan mir. Naprotiv! Srbi bi to doživeli kao gubitak gotovo čitave svoje "osnovne zemlje" i čekali bi priliku da je oslobode, a Arbanasi bi smatrali da su radi priznavanja morali da žrtvuju deo "suverenog Kosova" i nastojali bi da ga vrate. Obostrane nacionalne frustracije kad-tad bi dovele do rata. Formula "da svi budu pomalo nezadovoljni" je gubitnički alibi. Uostalom, zagovornici podele kriju kao zmija noge kuda bi povukli tu deobnu liniju, već puštaju probne balone o razmeni, zemaljskoj a ne nebeskoj Srbiji, pogledu u budućnost a ne u prošlost... U opticaju je varijanta da u sastavu Srbije ostane manje od 10 odsto prostora severno od Ibra, što znači predaju većeg dela tamošnjeg srpskog naroda, stambenih i privrednih objekata, crkava i manastira (sva četiri sa liste Uneska), vrednih prirodnih resursa (ligniti spadaju u najveće svetske rezerve).
Smatrate nekom vrstom zamke kada se govori o srpskom narodu na KiM, a zanemaruje se pitanje teritorije?
- Prostorni nihilizam duboko se ukorenio u srpsko poimanje nacionalnog interesa. I dok se svi oko nas bez pardona bore za teritoriju, mi bismo da njome trgujemo za lažni mir i stabilnost, dobrosusedske odnose, strana ulaganja, bolju medijsku sliku, otvaranje poglavlja... Govoriti o borbi za srpski narod na KiM, a odricati se borbe za teritoriju KiM u okviru Srbije, ako nije politikantsko kiselo grožđe, onda je prvorazredni diletantizam. Pa taj srpski narod ne lebdi, već živi na konkretnoj, svojoj iskonskoj teritoriji, reperno obeleženoj sa 1.500 crkava, manastira i ostalih spomenika (prosečno na svakih sedam kvadratnih kilometara po jedan)! Od ekonomsko-determinističkog zalaganja za bolji život Srba, ako oni budu prepušteni tzv. nezavisnom Kosovu, neće ostati ništa.
Kosovo i Metohiju nazivate geopolitičkom makrotvrđavom Balkana. Šta podrazumevate pod tim izrazom?
- "Makrotvrđava" je geografski predisponirana. Pojednostavljeno: "dvorište" predstavljaju dve za život idealne kotline - Metohija i Kosovo. One su opasane spolja teško savladivim "zidinama", koje čine visoki planinski venci. U nju je moguće ući samo kroz lako branjive "kapije" - nekoliko klisura i prevoja. Uz to, kosovskometohijska "makrotvrđava" je nemerljivo važno srce Balkana. S kakvim su samo praktičnim geopolitičkim znanjem Nemanjići baš tu locirali središte srpske srednjovekovne države! I dok se ona branila od Osmanlija izvan "zidina" (na Pločniku) - opstala je, ali kada im se suprotstavila tek unutra (na Kosovu) - spasa nije bilo. Kada se ona 1999. branila na "kapiji" - Košarama i Paštriku - čuvana je faktički u sastavu Srbije, a kada su napadači prodrli unutra - teško je isterati ih, ali ne i nemoguće.
Korona je prekinula i litije u Crnoj Gori. Može li se ta energija obnoviti kada ova kriza prođe. Očekujete li da se narod u Crnoj Gori vrati na ulice?
- Crna Gora se vraća sebi. Ta energija se akumulirala decenijama - još od 1945. i dekret-etnogeneze crnogorske "instant nacije" (termin Milorada Ekmečića). Ona je zbog korone primirena samo privremeno, da bi ponovo proključala s novim entuzijazmom. Naš narod u Crnoj Gori, ma kako da se izjašnjavao u popisima, nema drugog izbora. U suprotnom, postaće novo "hrvatsko cvijeće" sa posebnim geopolitičkim zaduženjem - da se Srbi trajno i što dalje odbace od Jadrana. A Srbi daleko od mora jednako je Rusi daleko od mora.
Može li pobuna oličena u litijama imati trajniji uticaj na budućnost Crne Gore i njen odnos sa Srbijom i srpski narod?
- Litije su postale mnogo značajniji fenomen nego što se to na prvi pogled čini. One su simbol otpora odrođenim i otuđenim elitama koje su napravile takav društveni ambijent (ili im je raščišćen teren?!) da nam izgleda kao da su nesmenjivi. Litijama se ispoljava imunitet prema s vrha proizvedenom virusu versko-nacionalnih "preumljenja" za koje su pomenute elite mislile da su gotova stvar. U suštini, litije su pokazatelj kohezije ne "dva bratska", već "jednog istog naroda" u Crnoj Gori i Srbiji. I širom srpskih zemalja. Jer nasilno je odvojeno neodvojivo, uz zdušnu pomoć "naših zapadnih prijatelja". A litijafobija se širi kao epidemija među obezboženim gospodarima.
Kada će Balkan da izađe iz začaranog kruga preispitivanja i prekomponovanja granica, ali i samih nacija?
- Taj začarani krug u stvari je geopolitički aksiom. Već i zapadni autori pišu da su sadašnje granice disfunkcionalne i dugoročno neodržive. Kao nekadašnje unutrašnje, povlačene su mimo jednog glavnog i više korektivnih principa. Stoga su one, kako opravdano primećuje Hantington, neadekvatne, te su stalni izvor nestabilnosti. Proglašene su državnim na osnovu "badinterovskog (pseudo)principa" (koji je, u stvari, plagiran titoistički princip) i tako je izazvan rat. Rezultat su interesa u devedesetim apsolutno dominantnog Zapada, koji je upravo njihovim "instaliranjem" destabilizovao Balkan. Da bi se ponovo uspostavila stabilnost, one se u drugačijoj geopolitičkoj konstelaciji moraju promeniti. Stupidno je misliti da je to prizivanje novog rata. Radi se o možda jedinom načinu da se uspostavi dugotrajan mir i da se demotivišu nove genocidne i ekspanzionističke namere nekih srpskih suseda.
Pandemija je uzdrmala i EU, otvarajući i pitanje postojanja podele na bogati sever i siromašniji jug. Da li je neizbežna prekompozicija Unije?
- EU je rudiment Hladnog rata. Ona nije ništa više od najvažnijeg američkog mostobrana na zapadu Evroazije, kako je to lucidno i istinito primetio Bžežinski. Dakle, EU je geopolitički objekt čija je funkcija oročena i kada ona prođe - demontira se. "Bregzit" potvrđuje da je taj posao započet. EU više ne predstavlja tako privlačnu integracionu opciju čak ni za tzv. stare članice. Korona je lakmus koji dokazuje da su najvažniji kohezioni principi samo "šarena laža". Teško će se EU prekomponovati, a da ostane celina. Realnija je resuverenizacija njenih članica, uz sve otvorenije skretanje pogleda ka Rusiji. Ono što je namenila Republici Srpskoj - da postane "prazna ljuštura" - očekuje EU.
Srbiji se sa Zapada sve češće zameraju veze sa Kinom, u poslednje vreme to postaje veći problem nego odnos sa Rusijom?
- Kina je i ranije u Evropi i na Balkanu postavljala noseće stubove svog"svilenog" prisustva, a korona će biti katalizator tog procesa. EU na svakom koraku pokazuje da nema kondiciju za nadmetanje sa tom silom, ali može da ucenjuje male zemlje "u čekaonici". Srbija mora da se oprezno kreće kroz međunarodno minsko polje, ali ne zavaravajmo se - njene veze sa civilizacijski istovetnom Rusijom ostaju prst u oku Zapadu jer imaju direktnu geopolitičku dimenziju. S druge strane, Kina će se u svom pozicioniranju držati one stare: "Kao što ne mogu biti dva sunca na nebu, ne mogu biti ni dva cara na zemlji".
Pročitajte OVDE kako je Aleksandar Vulin objasnio da građani treba da se leče.
Izvor: Večernje novosti
