“Kada sam ga upoznao za Savindan 2018. godine u Kotoru, on mi je govorio o svom životu, to je praktično bila istorija i svaka mu je bila na mestu. Osećam se srećan i privilegovan što sam ga poznavao”, rekao je Ković.
Kao učesnik litija u Nikšiću, Baru i Budvi Ković ističe da je prvi utisak koji je doživeo bio taj “da smo kao narod pronašli put u Crnoj Gori gde se decenijama nalazimo pod istom diktaturom”.
“Pogotovo što je bio snažan utisak je dominantno prisustvo mladih ljudi koji su ukazali na budućnost i šta će se događati u budućnosti. To je neka najava budućnosti i pravca u kome idu ti mladi ljudi. Ono što je neobično jeste to što se pokazalo da je zapravo hrišćanstvo neka vrsta kontra kulture onome što je dominantni model koji nam se danas nameće preko televizije i društvenih mreža a to je taj stari titoizam koji se prelio u moderni zapadni materijalizam, nihilizam i hedonizam. To je ta kopča koju litije danas imaju ne samo sa našom istorijom, već i sa pitanjem kako dalje i kako spojiti ono što je naša zavetna istorija sa onim što će se dogoditi u budućnostii. Naša crkva na Kosovu i Metohiji i naročito u Crnoj Gori svedoči neku vrstu povratka izvorima i ranom hrišćanstvu, stradalnoj istoriji Crkve i njenim počecima. To su, po mom mišljenju, sokovi koji napajaju litije. Ova vlast nije samo anti-srpska nego je i antihrišćanska pa i bogoboračka, kako kaže mitropolit Amfilohije. Dobar deo savremenog sveta je takav, a vi sada u Crnoj Gori svedočite tu neposrednu vezu sa progonjenom, izvornom Crkvom iz vremena nakon Hrista”, naveo je Ković.
Komentarišući da se danas u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji brani hrišćanstvo istoričar Miloš Ković kaže da je to deo jedne šire slike.
“SPC je drevna, a ono što je drevno živo je i pulsira, a to je danas živo u Crnoj Gori. To što sam rekao, a možda zvuči pretenciozno, jeste da ljudi u Crnoj Gori, u tom malom prostoru danas brane hrišćanstvo. Reč je o tome što mnogo ljudi u Evropi shvata da je na Kosovu počeo obračun sa hrišćanstvom i da su njihove vlade udružene u nečemu što su bili ostaci ideologije Envera Hodže i savremenog ekstremizma, pomogle u uništavanju hrišćanskih bogomolja. NJihove vlade su se udružile sa tim islamistima kao što su se udružile da progone našu pravoslavnu hrišćansku arapsku braću na Bliskom istoku. To ljudi osećaju, to se događaja na Kosovu i oni kažu da je na Kosovu napadnuta Evropa. Evropska kultura je jedan od stubova hrišćanstva. Takvi napadi se danas događaju i u Crnoj Gori gde naime ostaci ostataka jednog režima iz 1945. sada doduše sa novim gospodarima, ne samo da jurišaju na SPC, oni zapravo jurišaju na hrišćanstvo”, dodao je on.
Osvrnuvši se na progone srpskog naroda kroz istoriju profesor Ković kaže da je to proces koji se mora sagledati u dužem istorijskom kontekstu:
“Jedno je geopolitika, a drugo duhovna borba, ono što se na Zapadu naziva kulturni rat. Danas se nama šalje poruka da verujemo u holivudski mit umesto u kosovski mit. To je lepo rekao Emir Kusturica koji je kazao da, ako moram da biram između dva mita, holivudskog i kosovskog, ja biram kosovski jer mi je bliži, bolje ga razumem i on je moj. Prosto, ako se odreknemo svojih mitova ili tačnije zaveta onda ćemo biti prinuđeni i prisiljeni, milom ili silom, da uzmemo njihov mit i njihov zavet, jer ih i oni imaju, pogotovo američki kalvinisti”, naveo je on.
Kao istoričara kome je opus interesovanja baziran na temama mitova, predanja i zaveta, Ković kaže da sva društva počivaju na mitovima koji drže zajednicu na okupu i to je tako svuda.
“Mi imamo kosovski zavet koji je obnovljen svetosavski zavet a koji je opet obnovljen i srpskim istorijskim iskustvom potvrđen Novi zavet. Čitajući biografe Svetog Save dolazimo do saznanja da je njegov beg iz dvora, odlazak u manastir i celokupni život zapravo opredeljenje za Carstvo nebesko. To isto vidimo kod kneza Lazara i njegovih vojnika. Kako kaže izvor, jedan savremeni ravanički monah: “oni krenuše na bojno polje ohrabreni molitvama svetih otaca naših, svetog Save i svetog Simeona”. Lazar ostaje u tom opredeljenju, a to je opredeljenje za istinu a ne za laž. To je bio izbor između straha i podviga. Kosovsko i svetosavsko opredeljenje je opredeljenje za večne i neprolazne vrednosti i spremnost da se za njih žrtvujemo. Žrtva je ključna reč koja obuhvata zajednicu u Starom i u Novom Zavetu. Taj zavet danas svedoči srpski narod u Crnoj Gori. Kako ste se održali u ovom režimu i kako je danas vaskrsla Crna Gora nakon svega to je čudo koje istoričari ne mogu objasniti držeći se samo istorijskih fakata ali ima nešto što se zove eshatologija, smisao istorije i istoriosofija. Litije su ukazale na taj put koji nije nacionalistički ni nacionalni već hrišćanski put koji obuhvata sve”, zaključio je Ković.
Pročitajte OVDE novu kolumnu Velimira Erakovića.
Izvor: mitropolija. com
