Nije, istina,prvi put da se ovakva ideja čuje u javnosti. Mnogi su je već pominjali, razmatrali i odbacivali. Ipak, kada dođe na jednom sastanku i iz usta bivšeg predsednika i lidera Socijaldemokratske stranke, čini se, ona postaje opipljivija. Kako ju je Tadić opisao?

- Ja sam predložio kompromisno rešenje - da opozicija ujedinjena izađe na izbore na listi koja bi se zvala "Lista za bojkot". Stranke bi jasno stavile do znanja da neće učestvovati u radu parlamenta, ali i da su protiv Vučićeve vlasti - rekao je, između ostalog, Tadić. To bi, kako je rekao, bio produžetak politike bojkota.

Potreba za ovim kompromisnim rešenjem došla je u trenutku kada su se ponovo uskomešale strasti na političkoj bojkotaškoj sceni. Kriza izazvana pandemijom korona virusa unela je crv sumnje među njih pa se Pokret sloodnih građana koji je bio za bojkot predomislio i izlazi na izbore. Sa druge strane, neki su ostali čvrsti u svojoj odluci da izbore 21. juna ipak preskoče kao politički kandidati.

Kompromis da bi se sačuvali birači

- Čini mi se da je ova ideja pokušaj da se ne odustane od ideje bojkota, ali da se ona prilagodi. Kriza je promenila sve, a ovo je izašlo kao kompromis da se očuvaju birači koje ima bojkotaški deo opozicije. Sa premišljanjem u opozicionom bloku izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.

Ipak, prema njegovim rečima ova odluka sa sobom nosi i dobre i loše stvari. Krenimo od onih loših.

Loše strane Tadićevog predloga

- Opozicija se nalazi u kompleksnoj poziciji. Suštinski, gledajući praktične posledice, ideja je vrlo teško ostvariva. Ako lista "Bojkot" bude formirana opozicija sada treba da poziva svoje birače da izađu na glasanje, da na koncu uđu u institucije, u parlament, a da se ne bore za interese građana kasnije, jer u radu parlamenta neće učestvovati - kaže Klačar.

On pojašnjava drugu lošu osobinu takve liste, a to je da se radi o velikom broju stranaka, te da je pitanje ko garantuje da neka od njih neće nakon ostvarenog dobrog izbornog rezulatata ipak ipak ući u Skupštinu.

- Setimo se da je 2016. godine Tadić izašao na izbore u koaliciji sa Čedomirom Jovanovićem i Nenadom Čankom, pa su nakon toga se rasturili i neki poslanici su otišli u druge poslaničke grupe - objašnjava Klačar.

Pozitivna tenzija za izgradnju strategije

Ipak, Tadićeva ideja ima i svoje dobre strane, a one su, prema oceni našeg sagovornika upravo u kompromisu.

- Ovo je dobro rešenje da se izađe iz situacije u kojoj se sada nalaze, jer nije ni protiv ni za bojkot . Na toj pozitivnoj tenziji koja bi se izgradila mogla bi da se pravi strategija za izbore 2022. godine - ističe Klačar.

Bilo kako bilo, političke stranke koje su prisustvovale pomenutom sastanku umnogome u oko simbolično nazvane "jabuke razdora" već u danima potom iskazali svoje simpatije odnosno nesimpatije prema novopostavljenoj ideji. Oni kojima se dopala prvima bili su, sada već bivši bojkotaši - Pokret slobodnih građana.

Stranke podeljene oko ideje

- S obzirom na to da Srpsku naprednu stranku mnogo više pogađa bojkot parlamenta nego bojkot izbora, jer nakon bojkota izbora prestaje bojkot parlamenta to rešenje koje je dao Boris Tadić je sasvim u redu. Na taj način čistimo Skupštinu od "lažne" opozicije, zadržavamo legitimitet da nastavimo razgovore sa međunarodnom zajednicom i da uvek budemo spremni da uletimo i pružimo otpor i u samoj Skupštini - rekao je lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović što je i stav cele stranke na ovu temu.

Na pomenutom sastanku neke od stranaka poput pokreta "Dveri" i "Ne davimo Beograd" rekle su da će preispitati svoju odluku o bojkotu,a neke su u njoj ostale čvrste, pa im se ideja o zajedničkoj listi nije dopala.

Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke je, povodom predloga predsednika Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića da opozicija izađe na izbore na „listi za bojkot“, rekao da "nije primenjiv metod i vuk sit i ovce na broju".

- Opozicija može da pokaže jedinstvo i doslednost ako čvrsto ostane pri odluci da svi bojkotuju sistem koji razara budućnost Srbije i naše dece, a sve druge kombinatorike su tehnički neizvodljive i neodgovorne. Opozicija mora da shvati da se poverenje građana teško stiče i da je potrebno da pokaže kako je spremna i na žrtvu - naveo je Aleksić.

Sa njim je saglasan i Zoran Lutovac, predsednik demokratske stranke, a odskora ujedinjeni u poslaničkim klubovima upravo sa SDS-om Borisa Tadića.

- Ne dovodeći u pitanje Tadićevu dobru nameru da se nađe kompromis između PSG, koji se predomislio i želi da izađe na izbore i svih ostalih u opoziciji koji nisu iskazali tu nameru, smatram da je izlazak na izbore, ma kako se zvala lista pod kojom se izlazi, za građane, ipak, samo izlazak na izbore - rekao je Lutovac za Danas.

On napominje i da u Srbiji ima preko 8.000 biračkih mesta i da se zato postavlja pitanje ko bi u ovim uslovima snosio odgovornost za preko 20.000 članova DS koji bi bili namerno izloženi zdravstvenoj opasnosti na biračkim mestima i za birače koji bi za DS glasali.

- I kada je prvi put plasirana negde u oktobru prošle godine ova ideja je bila teško objašnjiva, a sada je gotovo neobjašnjiva, s obzirom da osim autokratije i zatvorenih medija, imamo i zabranu okupljanja i opasnost po zdravlje građana zbog pandemije -komentariše Lutovac.

Pa ipak, budući da su izbori za 50-ak dana, odluke bojkotaškog (ili ex bojkotaškog) dela opozicije moraju uskoro biti donesene, a "jabuka razdora" ili "jabuka ujedinjenja" iskoro mora biti isprobana, na ovaj ili onaj način.

Pročitajte OVDE   zašto je panika u Prištini.

Izvor: Blic