Piše: DŽon Kesidi (John Cassidy), „Newyorker“
Podaci u izveštaju zasnivaju se na dve ankete: anketi Biroa za popis stanovništva o domaćinstvima, i anketi o preduzećima, koju sprovodi Biro za radnu statistiku.
„Anketa o domaćinstvima uglavnom se prikuplja putem ličnog i telefonskog razgovora, ali lični razgovori nisu vođeni radi sigurnosti anketara i ispitanika“, navodi se u izveštaju.
Regionalni pozivni centri koji sprovode poslovno istraživanje zatvoreni su prošlog meseca, ali su neki anketari radili od kuće, a odeljenje je ohrabrilo kompanije da izveštaje o platnim spiskovima podnesu elektronskim putem. Kao rezultat tih napora, količina podataka koje je poslovna anketa prikupila bila je "u suštini nepromenjena u odnosu na obuhvat pre pandemije", navodi se u izveštaju.
Drugim rečima, Biro za radnu statistiku jeste radio u teškim okolnostima, a njegov izveštaj je pružio najopsežniju sliku o tome kako su obustave zbog koronavirusa uticale na ekonomiju.
Glavni podaci su da je stopa nezaposlenosti skočila sa 4,4 na 14,7 procenata u aprilu, a broj zaposlenih na platnim spiskovima firmi smanjen je za 20,5 miliona. Oba ova skoka su bez presedana.
U oktobru 2009. godine, nakon velike finansijske krize, stopa nezaposlenosti dostigla je deset procenata. U novembru i decembru 1982., godinu i po dana pošto je tadašnji predsednik FED Pol Voker naglo povisio kamatne stope, kako bi smanjio inflaciju, dostigla je 10,8%.
Nismo videli stopu nezaposlenosti toliko visoku kao trenutnu od tridesetih godina. Štaviše, broj 14,7 odsto značajno potcenjuje stvarnu stopu nezaposlenosti iz nekoliko razloga.
Jedno su tehničke karakteristike. Na osnovu odgovora koji daju službenici ankete o domaćinstvima, pojedinci se ubrajaju u zaposlene, nezaposlene ili u potpunosti van radne snage. Izveštaj o zapošljavanju objašnjava da bi ljudi koji su otpušteni zbog virusa trebalo da budu klasifikovani kao "nezaposleni usled privremenog otpuštanja", ali mnogi od njih su kategorisani kao "zaposleni, ali odsutni sa posla". Da su i ovi uključeni u broj privremeno otpuštenih, „ukupna stopa nezaposlenosti bila bi skoro 5 procentnih poena veća od saopštene“.
Tako bi se stopa nezaposlenosti podigla bezmalo do 20 odsto. Ali, čak je i ta brojka zastarela, jer je referentnih sedam za anketu domaćinstava, što se tiče stope nezaposlenosti, bila od 12. do 18. aprila. A od tada je još najmanje 7 miliona Amerikanaca podnelo zahtev za pomoć u slučaju nezaposlenosti.
Danas je realna stopa nezaposlenosti verovatno negde kao u kasnim dvadesetim godinama, što bi je stavilo u ravan sa najvećim stopama zabeleženim tokom Velike depresije.
Izveštaj od petka potvrdio je da su otpuštanja i preseci uticali na gotovo svaki deo ekonomije - proizvodnju, državne službe i usluge - pri čemu je treći sektor najteže pogođen.
Samo su restorani i barovi prošlog meseca otpustili skoro 5,5 miliona radnika. Vlasnici prodavnica na malo otpustili su više od 2 miliona.
Oko milion ljudi koji su radili u zabavnim parkovima, kockarnicama i drugim rekreativnim firmama pridružilo se nezaposlenima.
Isto se desilo, a sličan je i broj, ljudima koji su radili u ordinacijama lekara, stomatologa i drugih zdravstvenih radnika.
Otpušteno je oko 800 hiljada ljudi koji rade u praonicama ili hemijskim čistionicama. Plus: otprilike 800 hiljada hotelskih radnika.
U najteže pogođenim industrijama zaposleni nisu ni bili dobro plaćani. Analiza izveštaja o zapošljavanju Centra za budžet i prioritete politike procenjuje da "više od polovine svih gubitaka radnih mesta otpada na slabo plaćene grane industrije."
Zajedno, te grane sa niskim platama smanjile su radnu snagu za blizu 30% od februara, zaključuje se u analizi.
Radi poređenja, industrije koje su u srednjoj trećini po proseku plata smanjile su radnu snagu za 12 odsto, a industrije u gornjoj trećini za samo 8 odsto.
Ove brojke potvrđuju postojanje dve različite «ekonomije koronavirusa».
Drugim rečima: dobro plaćeni stručnjaci u većini zadržavaju posao i rade kod kuće. U sektorima u kojima su plate niske, a radnici uglavnom imaju niže kvalifikacije, isključenja se često izjednačavaju sa nezaposlenošću.
Budući da su slabo plaćeni, mnogi novozaposleni nemaju finansijska sredstva da samostalno prežive.
Kongres SAD bi trebalo da proširi svoje nedavno davanje naknada za nezaposlene sve dok se stopa nezaposlenosti ne vrati na mnogo niži nivo.
Možda će biti potrebno proširiti i druge hitne programe, a saveznim državama bi trebalo pružiti više finansijske pomoći.
Kada će stopa nezaposlenosti početi da značajnije pada?
Izveštaj od petka ne odgovara na ovo pitanje. U snimanju onoga što se već dogodilo, ekonomisti to nazivaju „zaostajućim pokazateljima“. Na Volstritu, koji se raduje, investitori se klade na brzi oporavak zaposlenosti, proizvodnje i profita.
Nakon što je izašao izvještaj o radnim mestima, Dau DŽones Indastrial Averidž porastao je za gotovo dva posto. Otkako su akcije krajem marta smanjene, indeks je porastao za više od 30 procenata.
Tehnološki Nasdak je još više porastao.
Vreme će pokazati da li je ova opklada lukava ili još jedan slučaj ludila haosa.
Prema DŽaredu Bernstinu, kolegi iz Centra za budžet i prioritete politike, koji je bio ekonomski savetnik potpredsednika DŽoa Bajdena, „u knjizi o zapošljavanju najbliža je stvarnom broju“ činjenica je da ukupno 23 miliona Amerikanaca bez posla, od kojih je 18 miliona klasifikovano kao da su privremeno otpušteni, a ne bez posla.
Po svemu sudeći, mnogi od tih ljudi će im se obratiti. U narednih nekoliko meseci sigurno će se ponovo otvoriti mnoštvo maloprodajnih objekata, stomatološke ordinacije, gradilišta, brza hrana i obustavljeni letovi, po mogućnosti uz odgovarajuće protokole o socijalnoj distanci. Ali, koliki će prihod generisati preduzeća koja se ponovo otvaraju?
Pouka iz drugih zemalja, kao što je Kina, jeste da, s obzirom da se mnogi ljudi još uvek plaše virusa, otpor gašenju obično je spor i delimičan. A na nekim mestima, kao što su delovi Japana, ponovna obnova slučajeva infekcije pokrenula je drugi talas obustava proizvodnje i usluga. Ako se taj obrazac ponovi, mnoga privremena otpuštanja mogu se pretvoriti u stalna.
MDŽM Rizorts Internešnel, koji upravlja sa trinaest objekata u Las Vegasu, imao je 63 hiljade radnika. Firma je prethodnih dana najavila da neki od njenih radnika neće biti vraćeni na posao. S obzirom na „kontinuiranu neizvesnost sa kojom se suočava naša industrija, jednostavno ne znamo koliko će se zaposlenih vratiti na posao u narednim mesecima“, rekao je Bil Hornbakl, glumac C.G.O.-a, MGM-a.
On je, naravno, mislio samo na filmsku industriju, ali njegova bi izjava mogla dobro da se primeni i na privredu u celini. U danu kada je objavljen najgori izveštaj o zaposlenosti u istoriji, ta prožimajuća i neupadljiva neizvesnost o tome šta nosi budućnost je najalarmantnija stvar.
Glavna tačka razdora u odnosima SAD i Turske je kupovina ruskih PVO sistema S-400. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: fakti.org
