To navodi povodom odluke Vlade Srbije da se Ministarstvu kulture i informisanja, a time i Filmskom centru Srbije, rebalansom budžeta zbog saniranje posledica korona virusa, uzme 20 odsto ranije predviđenih sredstava.
Upitan kako vidi sukob između Jelene Trivan, predsednice Upravnog odbora FCS-a, i ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića kulture, koji nastao tim povodom, odgovara da je Ministarstvo kulture krivo što nije bar pokušalo da nešto učini.
“Ministar kulture je mogao, recimo, da zapreti kako će se spaliti na trgu Nikole Pašića ukoliko se kulturi oduzme pravo na kiseonik. Nisam sa njegove strane čuo ni jedan povišeni ton a kamoli krik. Što se tiče zaštitnice filmskih radnika u liku Jelene Trivan, tu imam dva pitanja: prvo, kakve kvalifikacije ima ta žena da bi bila predsednica upravnog odbora Filmskog centra, osim što je izvukla lošu kartu u stranačkoj raspodeli funkcija, i drugo, kako neko, kao ona, koja je u svome političkom životu načinila takav moralni salto mortale, i bezobzirno preletela iz jednog jata u protivničko, može da zastupa interese umetnika? Zar umetnička delatnost po definiciji ne podrazumeva poznavanje struke i visoke moralne standarde svih učesnika?“, ističe Marković.
Iako je novac uzet kulturi, slobodni umetnici poslednji su dobili pomoć države. Kako gledate na to? Posebno imajući u vidu da su brojni glumci opet previđeni, jer nemaju status slobodnih umetnika, iako igraju u državnim pozorištima…
– Kada se u jeku nemačkog bombardovanja Londona u britanskom parlamentu pojavio predlog da se novac od kulture prebaci za potrebe odbrane, Vinston Čerčil je upitao: „A šta ćemo onda braniti“? Ova poznata anegdota ilustruje razliku između civilizovanog i necivilizovanog odnosa vlasti prema kulturi. Oduzeti glumcima hleb, pozorištima program a kinematografiji mogućnost da uopšte radi liči mi na ponašanje divlje horde u radnji koja prodaje porculan. Čemu tanjiri sa filigranskim ukrasima i srebrni escajg kada možemo da jedemo i rukama? Šta će nam kristalne čaše kada je lepše piti iz flaše?
Šta nam govori ovakav odnos prema kulturi i kulturnim radnicima? Da li su umetnici kažnjeni zbog svojih stavova?
– Umetnici za ovu vlast predstavljaju nepotreban izdatak koji, uz to, nosi i moguće opasne posledice. Ona misli ovako: „Šta će nama kultura ili umetnost kada smo na vlast došli preko onog dela biračkog tela koji se tih stvari gadi? Samo nepotrebno komplikujemo sebi stvari. Nikad se ne zna šta mogu da misle i kažu ti umetnici. Bolje da ih nema. Ili, ako već moramo da im udelimo neku paru, neka bar to odrade za našu promociju, ionako odvajamo od onog što je naše. Pa, neka zarade“. Pretpostavljam da tako misli milicionar Vesić i njemu slični.
Vaš film „Variola vera“ dao je sliku bolesti jugoslovenskog društva. Šta nam je korona, u tom smislu, otkrila o savremenoj Srbiji?
– I ova epidemija je otvorila ogoljenu sliku o državi u kojoj živimo. Skup diletanata i lažova, to je ono što vlada ovom zemljom. Da ne ponavljam poznate detalje o prikrivanju početka epidemije zbog izborne liste SNS-a ili laži oko nabavke i distribucije sanitarnih sredstava od kojih je mnogima zavisio život. I da ne nabrajam sve ono što je otkriveno poslednjih godina, sve te afere koje je bilo nemoguće zataškati. Da ne citiram neshvatljive laži kojima nas tiranin obasipa svakog dana, sa svih kanala njegovih televizija i pornografskih glasila. Sve je to sada ogoljeno. Ako ima nešto što je korisno u ovoj epidemiji to je činjenica da u potpalublju curi na sve strane.
Mnogi su mislili da će postkovid svet biti drugačiji, a mi ovih dana gledamo iste rasprave vlasti i opozicije, proteste protiv migranata, sukobe oko dešavanja u Crnoj Gori i slio, kao i pre dva meseca. Da li se i vama čini da se zapravo ništa nije promenilo?
– Ne, neke stvari su gore. Desnica cveta, levice nigde nema. To je posledica lažnog predstavljanja Socijalističke partije kao neke tobož leve partije. To je, koliko znam, skup milionera koji su se lepo nafatirali učestvujući u vlasti od početka ove sapunske opere koja se zove višestranačje u Srbiji. S od socijalnog angažmana tamo nema. Samo simuliraju zabrinutost za „radnog čoveka“. Da li su takvu osobu ikada videli uživo? Kao što sve vreme njihov predsednik simulira zainteresovanost za ulazak u Evropsku uniju a sve čini da nas tamo kojim slučajem ne prime. Jer isušiće bara u kojoj je on jedan od glavnih krokodila.
U jednom trenutku, sa „šerparenjem“, počeo je da se oseća bunt. Vi ste tom prilikom izjavili da se tih nekoliko minuta osećate kao da niste u logoru. Šta se s tom potrebom za slobodom dogodilo onog trenutka kada je ukinuto vanredno stanje?
– Nezadovoljstvo je veliko, mnogima je prekipelo. Šerpe više nisu dovoljne.
Kako gledate na aktuelna dešavanja u Skupštini i oko nje?
– Skupština me podseća na neku elitnu nuz prostoriju. Kažem „podseća“ jer u Skupštini nikada nisam bio, znam je samo preko televizijskih prenosa. Ovako, posmatrajući sastav poslanika i njihovo ponašanje, neodoljivo me podseća na neki veliki, napirlitani toalet.
Da li vidite rešenje u bojkotu izbora? Hoćete li vi izaći na izbore i glasati?
– Ne pripadam nikakvom pokretu koji je za ili protiv izbora. Ja na izbore neću izaći zato što ne želim da taj način pružim legitimitet jednoj unapred dogovorenoj prevari. Cela mašinerija vlasti liči mi na grupu šibicara koji nastoji da privuče naivne i da ih opelješi. E, pa ja znam kako šibicari rade i neću se navući. Neka pljačkaju lakoverne.
Pročitajte OVDE koji je scenario CIA namenila Srbiji.
Izvor: Danas
