Najnovije

BIVŠI GUVERNER NBS OGOLIO VLAST! Šoškić: Očekujem ozbiljnu recesiju, a i socijalne nemire! Moguće ponovo smanjivanje plata i penzija

“Zbog epidemije Kovida 19 privredni gubici su veći nego što se zvanično ocenjuje. Drugi deo godine će biti jako težak. Očekujem i ubrzano pogoršavanje odnosa duga prema BDP-u, i, ako izostane adekvatna socijalna politika, možda i sindikalne aktivnosti i socijalne nemire”, kaže Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši guverner NBS.

Dejan Šoškić (Foto: Jutjub)

Profesor Šoškić naglašava da fiskalna situacija Srbije nikada nije bila odlična, kako su to predstavnici vlasti bezbroj puta slavljenički saopštavali, da su te ocene bile nestručne, neutemeljene ili deo političke propagande. Šoškić upozorava da javni radovi u Srbiji koštaju izuzetno mnogo u poređenju sa drugim zemljama, i da korupcija predstavlja kočnicu bržem privrednom rastu. Bivši guverner NBS ističe i da su ogromne subvencije koje država daje stranim investitorima za buduća, tj. još neotvorena, radna mesta - pogrešna politika.

Srbija se, prodajući državne obveznice, zadužila na međunarodnom tržištu kapitala za još dve milijarde evra po kamatnoj stopi od preko tri odsto. Da li je to zaduživanje bilo neophodno? Do pre neki dan državni čelnici su nas ubeđivali da imamo višak novca u budžetu.

- Zaduživanje je neophodno jer treba otplaćivati dugove koji dospevaju ove godine, ali je potrebno i zadužiti se dodatno zbog pada ekonomske aktivnosti, sledstveno, pada budžetskih prihoda i dodatnih troškova države izazvanih pandemijom. Donedavnom „slavljeničkom“ raspoloženju kako je "fiskalna situacija Srbije odlična“ nikada realno nije bilo mesta. Takve ocene su, po mom mišljenju, uvek bile neutemeljene, nestručne ili deo političke propagande. To postaje sasvim jasno kada se pogledaju rezultati prodaje Euroobveznica Srbije početkom maja. Kamatna stopa (tj. stopa prinosa) koju je Srbija prihvatila da plaća je 3,375% za obveznicu koja dospeva za sedam godina. To je više od obećane kuponske kamatne stope za tu obveznicu od 3,125%, što govori o tome da je obveznica morala da se proda uz diskont i uz prihvatanje dodatne kamatne stope - kaže Šoškić.

Rečeno je da je tražnja bila velika i da je oborena kamatna stopa.

- Zvanična informacija o tome da je tražnja bila velika je možda tačna, ali nedovoljna. Da bi informacija bila potpuna, bilo je potrebno da se kaže i koliko su investitori bili spremni da plate za našu obveznicu. Činjenica da je prihvaćena konačna kamatna stopa od 3,375%, koja je viša od kuponske stope od 3,125%, govori da su investitori bili spremni da plate manje od 100% za 100% nominalne vrednosti. U krajnjoj liniji važno je kolika je prihvaćena kamatna stopa (tj. stopa prinosa), ali informacija o tome da je zbog velikog interesovanja oborena kamatna stopa je netačna, jer bi u tom slučaju kamatna stopa (tj. stopa prinosa) bila iznad kuponske kamatne stope, tj. investitori bi bili spremni da plate više od 100% za 100% nominale, što se inače često dešava kod obveznica koje se zaista dobro prodaju. 

Dodatni problem je sam iznos kamatne stope od 3,375%. 

- To je ne samo više od kamatne stope koju smo postigli prošlog novembra od 1,25% i prošlog juna od 1,62% već je ova danas viša stopa od 3,375% prihvaćena za obveznicu koja dospeva za sedam godina, a prošlogodišnje niže kamatne stope su bile za obveznice koje dospevaju za 10 godina, što dodatno govori o smanjivanju poverenja investicione javnosti prema Srbiji. Ono što posebno treba da nas brine je kako to da se mi zadužujemo po 3,375% na sedam godina, kad istovremeno Bugarska obveznica plaća stopu prinosa od 0,596% na rok od sedam godina, a Hrvatska na 10. godišnju obveznicu 1,336%. Istovremeno, jedna Nemačka na 10. godišnju obveznicu ima kamatu od – 0,55%.  Otuda zvanične ocene o „velikom uspehu“ pri emitovanju Srpskih Euroobveznica početkom meseca, po mom mišljenju, su neutemeljene, nestručne ili deo političke propagande.

Kada će početi plaćanje ovog duga?

- Plaćanje kupona (kuponske kamatne stope) od 3,125% na nominalni iznos plaćaće se svake godine. Za sedam godina treba platiti glavnicu, tj. nominalni iznos obveznice.

Zašto je vlast odbila da se zaduži kod MMF po znatno nižim kamatnim stopama, kao što su to uradile pojedine zemlje u okruženju?

- Zaduživanje kod MMF-a u ovom trenutku nije opravdano, jer MMF, po pravilu, daje kredite za popunjavanje deviznih rezervi zemlje, a one su u ovom trenutku kod nas dovoljne. 

Koliko u ovom trenutku iznose spoljni i javni dug Srbije, a kolika će biti vrednost BDP u 2020?

- Nas treba, pre svega, da interesuje javni dug Srbije koji može biti i spoljni i unutrašnji i može biti u dinarima ili u devizama. Spoljni dug je takođe bitan paremetar ali, ne smemo zaboraviti, da on uključuje i privatni dug, u slučaju Srbije, dug preduzeća i banaka prema inostranstvu. Spoljni dug Srbije (uključujući i dug privatnog sektora) je oko 28 milijardi evra ili oko 62% BDPa. Javni dug je bio oko 52% BDP, ali u narednom periodu treba očekivati ubrzano pogoršanje ovog parametra jer se očekuje istovremeno i rast javnog duga (u brojiocu) i pad BDP-a (u imeniocu).  

Da li Srbija srlja ka dužničkom ropstvu?

- Nismo mi u još u situaciji da treba da koristimo drastične ocene naše fiskalne situacije, ali svakako da predstojeći trendovi nisu povoljni i da je potrebne ne samo da budemo oprezni već i da planiramo uštede u javnoj potrošnji gde god je to moguće, a da se ne ugrozi oporavak privrede nakon pandemije. 

Da li se sećate koliko je Srbija bila dužna na dan 6. avgusta 2012. godine, kada ste napustili poziciju guvernera NBS?

- Naravno da se sećam. U tom trenutku Srbija je bila zadužena oko 48% BDP-a što je tada bilo oko 15 milijardi evra. Nakon toga, javni dug je izuzetno porastao i do 2015. godine došao na nivo oko 75% tj. na oko 24 milijarde evra.  

Dakle, ova vlast nas je samo za prve tri godine zadužila za još devet milijardi evra. Gde su potrošene te pare? Da li se domaćinski trošilo?

- Izuzetan prirast javnog duga dogodio se tokom 2012, 2013, 2014 i 2015. godine uz istovremeno dve recesije (2012 i 2014) što je bitno pogoršalo parametar javnog duga u odnosu na BDP. Gde su pare potrošene treba pitati Ministarstvo finansija i tadašnje ministre. Ono što je opšte poznato, i moguće povezano, je da javni radovi u Srbiji koštaju izuzetno mnogo u poređenju sa drugim zemljama, da je OEBS još 2014 godine objavio „mapu korupcije“ u javnim nabavkama u Srbiji i da je početkom prošle godine objavljeno da je Srbija pala na listi percepcije korupcije koju publikuje Transparensi internešnel za 10 mesta. Prošle godine je i Fiskalni savet objavio radni papir (naučni rad) u kome je zaključio da je percepcija korupcije u Srbiji viša nego u regionu i da korupcija predstavlja kočnicu bržem privrednom rastu. 

Epidemija kovida 19 u protekla dva i po meseca zaustavila je mnoge privredne grane. Da li možete da iznesete grubu procenu koliku je, do ovog trenutka, štetu pretrpela Srbija zbog epidemije?

- To je teško reći u ovom trentku, ali mislim da su privredni gubici veći nego što se zvanično ocenjuje i da će drugi deo godine biti jako težak. Ono što je sigurno je da ovaj ekonomski šok remeti ne samo srpsku ekonomiju kao interni šok na strani i ponude i tražnje, već i kao eksterni šok koji smanjuje izvoz i investicije iz inostranstva.

Mnogo ljudi je ostalo bez posla. Pojedina istraživanja govore da je u periodu za nama čak 200.000 izgubilo posao, bez obzira da li su bili prijavljeni ili su radili na crno. Vratilo se i na desetine hiljada gastarbajtera. Kako tim ljudima sada pomoći?

- Inicijalna ideja da se bespovratno da novčana pomoć svim građanima bila je delimično opravdana činjenicom da je pomoć bila potrebna što pre i posebno onim kategorijama stanovnika koji zvanično nisu bili zaposleni na stalno i koje je teško evidentirati i ciljano njima pomoći. Ta mera je, međutim, posle dva meseca od izbijanja krize i uvođenja vanrednog stanja, postala zakasnela, nepotrebna i neefikasna, sa značajnim negativnim fiskalnim posledicama. Mogući veliki gubitak realnih radnih mesta i prihoda bio bi očigledno posledica neadekvante i/ili zakasnele pomoći države. Sada je potrebno pojačati socijalnu funkciju države i učiniti socijalnu pomoć lako dostupnom. To je mnogo važnije od linearnog davanja 100 evra svim građanima od kojih su mnogi zadržali redovne prihode od posla ili penzija. 

Mnoge Vaše kolege predviđaju da će se teške ekonomske posledice epidemije osetiti početkom jeseni. Već imamo nisku stopu rasta i izuzetno nizak dohodak. Čemu da se nadamo, šta vi očekujete? 

- Očekujem ozbiljnu recesiju ove godine, ubrzano pogoršavanje odnosa duga prema BDP-u, i, ako izostane adekvatna socijalna politika, možda i sindikalne aktivnosti i socijalne nemire.

Država je svakom punoletnom građaninu obećala po svega 100 evra, a onda je u javnim preduzećima i institucijama pokrenula kampanju da se što manji broj ljudi prijavi. Kako to objašnjavate? Da li će tih 500-600 miliona evra biti nenadoknadiv minus u budžetu?

- Mislim da je takva mera mogla da ima smisla samo ako se odmah želelo da se ljudima pomogne, a da je teško bilo u kratkom roku proceniti kome bi konkretno tu pomoć trebalo dati. S obzirom da je od najave do sprovođenja mere prošlo skoro dva meseca, mislim da je to u velikoj meri obesmislilo njenu svrhu i verujem da njen trošak, uz ovakvu implementaciju nije opravdan. Taj novi deficit, ponovo ćemo plaćati svi kao poreski obveznici. 

Šta to znači kada predsednik i premijerka i ministar finansija kažu da ćemo na kraju godine imati najveći rast BDP u Evropi? Ispada da mi imamo tako dobru privredu, bolju i od Nemačke, i istovremeno najniži dohodak po stanovniku u Evropi. Da li je to moguće?

- To su sa stručne strane sasvim neutemeljene izjave i treba ih tretirati kao deo političke kampanje.

Zbog epidemije kovida 19 za očekivati je da će biti smanjene i direktne strane investicije, koje i do sada nisu bile na nekom značajnom nivou. To bi moglo da ovu vlast natera da podigne subvenicije i na preko 40-50 hiljada evra po random mestu. Da li bi to bilo ispravno? Kakav je, inače, Vaš stav o ogromnim subvencijama za strane investitore? 

- Subvencije („živ novac iz budžeta“) davati stranim investitorima za buduća, tj. još neotvorena, radna mesta je pogrešna politika. Investitori se privalače dobro uređenim sistemom u kome funkcionišu institucije i u kome postoji kvalitetno obrazovana radna snaga. U kome funkcioniše slobodno tržište i sposobnost zaštite svojine, ugovora i slobodne konkurencije. Nikakve subvenicije ne mogu nadoknaditi odsustvo funkcionalnog pravnog sistema i drugih institucija bitnih za privredni sistem.

Da li će doći do promene kursa dinara?

- Kod nas je kurs de fakto fiksiran. Mislim da u kratkom periodu pred nama tu neće biti izmena. 

Da li je moguće da ponovo dođe do smanjenja penzija?

- Kada prođe predizborna kampanja i kada se realno sagledaju javni prihodi, rashodi i prirast duga, mislim da će neizbežno biti da se ponovno uvede racionalizacija u javne rashode. 

Rečeno je da zaposlenima u državnom sektoru neće biti smanjivane plate, ali u opštinama, od kojih država ubira znatan deo poreza, najavljuje se drastično smanjenje zarada zbog smanjene produktivnosti. Da li je to u redu?

- Mislim da je potrebno uraditi korenite racionalizacije na svim nivoima ukupnog javnog sektora u Srbiji. Pravosudni sistem, obrazovanje, nauka i zdravstvo uz racionalizaciju moraju srazmerno dobiti više. Ključne uštede treba ostvariti borbom protiv korupcije, radikalnom racionalizacijom javnih nabavki na svim nivoima javnog sektora i ukidanjem prekomernog (uglavnom) partijskog zapošljavanja. Penzije su ionako vrlo skromne. 

Svetski epidemiolozi upozoravaju da će pandemija trajati sve dok se ne proizvede vakcina protiv koronavirusa. Kako do tada konslolidovati finansije i ekonomiju, kojim putem bi Srbija trebala da krene?

- Srbija treba da suštinski racionalizuje svoj ukupni javni sektor tj. da uradi strukturne reforme, i korona može biti dobar razlog da se taj odavno odlagani posao konačno uradi. Uz to, moraju se jasno, kao razvojni prioriteti, promovisati i finansijski podržati kvalitetno obrazovanje, pravosudni i zdravstveni sistem, ali i nauka i kultura kao bitni faktori podizanja ugleda naše zemlje - zaključio je Šoškić.

Pročitajte OVDE kako je italijanska poslanica branila Srbe.

Izvor: Direktno.rs

Bonus video

Oni šalju upozorenje policiji – Bojan Savić Građanska patrola i Boško Dimitrijević Video dokaz.

Knjigu “Smak Sveta” Dragoša Kalajića možete poručiti na linku OVDE.

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube