Kako je javio RTS, tokom vikenda oko 70 pripadnika Vojske Srbije raspoređeno je u tri prihvatna centra – „Adaševci“, „Principovac“ i „Šid – Stanica“, gde boravi oko 1.900 migranata iz 18 zemalja. Vojnici će se u tri smene, smenjivati na punktovima koji se nalaze ispred ova tri prihvatna centra.
Za ovim korakom, prema mišljenju Radoša Đurovića, izvršnog direktora Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila, nije bilo potrebe.
– Uspostavljanje javnog reda i kontrola državnih granica su u nadležnosti policije. Angažovanje vojske u ova tri centra je neprimereno i nisam siguran s kojim ciljem je to učinjeno, kaže Đurović.
A osim što je neprimereno, angažovanje pripadnika Vojske Srbije predstavlja i zloupotrebu ove institucije, smatra Nikola Lunić, penzionisani oficir rečne mornarice i izvršni direktor Saveta za strateške politike. On napominje da je jedna od misija vojske podrška civilnim vlastima gde se podrazumeva da one nisu u mogućnosti da odgovore na neku bezbednosnu pretnju.
– Ukoliko su takve procene, onda je moguće angažovati vojne jedinice uz istovremenu ostavku ministra unutrašnjih poslova i svih njegovih saradnika koji nisu bili u mogućnosti da sa snagama kojima raspolažu obezbede tri prihvatna migrantska centra. Obzirom da se ostavke nisu desile, onda je lako zaključiti da je loše upravljanje migrantskom krizom dovelo do nezadovoljstva dela građana što bi moglo imati direktne posledice na parlamentarnim izborima, navodi Lunić.
Formalno, međutim, motiv za naredbu o angažovanju vojske je bezbednosne prirode. Kako je predsednik Vučić obrazložio za televiziju Prva, nakon otvaranja kampova, koji su bili zatvoreni tokom vanrednog stanja, dešavaju se sitne krađe i neovlašćeni upadi na posede, zbog čega se građani osećaju nebezbedno.
– Ne mogu da kažem da se dešava izvršenje najstrašnijih dela, ali sitnih krađa i upada na tuđe posede, pojasnio je Vučić.
Nikola Kovačević, pravni analitičar Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, smatra da je ovaj bezbednosni rizik insceniran.
– Migranti nisu bezbednosni rizik. Stvarno ne mogu da poverujem da policija, koja inače obezbeđuje skupove visokog rizika sa više desetina hiljada učesnika, nije u stanju da osigura bezbednost u tri centra u kojima ima oko hiljadu i po ljudi, ističe Kovačević.
Slanje vojske u migrantske centre iznova je bacilo svetlo na uslove života za ljude koji u njima borave. Migranti su bili povrgnuti najstrožim merama izolacije, pošto im tokom čitavog trajanja vanrednog stanja nije bilo dozvoljeno napuštanje centara. Ova mera ostala je na snazi i nakon ukidanja vanrednog stanja, zahvaljujući naredbi ministra zdravlja. Nedavno, i ova naredba je prestala da važi čime je prestao da postoji pravni osnov da se migrantima zabrani sloboda kretanja.
Ipak, kako kaže Nikola Kovačević, slanjem vojske u centre u opštini Šid, ova neustavna odluka je de fakto i dalje na snazi.
– Ukoliko im nije omogućeno da izlaze i vraćaju se u centar po slobodnoj volji, na isti način na koji je građanima Srbije dozvoljeno da izlaze iz svojih domova, radi se o nezakonitom i arbitrarnom lišavanju slobode. Takva odluka nema utemeljenje u zakonu, a ti ljudi nemaju pravo žalbe ili mogućnost pravnog saveta, navodi Kovačević.
Kako su kazali u Komesarijatu za izbeglice, migranti u svim centrima imaju pravo da napuštaju centre, ali uz posebne dozvole.
– Dozvole se izdaju na određeni vremenski period, koji ne može biti duži od 72 sata. Ovakav sistem će biti na snazi tokom prelaznog perioda, tokom kojeg će centri postepeno da budu otvarani. Dozvolu može svako da dobije, ali ne mogu svi istog dana. Opasnost od zaraze i dalje postoji i ljudi u centrima to vrlo dobro razumeju, rečeno nam je u Komesarijatu za izbeglice, uz dodatak da će ovaj privremeni aranžman trajati do okončanja epidemije virusa korona.
Radoš Đurović ističe da u teoriji svi migranti imaju mogućnost napuštanja centara, ali da u praksi to nije slučaj.
– Situacija varira od centra do centra. Nama su se javljali ljudi koji tvrde da im nije dozvoljeno da izađu iz centra, naglašava Đurović uz opasku da će pouzdane informacije o funkcionisanju sistema dozvola imati nakon što se lično uvere na terenu.
Upitan o motivima koji, prema njegovom mišljenju, stoje iza odluke da se angažuje vojska, Nikola Lunić odgovara da vlast pribegava populističkim merama koje doprinose virtuelnom osećanju bezbednosti.
– Političari ovakvom odlukom ponižavaju pripadnike VS, posebno elitne jedinice, koji se angažuju na lišavanju slobode migrantske populacije, uz predizbornu medijsku kampanju koja svakodnevno izveštava o prisilnom vraćanju migranata u prihvatni centar. Ne izvodeći paralele sa istorijom, ovo predstavlja zloupotrebu vojske, a opravdana je sumnja da se ignorišući sposobnosti MUP-a, vojska i protivustavno koristi, zaključuje Lunić.
Na radost ultradesničara
Prethodnih dana u fokusu javnosti bio je centar za prihvat migranata u Obrenovcu, najpre zbog incidenta u kojem je jedna osoba automobilom upala u centar, a potom i zbog protesta ispred centra koji je organizovala ekstremno desničarska organizacija Levijatan. Kako naglašava Nikola Kovačević, pravni analitičar Inicijative A11, angažovanje vojske u migrantskim centrima doprineće jačanju ksenofobnih stavova u društvu. „Ovim će ultradesničarske grupacije samo ojačati svoju argumentaciju tvrdnjom da su migranti bezbednosni rizik, čim je vojska angažovana. Oni će se svakako radovati ovoj vesti“, kaže Kovačević.
Vulin: Ne očekujemo probleme
U skladu sa naređenjima dobijenim od vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića, Vojska Srbije je preuzela odgovornost za spoljno obezbeđenje migrantskih kampova u Opštini Šid – rekao je juče ministar odbrane Aleksandar Vulin u Šidu i dodao da ne očekuju velike probleme i da će neko upotrebiti silu.
Pročitajte OVDE o najvećim srpskim svetinjama u Crnoj Gori!
Izvor: danas.rs
