Jedan od razloga je taj što je zabrinutost za Trampovu izbornu hrabrost način da se izbegne preterano samopouzdanje iz 2016. godine, kada je nadmoć Hilari Klinton nad Trampom trebala biti nepremostiva. Demokrate i dalje trpe neku vrstu PTSP-a te predizborne noći dok razmišljaju o tome kako se dogodilo nezamislivo. Klintonovu, standardnog nosioca stranke, svrgnuo je bivši mogulski igrač sa Menhetna i plejboj koji je ukrao džeparac demokrata privlačeći glasače radničke klase – zaboravljeni čovek kako je apelovao u svom inauguralnom obraćanju okupljenoj eliti iz Vašingtona koja je zaprepašteno gledala kako Tramp daje zakletvu.
Može se ponoviti. Zbog svih svojih zabluda i dosetki i neprijatnosti, Tramp je tokom predsedavanja pokazao izvanrednu doslednost. Tokom čitavog perioda održavao je neraskidivu retoričku vezu sa svojim pristalicama. Da li ih on vodi ili oni njega vode, to je otvoreno pitanje. Ali njegova sposobnost da se drži svoje baze ostaje netaknuta. Postoje dva relevantna primera. Prvi je slučaj Majkla Flina. Drugi je pandemija koronavirusa.
Kada je Flin prvobitno bio primoran da podnese ostavku nakon najkraćeg mandata u istoriji kao savetnik za nacionalnu bezbednost, Tramp je u suštini njemu okrenuo leđa. Ali od tada, pretvorio je Flina u posao koji će garantovati njegovu konzervativnu bazu i ciljati Baraka Obamu. Tramp je verovatno pogrešio što nije samo pomilovao Flina nego se oslanjao na Ministarstvo pravde da to učini. Sada je Flin zaokupljen pravnim poslovima jer su potezi Ministarstva pravde pod jakim nadzorom sudije Emeta Salivana. Tramp je nagovestio da će možda još i pomilovati Flina, ali povratni udarac bi bio još veći sada kada je Ministarstvo pravde dodatno zaokupljeno tim slučajem. S druge strane, Tramp će možda iskoristiti priliku za davanje hrabre izjave koja se dopada njegovoj bazi. Više nego ikada će prkositi elitama i isticati svoj položaj lakovernog autsajdera – iako je predsednik skoro četiri godine.
Tramp je jasno stavio do znanja da namerava nastaviti borbu kada je u pitanju pokušaj okretanja stolova prema njegovim prevarama. Tako je Tramp u ponedeljak u Beloj kući optužio Obamu da je počinio zločin protiv njega i najavio je “Obamagate”. Ali on je odbio da kaže o čemu se tačno radi. Bilo je tako jasno da bi preciziranje biti suvišno. Prema Trampu, “zločin je svima očigledan.” Kao što je Suzan Glaser istakla u NJujorkeru, napad na Obamu postao je Trampov potez kad god se nađe u političkoj situaciji: „od početka borbe protiv Obame na Majčin dan ujutro, Tramp je tvitnuo i opet ponovio napade na bivšeg predsednika, po mom računanju trideset treći put, sa desetak onih koji se pozivaju na nejasan, ali gadan`Obamagejt ‘. Tramp je u sredu svojim sledbenicima na Tviteru poslao video iz 2016. godine u kom Obama sugeriše da Tramp nikada ne može postati predsednik. ‘Obama je uvek grešio!’, tvitovao je.” Očigledna implikacija je da svako ko je bio Obamin potpredsednik, po definiciji je i sam prljav. Međutim, napadajući Bajdena kao lukavog kriminalca, što je deo zavere da dobije Flina, Tramp nailazi na logičku nedoslednost: ili može da predstavi Bajdena kao izlapelog starca, kao što je to činio u prošlosti, ili kao groznog lupeža. Ali ne može zaista biti oboje.
Pročitajte OVDE koga je to tako strašno optužio Trampov savetnik.
Izvor: logicno. com
