Piše: Boško Ćirković Škabo
U ispraznoj konverzaciji, kakve se obično vode između ljudi iz potpuno različitih svetova koji jednokratno sarađuju, upitala je (verovatno jer ne podnosi tišinu a nije se setila dovoljno nemaštovitog komentara o vremenu): „Čime se baviš?“. Nakon što je momak strpljivo konstatovo očigledno, zbog čega su svi zajedno i bili taj dan na tom mestu, usledilo je legendarno: „Ok. Ali šta ti je stvarni posao?“. Pritom nije mislila da uđe u dubinu tehnologije osmišljanja, snimanja, montiranja i podizanja sadržaja na jutjub platformu. Tip je ostao na mestu i odgovorio nešto u fazonu: „Pa, to mi i je posao.“ Nije najnovijim ajfonom pozvao ličnog asisteta da je potseti šta se snima, nije uporedio svoj honorar sa njenom godišnjom platom ili zamahao ključevima preskupog automobila... Mogu da se setim makar jedne jutjub zvezde koja ne bi propustila priliku da tako nešto uradi i dokumentuje... I preko milion klinaca koji bi to lajkovali...Prvog dana...
Slažem se sa Zaratustrom: rad na zemlji i sa zemljom, njeno obrađivanje, oplemenjivanje i ubiranje njenih obnovljivih darova je najuzvišenija vrsta rada. Baš zato što je najneizvesniji i najmukotrpniji. Ali je i najpotrebniji jer bismo inače svi pocrkali od gladi i žeđi. Sve ostalo se može relativizirati i podvesti pod „sviranje kupcu“ (da citiram „Hu Si“ i ne opsujem). Ali ogroman deo privredne aktivnosti vesternizovane civilizacije baš spada pod „sve ostalo“ i relativizira značaj zemljoradnje. Zato, dok se ne vratimo zemlji i ne počnemo fizički i mentalno da se hranimo plodovima sopstvenog truda, mislim da treba uvažavati svačiji izbor profesije. Uz ogradu da „profesionalac“ ne krši Zlatno pravilo tj ne čini bližnjem išta što ne bi trpeo i sam. Završio sam državni ekonomski fakultet. Prosek 8,97 i desetka za diplomski rad. Sve izbore nakon toga sam sam doneo i čini mi se da malo koga sem mene i moje bližnje ugrožavaju. A opet, decenijama se susrećem sa skeptičnim tretmanom, poput mladog hrvatskog jutubera. Savetuju mi ljudi da „radim nešto stvarno ozbiljno“. Verovatno pod time podrazumevaju minimum dve angloameričke reči u nazivu odštampanom na vizitki...Juče odlučih da sve konačno poslušam. I evo mog dana (LinkedIN stajl):
Alarm je zvonio u 6.00. Doktor je otvorio oči. Obukao je garderobu koju sam mu juče pripremio, kao Prsonal stajlist. U ulozi Prsonal nutrišnista sam osmislio obroke. Zatim sam mu kao Hed šef skuvao kafu, naseckao pomorandžu i nasuo sveže filtriranu vodu. Dok ih je gustirao, ja, njegov Prsonal asistent, sam predstavljao plan dnevnih aktivnosti. Pošto kao Dog trejner svakako moram da prošetam Doktorova dva kućna psa i lutalicu, složio sam se da bih mogao pomoći sebi kao Čif kurijeru nošenjem jučerašnjih porudžbina do pošte i obavljanjem nabavke potrebština. Nakon toga sam kao Prsonal trejner odredio pejs i distans današnjeg Doktorovog raning treninga. Doktorski ga je odradio i pobrunuo se za ličnu higijenu, pa sam mu sugerisao rikaveri strečing vežbe, u ulozi Joga gurua. Morao sam da požurim do banke, kao Čif kurijer. Od poslednjeg vanrednog stanja i uplaćivanje pazara (koje ne mogu obaviti kao Veb akauntant ofiser, preko aplikacije) ume da potraje sat vremena. A samo od mene zavisi da kao Stor menadžer, Hed of sejls staf (i ceo sejls staf, uostalom) Doktorov Flegšip brend stor otvorimo na vreme. Naravno, stigao sam jer sam sebe, kao Lajf kouč, naučio da: „Poraz nije opcija!“ I to mnogo pre nego što je ta floskula osvanula na svim antikorona video bilbordima. Svaku pauzu u naletima kastmera sam koristio da kao Mejn fešn dizajner radim na novim nacrtima za Doktorov brend. Bio je bizi dej, morao sam i kao Stor guds akauntant da: primim robu, sve zavedem u K.E.P. i uradim kalkulaciju, da je Čif kurijer ovih dana dostavi u autsorsovano knjigovodstvo. Banuo je i Prsonal stajlist i poneo par novprispelih komada da rifrešuje Doktorov sutrašnji imidž. Nakon završene smene u storu sam, kao Kejtering menadžer, dopremio ručak za Doktora i njegovu porodicu. Na red je došao Haj ofiser for haus hajdžin, pa sam oprao sudove i doveo mu kuhinju i trpezariju u red. Taman na vreme da kao Dog trejner ponovo prošetam čopor. Tek tada sam slobodno, kao Hed krijejtiv dajrektor Doktorovog novog projekta, mogao da zadam zadatke Mjuzik prodakšn i Vidio prodakšn dajrektorima. Prvo sam kao Čif saund rikorder dosnimio neke Dokrotove vojsovere, potom kao Mjuzik prodjuser završio miks nove pesme. Onda je usledio mukotrpniji posao Hed video editora, koji je do kasnih noćnih sati seckao materijal po instrukcijama Mjuzik vidio dajrektora. Gledajući matrijal ukazalo mi se da sam podbacio kao Mejkap artist. Ali sam zato kao Di Pi (Dajrektor of fotografi) izvukao nemoguće iz raspoložive opreme. Opet sam škrtario kao prokleti Egzekjutiv prodjuser videa! U sitne noćne sate, umorni Dog trejner je morao ponovo da se aktivira, da Haj ofiser for haus hajdžin ne bi morao da čisti pseći proliv sa pločica ili šalje upišan tepih na autsorsovano hemijsko čišćenje. Ali to je bila prilika da Goust rajter u hodu sroči tekst za novi Doktorov hit i skicu za ovu kolumnu. Nazad doma, Internet sejls dajrektor i Mejn veb administrator su napravili spisak porudžbina Doktorove brendirane robe i ažurirali veb kontent. Pre nego što je Doktor konačno sklopio oči, Personal asistent je navio alarm za 6.00... Za novi stvarno ozbiljan Doktorski dan…
Knjigu Boška Ćirkovića – Škaba “Odmetnost” možete poručiti OVDE.
Srpski vojnici dobili mentalni rat protiv NATO! Više o tome OVDE.
Izvor: Pravda
