Dok se na Kosovu do 29. maja čeka Ustavni sud i ocena ustavnosti ukaza predsednika Kosova o mandataru za sastav vlade od čega će zavisiti i odluka da li će nova vladajuća većina biti formirana u postojećem parlamentu ili će se opet ići na izbore, Haziri već razmišlja o eventualnom premijerskom mandatu. Tako je izjavio da bi, kada bi bio predsednik vlade, pristao na razmenu teritorija i dao 17 sela u okolini Leposavića i Zubinog Potoka u zamenu za Preševo, Medveđu i Bujanovac, prenosi Kosovo onlajn. Kako je rekao, posle Drugog svetskog rata ovih 17 sela pripojeno je Kosovu, dok su Preševo, Bujanovac i Medveđa pripali okrugu Vranja.
- Sela u Leposaviću, Zubinom Potoku su srpska, nema Albanaca. Neko vreme su bili u teritorijalnoj organizaciji Srbije. To je demarkacija granice, tehnička korekcija granice, to se čak ne može nazvati promena granice - izjavio je LJutfi Haziri za "Reporteri".
Potpresednik DSK na čijem je čelu Isa Mustafa dodao je i da su najave da će doći do promene granice do reke Ibar netačne i da "imaju za cilj zastrašivanje ljudi".
- Srbija ne želi samo sever Kosova, već želi celo Kosovo. Srbija tvrdi da će celo Kosovo vratiti rezolucijom 1244, bar formalno i nastavlja da laže sopstveni narod - podvlači Haziri koji je negirao da postoje tajni sporazumi o rešenju kosovskog problema.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov izjavu Hazirija vidi kao novi dokaz da ideja o razgraničenju nije sahranjena.
- Isa Mustafa i Haziri za razliku od Aljbina Kurtija nisu usijane glave i shvatili su da se ne može ići uz vetar SAD-u. Zato u narednom periodu treba očekivati novu ofanzivu SAD-a i EU na čelu sa izaslanikom Miroslavom Lajčakom u vezi sa rešenjem kosovskog problema. U tom smislu sada se puštaju probni baloni o razgraničenju - ističe Popov.
Ipak, Hazirijeva ideja je neprihvatljiva za Srbiju, smatra on.
- Treba imati u vidu da u Medveđi ima svega 400 Albanaca, u Bujanovcu 60 odsto, a u Preševu 80 odsto, dok je sever Kosova gotovo 99 odsto srpski. Takođe, Srbija bi predajom Medveđe, Bujanovca i Preševa predala i koroidor 10 i prugu. Teško da bi to vlast u Srbiji mogla da opravda pogotovo što, prema Haziriju, Srbija ne bi dobila sever Kosova u celini - naglašava Popov.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose podvlači da Haziri nije velikoalbanski političar.
- Kao gradonačelniku Gnjilana koji je u blizini Preševa i Bujanovca njemu je bliska ideja o razmeni dela severa Kosova sa preševskom dolinom. Međutim, problem je kriterijum demarkacije. Ako se to radi po etničkom principu u EU vlada strah da će to ugroziti bezbednost na celom Balkanu - objašnjava Janjić.
Kako kaže, nije nemoguće da do razgraničenja dođe.
- Ako se saglase sve strane zajedno sa SAD i EU, onda je to moguće. Za sada nema saglasnosti ni na Kosovu ni u Srbiji. Poslednje izjave Hazirija i Vjose Osmani pokazuju da se na Kosovu nešto kuva čak iako trenutno nema pregovora. Takođe, i Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik predsednika SAD za Srbiju i Kosovo Ričard Grenel rade punom parom. Tema briselskog dijaloga biće kriterijumi demarkacije - zaključuje Janjić.
Novi izbori na Kosovu veliki problem
Veliku prepreku rešavanju kosovskog problema mogli bi da predstavljaju novi izbori na Kosovu, podvlači direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.
- Izvesno je da će na tim izborima Aljbin Kurti imati natpolovičnu većinu i formirati ponovo vladu. To bi bio problem za SAD i EU koji neće moći da ga kontrolišu i ucenjuju Hagom ko ratne vođe na Kosovu. Kurti je najnezgodniji igrač tako da bi Kosovo ušlo u haotično stanje u kome se ne može govoriti o rešenju kosovskog problema - apostrofira Popov.
Milo tera vladike na robiju, hoće da etnički očisti Crnu Goru! Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
