Ovo je, prema mišljenju politikologa Aleksandra Pavića, zaključak koji bi se mogao izvesti iz pisma Međunarodne komisije Bundestaga za ljudska prava u kojem se nemačkim parlamentarcima skreće pažnja na kršenje ljudskih prava u Crnoj Gori povodom privođenja vladike budimljansko-nikšićkog Joanikija i drugih sveštenika SPC na pravoslavni praznik.
Komisija se u pismu posebno osvrnula na upotrebu sile protiv predstavnika SPC, kao i na neadekvatnost policijskih mera prilikom hapšenja sveštenika i istakla da imovina SPC može biti predata crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, koju nijedna kanonska crkva nije zvanično priznala.
Pavić veruje da je poruka Komisije za ljudska prava Bundestaga izuzetno značajna i da predstavlja još jedan znak da Nemačka nije zadovoljna režimom u Crnoj Gori. Ipak, kako dodaje, treba imati na umu da se Nemci, kao i drugi zapadnjaci, zainteresuju za nečija ljudska prava, tek onda kada njima to politički odgovara.
Nisam ni u kakvoj zabludi da njih zaista zanima položaj Srba u Crnoj Gori, jer su mogli da reaguju više puta u poslednjih petnaest godina na to, niti da ih zanima položaj crkve. Međutim, očigledno je da su zabrinuti za svoje interese na Balkanu i da ih brine Đukanovićevo ponašanje, za koje procenjuju da može dovesti do ozbiljnih posledica, destabilizacije i sukoba. Zato su i poslali signal da neće sedeti skrštenih ruku ukoliko situacija nastavi da se destabilizuje. Takođe, ovo je signal i crnogorskoj javnosti da Đukanović nema uniformnu podršku sa Zapada, što može da ohrabri neke elemente unutar Đukanovićeve partije, a takođe i prozapadno orijentisanu opoziciju - smatra Pavić.
Nemačka se, kaže, generalno aktivirala u poslednje vreme, u smislu da se vidi njeno protivljenje raznim inicijativama koje dolaze iz Amerike, vezano za eventualnu podelu Kosova i Metohije, odnosno takozvano razgraničenje.
- Očigledno da nemačka 'duboka država' reaguje na neke radnje drugih 'dubokih država' na našem prostoru, pa i u Crnoj Gori - primećuje naš sagovornik.
Upitan da li će vlasti u Podgorici imati sluha za poruku nemačkog Bundestaga, Pavić navodi da ovo nije prvi negativan signal koji je poslat Đukanoviću iz Nemačke poslednjih meseci, ali da je verovatno najjači.
- Međutim, Đukanović je svojim poslednjim istupanjem prešao Rubikon i ne pokazuje ni najmanju spremnost ni za kakav dogovor, ni za kakvo povlačenje. Naprotiv, iskazao je spremnost za zaoštravanje situacije, pa se čini da je prešao tačku bez povratka i da je procenio da ga na vlasti može održati samo izazivanje ozbiljnih sukoba u Crnoj Gori. Teško da diplomatske reči mogu da utiču na Đukanovića, pa verujem da je ovo više poruka onima koji još imaju mogućnost da spreče Đukanovića da napravi haos u Crnoj Gori, da će, ukoliko nešto ne preduzmu, svi zajedno biti odgovorni za posledice akcija koje dovode u pitanje mir na ovim prostorima - ocenjuje politikolog.
Kako dodaje, iako Nemačka ne može da preduzme korake kakve može Amerika, Berlin na raspolaganju ima niz diplomatskih poluga.
- Ovo što je saopšteno iz Komiteta je neki prvi korak, ali nije i poslednji. Nemci su time Đukanoviću uputili ozbiljnu poruku, a i onima u njegovom okruženju, a siguran sam da mogu da upute mnogo jače poruke. Ako ih stvarno zanimaju verske slobode, stanje demokratije i ljudskih prava, oni su i dužni da pošalju mnogo jače poruke. Zato bi konkretan sledeći korak moglo biti oglašavanje kancelarke Angele Merkel ili saopštenje iz njenog kabineta, u smislu da je Nemačka izuzetno zabrinuta zbog situacije u Crnoj Gori i da pozivaju Mila Đukanovića da ne izaziva sukob - zaključuje Pavić.
Međunarodna komisija Bundestaga za ljudska prava (IPMK) podsetila je u pismu nemačkim poslanicima da u Crnoj Gori traju višemesečni protesti izazvani Zakonom o slobodi veroispovesti koji je usvojen u decembru 2019. i koji predstavlja pretnju po imovinu i svetinje Srpske pravoslavne crkve, prenosi „Balkanist".Nemački poslanici misle da bi ovom zakonu trebalo posvetiti veliku pažnju, uz ocenu da sekularna država mora biti neutralna po svim verskim pitanjima i ne sme donositi odluke koje diskredituju ovu ili onu religiju.
Crnogorska policija je 12. maja uhapsila vladiku Joanikija i sedmoricu sveštenika budimljansko-nikšićke eparhije zbog litije na praznik Svetog Vasilija Ostroškog. Joanikije je optužen da je organizovao masovno okupljanje tokom karantina. Masovni protesti sa zahtevom da se sveštenici oslobode održani su u Podgorici, Nikšiću, Budvi, Bijelom Polju, Beranama i Pljevljima. Prilikom rasterivanja demonstranata policija je koristila šok bombe i suzavac.
Pročitajte OVDE šta planira Milo Đukanović protiv Srba u CG.
Izvor: rs.sputniknews. com
